USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva podneo je zahtev u skladu sa članom 113.7 Ustava Kosova tvrdeći da su njegova prava iz člana 31 [Pravno na Pravično i Nepristrasno Suđenje], člana 32 [Pravo na Pravna Sredstva], člana 102 [Opšta Načela Pravosudnog Sistema] Ustava i člana 6 [Pravo na pravično suđenje] u vezi sa članom 13 [Pravo na delotvorni pravni lek] Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njenih protokola, povređena odlukama Vrhovnog suda koji je zaključio da je žalba protiv sudskog rešenja o potvrđivanju optužnice dozvoljena jedino ako je optužnica odbačena, u skladu sa članom 317 (2) PZKP.

Sud je zaključio da je zahtev neprihvatljiv, jer podnosilac zahteva nije uspeo da dostavi dokaze da su relevantni postupci bili nepravedni ili da je bilo tragova proizvoljnosti. Dakle, sud je zaključio da je zahtev očigledno neosnovan u skladu sa pravilom 36 (1.c) Poslovnika o radu. Pored toga, što se tiče pitanja usaglašavanja zakona, odnosno PZKP- a sa Ustavnom, Sud primećuje da samo ovlašćene stranke iz člana 113.2 Ustava imaju pravo da podnesu ovo pitanje. Dakle, podnosilac zahteva nije ovlašćena strana u skladu sa članom 113.2 Ustava. Međutim, podnosilac zahteva može da pokrene pitanje saglasnosti zakona sa Ustavom pred redovnim sudovima, koji su ovlašćeni na osnovu člana 113.8 Ustava da upute pitanja Ustavnom sudu.