USTAVNI SUD

KI 44/18 Podnosilac zahteva: „Mega Shop“, ocena ustavnosti presude Rev. br. 125/2017 Vrhovnog suda od 15. novembra 2017. godine

KI44/18, rešenje o neprihvatljivosti od 8. maja 2019. godine, objavljeno 14. juna 2019. godine

Ključne reči: pravna lica, individualni zahtev, ocena ustavnosti osporene presude Vrhovnog suda, očigledno neosnovan.

Zahtev je zasnovan na članu 21. 4 i 113.7 Ustava, članovima 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 i pravilu 32 Poslovnika o radu Ustavnog suda.

Podnosilac zahteva je na svoju inicijativu 2007 godine zaključio sporazum o hipoteci sa Raiffeisen Bank Kosovo J. S. C.

Podnosilac zahteva se ovim sporazumom obavezao da kredit koji je dobio od Raiffeisen Banke Kosova vraća dinamikom predviđanom sporazumom i saglasio se sa činjenicom da će u protivnom Raiffeisen Banka Kosova imati pravo da proda nepokretnost koja je bila predmet ovog sporazuma o hipoteci.

S obzirom na činjenicu da podnosilac nije ispunjavao obaveze vezano za dinamiku isplate kredita Raiffeisen Banka Kosova je pred Opštinskim sudom u Gnjilanu inicirala izvršni postupak sa zahtevom za raspisivanje javne prodaje imovine iz sporazuma o hipoteci, zbog neispunjavanja obaveza podnosioca zahteva iz ugovora o kreditu.

Nakon sprovedenog izvrsnog postupka i javne licitacije, ovaj postupak je okončan rešenjem Opštinskog suda u Gnjilanu  na osnovu kojeg je Raiffeisen Banka je izvršila upis vlasništva u katastarskim knjigama nad nepokretnostima koji su bili navedeni u sporazumu o hipoteci.

Nakon toga Podnosilac zahteva je, podneo tužbeni zahtev Opštinskom sudu u Gnjilanu se zahtevom  proglasi ništavnim javna prodaja nepokretne imovine iz gore pomenutog sporazuma o hipoteci prema rešenju Opštinskog suda u Gnjilanu, kao i da se proglase ništavnim ugovori sačinjeni nakon javne prodaja nepokretne imovine iz sporazuma o hipoteci.

Osnovni sud je odbio, kao neosnovan, tužbeni zahtev podnosioca, obrazlažući da zakonska normativa na koju se podnosilac pozvao nema primenu u ovom slučaju.

Apelacioni sud je odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva i potvrdio prvostepenu presudu Osnovnog suda.

Vrhovni sud je odbio, kao neosnovan, zahtev podnosioca za revizijom i potvrdio presude nižestepenih sudova.

Podnosilac zahteva tvrdi da su redovni sudovi pogrešno protumači činjenice i pogrešno protumačili zakon, što je prouzrokovalo kršenje člana 3., 24., 31,. i 46 Ustava kao i člana 6EKPLJ .

Sud zaključuje da činjenice koje je izneo podnosilac zahteva ne opravdavaju njegovu tvrdnju o povredi svojih prava na pravično i nepristrasno suđenje, prava na zaštitu imovine i prava na jednakost pred zakonom. U stvari, podnosilac zahteva nije dokazao niti potkrepio svoju tvrdnju da su sprovedeni postupci pred Osnovnim, Apelacionim i Vrhovnim sudom bili nepravični ili proizvoljni.

Shodno tome, Sud smatra, na ustavnoj osnovi, da je zahtev očigledno neosnovan i mora se proglasiti neprihvatljivim.