USTAVNI SUD

KI75/22, Podnosilac: Emine Shabani, Zahtev za preispitivanje rešenja o neprihvatljivosti br. KI07/21 i KI17/21 Ustavnog suda od 10. novembra 2021. godine i ocenu ustavnosti odluke KGJK. br. 153/2022 Sudskog saveta Kosova od 20. aprila 2022. godine  

KI75/22, rešenje o neprihvatljivosti od 12. oktobra 2022. godine, objavljeno 9. novembar 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan zahtev, ratione personae, zahtev za privremenu meru

Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa žalbom podnositeljke zahteva koju je podnela predsedavajućem SSK-a, a kojom je tražila da se odbaci kandidatura sudije  V.S. za predsednika Osnovnog suda u Gnjilanu, pošto je, prema podnositeljki zahteva, on nedostojan i nezaslužan za tu funkciju. Podnositeljka zahteva je, između ostalog, navela da sudija V.S. otvoreno osporava funkcionisanje pravosuđa i SSK-a. U prilog svojoj žalbi, podnositeljka zahteva se pozvala na predmet [C. br. 274/15] o kojem je odlučio sudija V.S., u vezi sa kojim je podnositeljka zahteva dodala se “…od početka glavne rasprave pa do nameštanja predmeta C. br. 274/15 suočavala sa grubim, jednostranim, neprofesionalnim i arbitrarnim postupanjem”.

Podnositeljka zahteva je pred Sudom navela povrede ustavnih prava i sloboda zagarantovanih članovima 3. [Jednakost pred zakonom], 7. [Vrednosti], 21. [Opšta načela], 22. [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata], 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo], 46. [Zaštita imovine], 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava], 54. [Sudska zaštita prava], 102. [Opšta načela sudskog sistema] i 108. [Sudski savet Kosova] Ustava. Takođe, podnositeljka zahteva je tražila i uvođenje privremene mere.

U vezi sa osporenom odlukom [KGJK. br. 153/2022] SSK-a, podnositeljka zahteva je navela je SSK, iako je primetio arbitrarno postupanje od strane sudije V.S. u predmetu C. br. 274/15, “…za kriminalnu aktivnost, arbitrarno postupanje, institucionalni progon, kršenje zakona i URK-a, sudiju [V.S.] nagradio položajem predsednika Osnovnog suda”. Podnositeljka zahteva je dalje navela da Sud treba da utvrdi povredu gore navedenih članova Ustava, ističući da je “…jedino rešenje da slučaj razmotri neka nezavisna i profesionalna institucija kao što je Venecijanska komisija, Evropski sud za ljudska prava ili eventualno Međunarodni krivični sud, itd.”.

Podnositeljka zahteva je osporila rešenje o neprihvatljivosti u slučaju Suda KI07/21 i KI17/21 jer smatra da je odbijanje njenih navoda o izuzeću sudije V.S. i predsednika redovnih sudova kao neblagovremenih od strane Suda, bilo nepravično, neosnovano, nezakonito i neustavno. Takođe, podnositeljka zahteva je navela da je zahtevom KI07/21 i KI17/21 tražila da se uvede privremena mera u predmetu [C. br. 275/15] zbog nameštanja predmeta od strane sudije V.S. i pristrasnog i diskriminatorskog postupanja u tom predmetu.

Sud je primetio da je podnositeljka zahtevom KI75/22, zapravo, u suštini, iznela navode koji su isti kao oni koje je iznela u prethodnim zahtevima KI07/21 i KI17/21, a koji se odnose na izuzeće sudije V.S., pristrasno i diskriminatorsko postupanje, kao i nameštanje predmeta od strane tog sudije.

S tim u vezi, Sud je smatrao da kako bi Sud razmotrio zahtev koji se odnosi na iste činjenice kao i u prethodnom zahtevu, podnosilac zahteva mora zaista da dostavi nove informacije koje Sud ranije nije razmatrao. S tim u vezi, Sud podseća da su njegove odluke konačne i obavezujuće za pravosuđe, za sva lica i za sve institucije Republike Kosovo.

Stoga, a s obzirom na to da zahtev podnositeljke zahteva predstavlja ponavljanje zahteva KI07/21 i KI17/21, Sud, na osnovu stava (5) pravila 35. Poslovnika, utvrđuje da se trenutni zahtev mora odbiti po kratkom postupku jer zahtev predstavlja ponavljanje ranijeg zahteva o kome je Sud već odlučio.

Sud je podsetio da je podnositeljka zahteva takođe navela da su odlukom [KGJK. br. 153/2022] SSK-a od 20. aprila 2022. godine, kao aktom javnog organa, povređena njena prava i slobode zaštićene članovima 3, 7, 21, 22, 24, 31, 32, 46, 53, 54, 102. i 108. Ustava, tvrdeći da je SSK, uprkos arbitrarnom postupanju sudije V.S. u predmetu u kojem je ona bila stranka, naknadno nagradio istog položajem predsednika Osnovnog suda u Gnjilanu.

Sud je u konkretnom slučaju, ne ispitujući pravnu prirodu gore navedene odluke SSK-a, ocenio da li su ispunjeni formalni uslovi za razmatranje zahteva u formi u kojoj ga je podnela podnositeljka.

S tim u vezi, Sud primećuje da su pojedinci ovlašćeni da pokrenu postupak ako su njihova individualna prava i slobode koja im garantuje Ustav prekršena od strane javnih organa. Činjenje odnosno nečinjenje mora direktno uticati na podnosioca. Sud je podsetio da zahtev mora biti podnet od strane ili u ime lica koja tvrde da su žrtve povrede ustavnih odredbi. Ta lica moraju biti u stanju da dokažu da su „direktno pogođena“ merom na koju se žale.

U ovim okolnostima, Sud je utvrdio da se osporena odluka SSK-a nije odnosila ni na jednu situaciju koja utiče na prava bilo kog drugog lica i samim tim nije ni moglo biti efekata navodnih povreda prava i sloboda podnositeljke zahteva jer se ona odnosila samo na lice koje je određeno u odluci, odnosno na sudiju V.S..

Sud je takođe podsetio i na praksu ESLJP-a, afirmisanu i kroz praksu Suda, u kojoj se zahtev proglašava neprihvatljivim ratione personae sa EKLJP, odnosno sa Ustavom, u slučajevima kada podnosilac zahteva nije u stanju da dokaže da je on žrtva povreda prava koja su mu navodno povređena. Shodno tome, Sud je utvrdio da je zahtev podnositeljke ratione personae nespojiv sa Ustavom.

Sud je, kao što je prethodno navedeno, utvrdio da podnositeljka zahteva nije pokazala prima facie slučaj o prihvatljivosti zahteva jer zahtev nije ratione personae u skladu sa Ustavom, pa je shodno tome zahtev za uvođenje privremene mere odbijen kao neosnovan.