USTAVNI SUD

KI30/19, Podnosilac: Isni Kryeziu, zahtev za ocenu ustavnosti Uredbe (VRK) br. 14/2018 o unutrašnjem organizovanju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije od 26. septembra 2018. godine

KI30/19, rešenje o neprihvatljivosti od 3. aprila 2019. godine, objavljeno 23. aprila 2019. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, actio popularis, Uredba Vlade, neovlašćena strana, zahtev za uvođenje privremene mere

Podnosilac zahteva je od 2007. godine obavljao funkciju direktora Pravnog odeljenja u Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT). U septembru 2018. godine, Vlada Republike Kosovo (Vlada) je odlukom br. 1/64 usvojila Uredbu br. 14/2018 o unutrašnjem organizovanju i sistematizaciji radnih mesta u MONT-u.

Podnosilac zahteva je pred Sudom naveo da je Uredba br. 14/2008 u suprotnosti sa važećim zakonodavstvom, konkretno sa Zakonom o civilnoj službi, Zakonom o državnoj administraciji, Pravilnikom br. 09/2011 o radu Vlade Republike Kosovo, Uredbom br. 13/2013 o Vladinoj pravnoj službi, Uredbom br. 05/2016 o minimalnim standardima za proces javne rasprave. Iz tog razloga je takođe naveo da su Uredbom br.  14/2018 povređena njegova prava zagarantovana članovima 24. [Jednakost pred zakonom], 32. [Pravo na pravno sredstvo], 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] i 55. [Ograničenje prava i osnovnih sloboda] Ustava.

Na kraju, podnosilac je tražio od Suda da usvoji zahtev kao osnovan i delimično ukine Uredbu br. 14/2018, kao i da Sud uvede privremenu meru – odlaganje primene osporene Uredbe do donošenja konačne odluke od strane Suda.

S tim u vezi, Sud je naglasio da je podnosilac pred Sudom osporio, in abstractio, ustavnost Uredbe br. 14/2018. Sud je dalje razjasnio da Ustav Republike Kosovo ne predviđa actio popularis, koji bi svakom pojedincu koji pokušava da zaštiti javni interes i ustavni poredak omogućio da se obrati Ustavnom sudu sa određenim pitanjima i zahtevima, aludirajući da su određene zakonske odredbe ili javni akti u suprotnosti sa Ustavom. Pojedinci imaju pravo da osporavaju samo individualne akte javnih organa koji krše njihova individualna prava i to samo nakon iscrpljivanja svih pravnih sredstava, utvrđenih stavom 7, člana 113. Ustava.

Stoga, Sud je naglasio da u uslovima kada je zahtev podnela neovlašćena strana, Sud ne može oceniti meritum slučaja, pa shodno tome, ni u konkretnom slučaju, Sud ne ocenjuje navode podnosioca zahteva o tome da li su odredbe Uredbe br. 14/2018 saglasne ili ne sa Ustavom. Shodno tome, Sud je utvrdio da zahtev nije podnela ovlašćena strana na zakonit način, kao što je utvrđeno članom 113. stav 1 i 7 Ustava, članom 47. Zakona i pravilom 39 (1) (a) Poslovnika, i da je isti, kao takav, neprihvatljiv. Sud je takođe odbio i zahtev za uvođenje privremene mere.