Podnosilac zahteva, Društvo osiguranja Kosova, je podneo zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava, tvrdeći da je određivanje isplate od 1% vrednosti za kompanije osiguranja za sve bruto premije osiguranja, po članu 14.1.7 Zakona br. 03/L-179 o Crvenom krstu Kosova, predstavljalo nepravično lišenje koje krši članove 3, 10, 24, 49. i 119.2 Ustava. Podnosilac zahteva je takođe zahtevao uvođenje privremene mere za obustavljanje primene ovog zakona do donošenja odluke po ovom zahtevu, Sud je odlučio da je zahtev neprihvatljiv na osnovu člana 113.7 Ustava, člana 48, Zakona o Ustavnom sudu i pravila 36. Poslovnika o radu jer podnosilac zahteva nije bio fizičko ili pravno lice, čija su ustavna prava povređena ili na koje se direktno uticalo merom ili aktom javnog organa, citirajući slučajeve Univerzitet AAB-RIINVEST DOO protiv Vlade Kosova i Vanek protiv Republike Slovačke. Sud je naglasio da Ustavom nije predviđeno podnošenje actio popularis, gde bi pojedinac koji nije ugrožen mogao da podnese žalbu u apstraktu
Shoqata e Sigurimeve te Kosovës
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev nije podnela ovlašćena strana
Civilni