KI94/18, podnosilac zahteva: Miodrag Šešlija, Ocena ustavnosti presude GSK-KPA-A-211/15 Vrhovnog suda – Žalbenog veća Kosovske agencije za imovinu, od 21. februara 2018. godine.
KI94/18, Rešenje o neprihvatljivosti od 10. aprila 2019. godine, objavljeno 15. maja 2019. godine
Ključne reči: individualni zahtev, Rešenje o neprihvatljivosti, očigledno neosnovan
Podnosilac je u zahtevu naveo da su KPCC i Žalbeno veće KPA pogrešno protumačili i primenili odredbe člana 11.4. UNMIK Uredbe BR. 2006/50, te da zbog toga oni nisu mogli da uzmu u razmatranje njegove argumente i dokaze koje je podneo i predstavio, a kojima on dokazuje da mu pripada pravo nad navedenom imovinom.
Podnosilac zahteva je takođe naveo, da su takvim stavom KPCC i Žalbeno veće KPA, njemu povredili njegova prava garantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i članom 46. [Zaštita imovine] Ustava, kao i prava određena članom 6 (Pravo na pravično suđenje) i članom 1. Protokola 1 (Zaštita imovine) EKLjP-a.
6 (Pravo na pravično suđenje) i članom 1. Protokola 1 (Zaštita imovine) EKLjP-a.
Sud je primetio da je podnosilac vodio dva sudska postupka za predmetnu imovinu.
Što se tiče prvog sudskog postupka, Sud nalazi da je on počeo 2005 godine, a da se završio 26. marta 2007. godine, kada je predmet spora podnosioca zahteva rešen pravosnažnom odlukom HPCC/REC/94/2007. Istom tom odlukom, podnosiocu zahteva je priznat jedan vid imovine u obliku naknade, koju on može da ostvari kao podnosilac zahteva C kategorije, shodno članu 4 UNMIK Uredbe 2000/60.
Dalje, Sud je primetio da je podnosilac zahteva drugi sudski postupak započeo 23. novembra 2007. godine, kada je podneo zahtev KPA, u kojem je tražio potvrdu prava na korišćenje nepokretne imovine odnosno stana, Sud zaključuje da je drugi sudski postupak okončan 21. februara 2018. godine, presudom GSK-KPA-A-211/15 Žalbenog veća KPA, kojom je žalba podnosioca odbijena kao neosnovana.
Shodno tome, Sud je našao da podnosilac zahteva nije ponudio relevantne argumente koji bi opravdali njegove tvrdnje da je u drugom sudskom postupku, na bilo koji način došlo do povrede ustavnih prava na koja se on pozvao, osim činjenice što je on nezadovoljan rezultatom postupka u kojem su donete osporena odluka i presuda.
Dakle, zahtev podnosioca je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i kao takav se treba proglasiti neprihvatljivim u skladu sa pravilom 39. (2) Poslovnika o radu.
Miodrag Šešlija
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Civilni