Podnosilac zahteva je podneo zahtev u skladu sa članom 113.7 Ustava, tvrdeći da su njegova ustavna prava povređena određivanjem mesečne isplate od strane Kosovske energetske korporacije (KEK) za usluge Radio-televiziji Kosova, prema šemi na osnovu Administrativnog uputstva UNMIK-a br. 2000/12. Podnosilac zahteva je tvrdio da je ovaj sporazum kršio Zakon o obavezama i da je taj ugovor bio neprimenljiv jer su on i ostali korisnici primorani da plate za usluge, i da propust sudova da ispoštuju njegova prava predstavlja povredu Ustava i Evropske konvencije o ljudskim pravima. RTK je delimično odgovorio rekavši da podnosilac zahteva nije tražio izuzeće od plaćanja po Zakonu o RTK, i da je ovaj sporazum odobren od strane Skupštine u javnom interesu. KEK je delimično odgovorio, rekavši da su njeni postupci preduzeti u skladu sa Zakonom o RTK, i dodajući da njegova obaveza prikupljanja ove takse ističe 30. novembra 2009, i neće se produžavati više. Delimično, Skupština je napomenula Sudu da je predvidela usvajanje amandmana na Zakon o RTK-u kojim bi oslobodila siromašne od plaćanja, i koji bi regulisao delimično finansiranje RTK-a iz drugih izvora, Sud je naglasio da od dana donošenja odluke nijedna uplata nije naplaćena ili prikupljena neposredno od pojedinaca ili domaćinstava za usluge RTK-a, uključujući i podnosioca zahteva. Prema tome Sud je naglasio da podnosilac zahteva nije bio žrtva kršenja od strane javnog organa, što je preduslov za dalje određivanje privremene mere, navodeći slučajeve Biriuk protiv Litvanije i Dudgeon protiv Ujedinjenog Kraljevstva, kao i da se nastavi sa razmatranjem zahteva pred sudom prema članu 113.7, Dakle Sud je odlučio da je zahtev podnosioca zahteva postao nepotreban, povukao je zahtev u skladu sa članovima 32. i 37. Poslovnika o radu i odbio je da naredi dodatne privremene mere ili da nastavi razmatranje zahteva
Tomë Krasniqi
KI – Individualni zahtev
Odluka
Array
administrative