USTAVNI SUD

Priština, dana 29.​​ marta​​ 2024. godine

Br. ref.: MM 2412/24

SUPROTNO MIŠLJENJE

sudije​​ 

NEXHMI REXHEPI

u​​ 

slučaju br. KI123/22

Podnosilac

Getoar Mjeku

Ocena ustavnosti presude [ARJ. br. 36/2022] Vrhovnog suda​​ 

od 13. juna 2022. godine

• Uz duboko uvažavanje kolega i poštujući odluku većine kao odluku Suda, podnosim ovo suprotno mišljenje u slučaju​​ KI 123/22,​​ sa podnosiocem zahteva​​ Getoar Mjeku,​​ koji je pred Sudom osporio ustavnost presude​​ [ARJ​​ br.​​ 36/2022]​​ Vrhovnog suda od​​ 13. juna​​ ​​ 2022. godine u vezi sa rešenjem​​ [AA.​​ br.​​ 638/2020]​​ Apelacionog suda od 28. maja​​ 2021. godine i presudom​​ [AA.​​ br.​​ 684/2021]​​ Apelacionog suda od​​ 21. marta​​ 2022.​​ godine.​​ 

• Iako se slažem sa činjeničnim stanjem koje je izneto u odluci Suda, izražavam svoje neslaganje sa odlukom da se zahtev podnosioca proglasi neprihvatljivim za meritorno razmatranje i ocenom da je zahtev neosnovan na ustavnim osnovama.​​ ​​ ​​ 

• Podnosilac zahteva je pred Sudom izneo navod da su osporenom odlukom povređena njegova ustavna prava zagarantovana članovima​​ 24.​​ [Jednakost pred zakonom], 31.​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ i​​ 49.​​ [Pravo na rad i obavljanje profesije]​​ Ustava. Kao što je objašnjeno u stavovima​​ 26-37​​ odluke Suda, podnosilac zahteva tvrdi da su ova osnovna prava​​ u njegovom slučaju​​ povređena kao rezultat neobrazložene sudske odluke u odnosu na njegove suštinske navode, kao sastavnog dela garancija člana​​ ​​ 31. Ustava, što je dalje rezultiralo uskraćivanjem jednakosti pred zakonom i povredom prava na rad i obavljanje profesije.​​ ​​ 

• Većina je došla do zaključka da obrazloženja koja su data u osporenoj odluci Vrhovnog suda i sa njom povezanom odlukom Apelacionog suda, u vezi sa garancijama člana​​ 31. Ustava, ne pokreću ozbiljna pitanja koja bi ubedila Sud da razmotri meritum podnosiočevog zahteva,​​ dok je​​ kada su u pitanju​​ navodi​​ koji se odnose na članove​​ 24. i​​ 49, većina došla do zaključka da su isti ispitani u odnosu na navode koji su povezani sa članom​​ 31.​​ 

• U svakom slučaju, slažem se sa ocenom većine da navodi koji se odnose na konkretna ustavna prava koje je izneo podnosilac zahteva predstavljaju skup međusobno povezanih navoda jer je takva i priroda osnovnih ustavnih prava. Dakle, iako su​​ ona​​ definisana pojedinačno, obim određenog prava ili njegova suština, neraskidivo su povezani sa jednim ili više drugih prava.​​ ​​ 

• Nikada nisam imao ni najmanju sumnju da se svaki zahtev mora tretirati kao slučaj za sebe, striktno uzimajući u obzir posebne okolnosti koje čine suštinu aktivnog spora.​​ 

​​ 

• U okolnostima konkretnog slučaja, podnosilac zahteva je u svojstvu podnosioca zahteva za polaganje pravosudnog ispita, odbijen od strane Ministarstva pravde, kao nadležnog zakonskog organa za organizaciju i održavanje ovog ispita. Podnosilac zahteva je naveo da ima završene studije prava u sistemu univerzitetskog obrazovanja u Sjedinjenim Američkim Državama, predočivši relevantne administrativne isprave koje su izdali nadležni univerzitetski organi u Sjedinjenim Američkim Državama (Teksas)​​ i one koje je izdalo Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije.​​ Prema tome, suština stvari je, po mom mišljenju, da li podnosilac zahteva ima formalno i stručno pravno obrazovanje, odnosno da li treba priznati ekvivalentnost njegove obrazovne i stručne spreme.​​ ​​ 

• S tim u vezi, nemam nameru da preuzimam ovlašćenja drugih institucija nadležnih za priznavanje školovanja koje je pohađano i završeno u stranim zemljama i obrazovnim sistemima,​​ već smatram da je u konkretnom slučaju interpretativni pristup redovnih sudova u osporenim odlukama bio prekomerno formalistički,​​ ne​​ uzimajući​​ uopšte​​ u obzir suštinu prava podnosioca zahteva, već​​ jednolično​​ ponavljajući pravne stavove. Očigledno je da se uprkos tome što podnosilac zahteva zasniva argumentaciju navoda na procesnim garancijama, njegov poziv odnosi na uskraćivanje materijalnog prava, odnosno suštine materijalnog prava.​​ ​​ 

• U okolnostima kada je postupak odlučujući za​​ određeno​​ materijalno pravo, obaveza navođenja ubedljivih razloga u sudskoj odluci postaje još imperativnija zbog toga što formalistička argumentacija zvuči neubedljivo i može dovesti u pitanje autoritet sudova.​​ Pored toga, neformalističko obrazloženje bi moglo dovesti do drugih zaključaka, koji bi mogli ići u korist podnosioca zahteva.​​ ​​ 

• Iz ovih razloga, moja lična ocena je da je Sud, ne prejudicirajući zaključke meritornog razmatranja,​​ trebalo da​​ meritorno​​ ispita zahtev i izvede ocene da li su redovni sudovi morali da navedu obrazloženje za dole navedena pitanja, odnosno:

• da li su redovni sudovi morali da daju jasna objašnjenja podnosiocu zahteva povodom njegovog navoda da​​ “isti​​ može da obavlja advokatsku profesiju kao strani advokat, pošto ne ispunjava uslove​​ za polaganje​​ pravosudnog​​ ispita​​ u Republici Kosovo”?;

• da li su redovni sudovi morali da daju ubedljive razloge podnosiocu zahteva da isti kao posledica toga što mu nije dozvoljeno da polaže pravosudni ispit, ne može da obavlja advokatsku profesiju u Republici Kosovo?;

• da li je​​ u slučaju podnosioca zahteva bila narušena​​ suština prava na obavljanje profesije?.​​ 

• Više je nego jasno da zahtevi člana​​ 53. Ustava da se osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom moraju tumačiti u skladu sa sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava​​ (ESLJP),​​ predstavljaju zahteve koji proizvode obaveze za sve javne institucije u Republici Kosovo, a posebno za sudove. Stoga je očekivano da će svaki pojedinac koji je subjekat sudskih postupaka biti sklon da veruje i na kraju bude ubeđen da će ovaj zahtev biti i da je ispoštovan, u​​ svojoj​​ punoj jasnoći.​​ 

• Naš Ustav, u dva stava svog člana​​ 49,​​ utvrđuje:​​ 1)​​ da se pravo na rad garantuje, i​​ 2)​​ da svako lice ima pravo da slobodno izabere svoju profesiju i radno mesto. Ovo ustavno pravo je ekonomske i socijalne prirode. Naravno, ovo pravo ne podrazumeva ni bilo čije pravo niti obavezu bilo koje javne ili privatne institucije da po​​ pravnom automatizmu osigura nekome radno mesto. Isto tako, moramo imati u vidu da je, iako Evropska konvencija o ljudskim pravima uglavnom​​ utvrđuje​​ građanska i politička prava, sudskom praksom ESLJP-a utvrđeno da mnoga od njih imaju implikacije​​ sa​​ pravima​​ ekonomske i socijalne prirode.

​​ ​​ ​​ 

• U vezi sa konkretnim slučajem, od suštinskog je značaja​​ uzeti u obzir​​ one aspekte koji će rezultirati neizbežnim posledicama po podnosioca zahteva, a to je nemogućnost bavljenja profesijom koju je slobodno izabrao, što će uticati i na njegov profesionalni i privatni život​​ (predmet ESLJP-a​​ Polyakh​​ i drugi protiv Ukrajine,​​ presuda od​​ 12. novembra​​ 2019. godine,​​ stavovi​​ 208-2011).​​ 

• Stoga,​​ uzimajući u obzir​​ ono što je bitno za podnosioca zahteva i posledice​​ koje proizvode osporene odluke, kao i trajne​​ efekte​​ ovih posledica po podnosioca zahteva, smatram da je zahtev trebalo meritorno razmotriti i utvrditi​​ da li je​​ ovo dovelo​​ do toga da podnosilac zahteva bude žrtva sudskih postupaka i odluka u ovim postupcima.​​ 

​​ 

Suprotno mišljenje podneo sudija;

Nexhmi Rexhepi, sudija​​ 

_________________

Dana​​ 23. februara​​ 2024.​​ godine u Prištini.​​