USTAVNI SUD

Slučaj br. KO50/19, Podnosilac zahteva: Vrhovni sud Republike Kosovo, Zahtev za ocenu ustavnosti člana 5. stava 2. i člana 7. stavova 3, 4. i 5. Zakona br. 04/L-140 o proširenim nadležnostima za konfiskaciju imovine stečene vršenjem krivičnih dela i člana 19. stava 1. podstava 1, stava 2. podstava 1. i stavova 7. i 8. Zakona br. 06/L-087 o proširenim nadležnostima za konfiskaciju imovine

Ključne reči: institucionalni zahtev, Vrhovni sud Republike Kosovo, ocena ustavnosti člana 5 stava 2, člana 7 stavova 3, 4 i 5 Zakona br. 04/L-140 o proširenim nadležnostima za konfiskaciju imovine stečene vršenjem krivičnih dela (osporeni zakon 1) i  člana 19 stav 1 podstava 1, stav 2 podstava 1, kao i stavova 7 i 8 Zakona br. 06/L-087 o proširenim nadležnostima za konfiskaciju imovine (osporeni zakon 2), očigledno neosnovan zahtev

Predmetna stvar zahteva je bila ocena ustavnosti člana 5 stava 2, člana 7 stavova 3, 4 i 5 osporenog zakona 1 i člana 19 stav 1 podstava 1, stav 2 podstava 1, kao i stavova 7 i 8 osporenog zakona 2, za koje se navodi da su u suprotnosti sa članom 30. [Prava optuženog] Ustava.

Podnosilac zahteva navodi da se, prema odredbama člana 7.3, 7.4 i 7.5 osporenog zakona 1, protiv preminulog može podići optužnica, može se odrediti branilac i održati glavni pretres, što je u suprotnosti sa odredbama ZKPK-a.

Sud je u početku ocenio da li podnet zahtev ispunjava uslove prihvatljivosti, kao što je utvrđeno Ustavom i dalje precizirano Zakonom o Ustavnom sudu i Poslovnikom o radu Suda. Shodno tome, Sud primećuje da je u kontekstu ocene uslova da li Osporene zakone relevantni sud treba direktno primeniti u slučaju koji se razmatra pred njim, zaključio da ovaj uslov nije ispunjen.

Sud je utvrdio da činjenice slučaja pokazuju da je 14. oktobra 2020. godine relevantni sud rešio slučaj koji je pred njim vodio. Ovo rešenje ili zaključak slučaja doneo je Vrhovni sud donošenjem rešenja Pml. br. 3/2019, gde je odbio zahtev zainteresovane za zaštitu zakonitosti – s obrazloženjem da nakon povlačenja STRK-a od optužnice nije više bio nadležan za nastavak krivičnog postupka.

Sud podseća na svoj stav da Sud može odlučivati o zahtevima koji se odnose na član 113.8 Ustava samo ako postoji aktivan slučaj pred relevantnim sudom koji je u toku i kada „odluka relevantnog suda u određenom slučaju zavisi od kompatibilnosti osporenog zakona“. Kao što je gore objašnjeno, pred relevantnim sudom više nema aktivnog slučaja, jer je zahtev za zaštitu zakonitosti za čije je odlučivanje sudski postupak obustavljen do odluke Ustavnog suda – Vrhovni sud već rešio kao stvar.

Vrhovni sud nije mogao da odluči o slučaju koji je već podneo Ustavnom sudu pre nego što je podneo zahtev za povlačenje slučaja iz postupka razmatranja u Ustavnom sudu. To je zbog činjenice da član 52. Zakona jasno navodi: „Nakon podnošenja podneska u skladu sa Članom 113, paragraf 8 Ustava, postupak pred redovnim sudom se prekida do donošenja odluke Ustavnog suda“. To znači da član 52. Zakona predviđa ex lege obustavu postupka u trenutku kada se podnese zahtev Ustavnom sudu na osnovu člana 113.8 Ustava. Iz toga proizilazi da Vrhovni sud nije bio u mogućnosti da preduzme bilo kakvu proceduralnu radnju u vezi sa slučajem, a da prethodno nije obavestio Ustavni sud kome je podnet slučaj na razmatranje.

Kao rezime, u skladu sa članom 113.8 Ustava, članovima 20, 51, 52 i 53. Zakona i pravilom 77 Poslovnika o radu, Sud proglašava zahtev KO50/19, kao neprihvatljiv, za dalje razmatranje.