USTAVNI SUD

KI260/23, Podnosilac: E.H., Ocena ustavnosti presude Rev. br. 120/2022 Vrhovnog suda, od 12. juna 2023. godine

KI260/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 27. marta 2024. godine, objavljeno dana 25. aprila 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na život, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravo na imovinu, pravo na život, neprihvatljiv zahtev, neobjavljivanje identiteta   

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog predmeta odnosi na tužbu koju je podnosilac zahteva podneo protiv Kosovske energetske korporacije-Distribucija u Prizrenu (u daljem tekstu: KEK), za uklanjanje stuba dalekovoda sa metalnom konstrukcijom, iz dvorišta svoje kuće. Opštinski sud je delimično usvojio tužbu podnosioca zahteva, ali je nakon žalbe koju je podneo KEK, Okružni sud poništio odluku Opštinskog suda i vratio predmet na ponovno odlučivanje. 2010. godine, nakon vraćanja na ponovno odlučivanje, Opštinski sud je odbio tužbeni zahtev podnosioca zahteva, a istu odluku je kasnije potvrdio i Okružni sud. Okružni sud je svojom presudom ocenio da je KEK započeo izgradnju dalekovoda visokog napona Prizren-Suva Reka 1960. godine, da je 1986. godine urađena njegova rekonstrukcija, uključujući i metalni stub postavljen na imovinu podnosioca zahteva i da je shodno tome tužena imala pravo prolaza, pravo službenosti na njegovu imovinu. Protiv ove presude, podnosilac zahteva je podneo reviziju Vrhovnom sudu, koju je ovaj poslednje navedeni delimično usvojio, ukidajući presudu Okružnog suda u odbijajućem delu. U ponovnom odlučivanju, Osnovni sud je usvojio tužbeni zahtev podnosioca zahteva tako što je primorao KEK da ukloni stub sa metalnom konstrukcijom dalekovoda iz njegovog dvorišta, presuda koju je naknadno potvrdio Apelacioni sud. Protiv presude Apelacionog suda, KEK je podneo reviziju Vrhovnom sudu, koju je ovaj poslednje navedeni usvojio kao osnovanu. Vrhovni sud je utvrdio da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili član 156. ZOO-a kada su naložili uklanjanje dalekovoda jer je isti bio postavljen na zakonit način i da je postojala službenost u nepokretnosti u kojoj se nalazio.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je tvrdio da su mu pobijanom odlukom Vrhovnog suda povređena prava zagarantovana članovima 25, 31. i 46. Ustava u vezi sa članom 2. članom 1. Protokola br. 1. i članom 6. EKLJP. S tim u vezi, podnosilac zahteva je izneo navode koji se odnose na (i) nedostatak obrazloženja odluke; (ii) jasno proizvoljno tumačenje zakona; (iii) povredu principa pravne sigurnosti; (iv) povreda prava na imovinu; i (v) ugrožavanje njegovog života i porodice od dalekovoda.

U ovom kontekstu, Sud je naglasio da podnosilac zahteva osporava presudu [Rev. br. 120/2022] Vrhovnog suda Kosova od 12. juna 2023. godine. Međutim, povratnicom koju je Sudu dostavio Osnovni sud dokazano je da je podnosilac zahteva osporeni akt primio 14. jula 2023. godine, dok je zahtev Sudu podneo dana 30. novembra 2023. godine.

Shodno tome, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca podnet nakon zakonskog roka od 4 (četiri) meseca propisanog članom 49. Zakona i tačkom (c) stava 1. pravila 34. Poslovnika o radu, te da je neprihvatljiv za razmatranje.

Na kraju, Sud je, u skladu sa stavom 1. pravila 24. Poslovnika o radu i na osnovu spisa predmeta, usvojio zahtev podnosioca zahteva za neobjavljivanje identiteta.