USTAVNI SUD

KI114/19, Nazmi Krasniqi, Zahtev za ocenu ustavnosti rešenja Rev. br. 45/219 Vrhovnog suda  od  7. marta 2019.godine, rešenja Ac. br. 3225/2018, Apelacionog suda od 14. septembra 2018 godine, i presude Ac.br.5330/2012, Apelacionog suda od 17. marta 2015. godine

KI114/19, Rešenje o neprihvatljivosti od 6.septembra 2019. godine, objavljeno 24 septembra 2019 

Ključne reči: Rešenje o neprihvatljivosti, tri sudska postupka, izvan vremenskog roka, ratione materiae

Predmetna stvar zahteva je bila ocena ustavnosti  osporenog rešenja Vrhovnog suda kojim se, navodno, podnosiocu zahteva povređuju osnovna ustavna prava i slobode garantovane članom 22. [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata], članom 24. 2. [Jednakost pred zakonom], članom 31.  [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], Ustava, kao i prava garantovana članom 6. (Pravo na pravično suđenje),  i članom 8. (Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života), članom 10 (Sloboda I 26.27.         Podnosilac zahteva navodi „da u rešenju  Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 45/2019 od 07. marta 2019. godine, rešenju Ac. br. 3225/2018, Apelacionog suda od 14.septembra 2018 godine, i presudi Ac.br.5330/2012 Apelacionog suda od 17. marta 2015 godine. ima povrede Ustava, tačnije članova 22,24,27,31 kao i člana 6,8 i i 10 EKLjP, zato što mu nije  data mogućnost da se izjasni u vezi sa   navodima koji su pokrenuti protiv njega.“

Podnosilac  je tvrdio da je  došlo do povreda jer njemu nije data mogućnost  da učestvuje na sudskoj sednici povodom zahteva za obnavljanje postupka, gde je odlučeno na njegovu štetu, takođe, podnosilac dodaje da on nije nikome dao ovlašćenje da ga zastupa, a kad je obavešten da postoje sudske odluke na njegovu štetu, on je  tražio je da se postupak ponovo obnovi na osnovu važećih zakonskih odredbi, a što je odlukama sudova odbijeno.

Takođe podnosilac zahteva je tražio od Suda da uvede privremenu meru kako bi se stavila van snage odluka privatnog izvršitelja o napuštanju predmetne imovine.

Sud je primetio da je podnosilac zahteva vodio tri odvojena sudska postupka u vezi predmetne imovine i da su sva tri završena pravosnažnim presudama.

Konkretnije, sud je zaključio da su prvi i drugi sudski postupak izvan vremenskog roka za razmatranje. Dok se treći sudski postupak ticao zahteva za ponavljanje sudskog postupka. Sud imajući u obzir praksu ESLJP kao i svoju praksu je zaključio da je treći sudski postupak ratione materiae jer član 6. EKLjP, se ne primenjuje na bezuspešne pokušaje obnove krivičnog ili parničnog postupka, na osnovu novih činjenica ili kroz postupak vanredne ili posebne revizije iz procesnih razloga, koje nisu neposredno dostupne fizičkim licima i čije izvršenje zavisi od diskrecionih ovlašćenja konkretnog organa vlasti.