USTAVNI SUD

Podnosilac je podneo zahtev zasnovan na članu 113,7 Ustava Kosova, navodeći da su njegova prava garantovana Ustavom povređena aktima odnosno propustima institucija Republike Kosovo, Podnosilac je između ostalog naveo povredu prava na penziju, prava na pravično suđenje i prava na delotvorni pravni lek, Što se tiče prava na penziju i socijalnu zaštitu, podnosilac zahteva tvrdi da se njegov zahtev odnosi ne samo na njegova subjektivna prava kao pojedinca, već i na prava svih kosovskih penzionera, kao društvene kategorije, Sud je odgovorio na sve tvrdnje podnosioca, između ostalog navodeći ko može da štiti javni interes, dakle ko je prema Ustavu ovlašćena stranka koja štiti javni interes, Zatim, Sud je razradio koncept iscrpljivanja pravnih sredstava i koncept za delotvorni pravni lek, Sud je zaključio da svi navodi podnosioca nisu bili potkrepljeni, i on nije bio ovlašćena stranka što se tiče zaštite javnog interesa, nije iscrpeo pravne lekove u vezi sa njegovim pravom ne penziju, a takođe nije reč o povredi prava na delotvorni pravni lek, Zbog iznetih razloga Sud je, zasnovano na članu 113,7 Ustava, članu 47,2 Zakona i pravilu 36 (1) a) Poslovnika o radu odlučio da zahtev podnosioca odbaci kao neprihvatljiv