USTAVNI SUD

KI26/22, Podnosilac zahteva: Adem Cani, zahtev za ocenu ustavnosti presude Vrhovnog suda PML.nr.51/2021, od 25. avgusta 2021. godine

KI26/22, Rešenje o neprihvatljivosti od  8. juna 2022. godine, objavljeno 29. juna 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, krivični postupak, navodi  o povredi  posebnih garancija člana 6 stava 3. (b) EKLJP,  zahtev za uvođenje privremene mere

Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva kao narednik Kosovske policijske službe, koristeći službeni pištolj  pucao više puta u pravcu  grupe ljudi,  pri čemu  su lica   V.K., B.H. i L.V.,  zadobila više prostrelinih rana. Imajući to u vidu Državno tužilaštvo je podiglo je optužnicu protiv podnosioca zahteva zbog „osnovane sumnje“ da je izvršio krivično delo „teško ubistvo u pokušaju“ iz čl. 179 st. 1 podstav 1.11 u vezi sa članom 28 KZRK-a“. Osnovni sud je proglasio podnosioca zahteva krivim za krivično delo za koje  je osumnjičen da ga je počinio pri čemu mu je izrekao i kaznu zatvora u trajanju  od 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci. Apelacioni i Vrhovni sud su odbili žalbe podnosioca zahteva potvrđujući presudu Osnovnog suda.

Podnosilac zahteva nezadovoljan odlukama redovnih sudova podneo je zahtev Ustavnom sudu navodeći povrede prava i slobode garantovane članom 30 [Prava optuženog], članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], i članom 54 [Sudska zaštita prava] Ustava, u vezi sa članom 6 [Pravo na pravično suđenje] EKLjP.

Sud je  analizirao glavne navode podnosioca zahteva primenjujući kako svoju praksu tako praksu ESLjP, pri čemu je primetio, da se navodi  podnosioca zahteva kvalifikuju kao i)  navodi  o povredu člana 30 [Prava optuženog], a koje podnosilac zahteva dovodi u vezu sa pravo na izvođenje dokaza i pripremu odbrane, i, ii) navodi o  povredi člana 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, a koje  podnosilac zahteva dovodi direktno u vezu sa neobrazloženim sudskim presudama.

Međutim, Sud imajući u vidu da su se  navodi o povedi člana 30 Ustava odnosile  na činjenicu da podnosilac zahteva tokom sudskog postupka nije mogao “da pravilno izvede dokaze i  da pripremi svoju odbranu“,  je zaključio da ovaj  navod  ulaze  u opseg posebnih garancija člana 6 stav 3 (b) EKLjP kako je to predviđeno praksom ESLjP, te ih je kao takve sagledao  i ocenio.

S tim u vezi, Sud je zaključio da u  presudama redovnih sudova nema kršenja prava na pravično suđenje iz člana 31  Ustava u vezi sa  članom  6. stava 1. i stava  3.  (b) EKLjP , u vezi sa  pravom podnosioca zahteva  na pripremanje odbrane i izvođenja dokaza, iz razloga što je on tokom krivičnog postupka u svim fazama suđenja imao pravo da predlaže dokaze, kao i da priprema odbranu, što se moglo zaključiti iz radnji koje je podnosilac zahteva preduzimao, a koje su redovni sudovi i opisali u  svojim presudama.

Sud je takođe ocenio da su i navodi podnosioca zahteva o povredi člana 31 Ustava u vezi sa  članom  6 EKLjP, koje je podnosilac zahteva doveo u vezu sa neobrazloženom presudom, neosnovani, i to iz razloga što je Sud našao da su se sve instance redovnih sudova specifično bavili razmatranjem svih  žalbenih navoda podnosioca zahteva,  pružajući za njih obrazloženja u svojim presudama.

Shodno tome Sud je zaključio  da se oba navoda podnosioca zahteva o povredi članova 30 i 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP treba  proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovani iz razloga što se  ovi navodi kvalifikuju kao navodi koji spadaju u kategoriju; (iii) “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navodi.

Sud je takođe odbio i zahtev za uvođenje privremene mere.