USTAVNI SUD

Priština, 7.novembra 2022. godine
Ref. br.:RK 2071/22

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slučaju br. KI75/22

Podnosilac

Emine Shabani

Zahtev za ponovno razmatranje rešenja o neprihvatljivosti br. KI07/21 i KI17/21 Ustavnog suda i ocenu ustavnosti odluke KGJK. br. 153/2022 Sudskog saveta Kosova od 20. aprila 2022. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija i
Nexhmi Rexhepi, sudija

Podnositeljka zahteva

1. Zahtev je podnela Emine Shabani, iz sela Gornja Veljeglava, Gnjilane (u daljem tekstu: podnositeljka zahteva), koju zastupa Ali Shabani, iz Gnjilana.

Osporena odluka

2. Podnositeljka zahteva od ustavnog suda zahteva ponovno razmatranje rešenje o neprihvatljivosti br. KI07/21 i KI17/21 Ustavnog suda od 10. novembra 2021. godine i ocenu ustavnosti odluku [KGJK. br. 153/2022] Sudskog saveta Kosova (u daljem tekstu: SSK) od 20. aprila 2022. godine o imenovanju sudije V.S. za predsednika Osnovnog suda u Gnjilanu.

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar ovog zahteva je ocena ustavnosti osporenih odluka kojima su podnositeljki zahteva navodno povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članovima 3. [Jednakost pred zakonom], 7. [Vrednosti], 21. [Opšta načela], 22. [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata], 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo], 46. [Zaštita imovine], 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava], 54. [Sudska zaštita prava], 102. [Opšta načela sudskog sistema] i 108. [Sudski savet Kosova] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav).

4. Pored toga, podnositeljka zahteva traži pred Sudom i uvođenje privremene mere u odnosu na odluku [KGJK. br. 153/2022] SSK-a od 20. aprila 2022. godine, zbog toga što je, prema njenim rečima, ugroženo funkcionisanje SSK-a, Osnovnog suda u Gnjilanu, kao i funkcionisanje celokupnog sudskog sistema uopšte.

Pravni osnov

5. Zahtev je zasnovan na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka), 27. (Privremene mere) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon), kao i na pravilu 32. (Podnošenje podnesaka i odgovora) i pravilu 56. (Zahtev za uvođenje privremenih mera) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

Postupak pred Ustavnim sudom

6. Dana 26. maja 2022. godine, podnositeljka zahteva je putem pošte poslala svoj zahtev koji je Ustavni sud Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud) primio 31. maja 2022. godine.

7. Dana 8. juna 2022. godine, predsednica Suda je odlukom [GJR. KI75/22] imenovala sudiju Radomira Labana za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje sastavljeno od sudija: Selvete Gërxhaliu-Krasniqi (predsedavajuća), Safet Hoxha i Nexhmi Rexhepi (članovi).

8. Dana 22. juna 2022. godine, Sud je obavestio podnositeljku o registraciji zahteva i tražio od nje da dostavi Sudu punomoćje za zastupanje.

9. Dana 5. jula 2022. godine, podnositeljka zahteva je dostavila Sudu punomoćje za zastupanje, kao i druga dodatna dokumenta.

10. Dana 12.oktobra 2022. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.

Pregled činjenica

11. Sud prvo podseća da podnositeljka zahteva podnosi zahtev Sudu po drugi put. Prethodno je podnositeljka zahteva podnela Sudu zahteve KI07/21 i KI17/21.

Pregled činjenica u slučaju KI07/21 i KI17/21

12. Neodređenog datuma, Osnovnom sudu je podneta tužba protiv podnositeljke zahteva radi utvrđenja prava susvojine na nepokretnosti. Presudom [C. br. 274/15] Osnovnog suda u Gnjilanu od 27. novembra 2020. godine, usvojena je delimično tužba tužilačke strane protiv podnositeljke zahteva, pri čemu je, između ostalog, utvrđeno da je ona vlasnica na 1/11 idealnog dela površine od 3319 m2, u okviru osnovne katastarske parcele broj 71-2, i odbijena kao neosnovana protivtužba podnositeljke zahteva radi utvrđenja prava svojine, prema geodetskoj deobi veštaka geodetske struke, na katastarskim parcelama 71-1 i 71-2 u Gnjilanu.

13. U okviru parničnog postupka [C. br. 274/15], podnositeljka zahteva je podnela podnesak za izuzeće sudije V.S. u Osnovnom sudu u Gnjilanu, ali je taj zahtev odbijen kao neosnovan rešenjem [CN. br. 251/2018 ] predsednika Osnovnog suda u Gnjilanu od 31. oktobra 2018. godine, sa obrazloženjem da nisu ispunjeni zakonski uslovi iz Zakona br. 03/L-006 o parničnom postupku (Sl. list br. 38, 20. septembar 2008. godine) (u daljem tekstu: ZPP). Na osnovu odbijanja zahteva za izuzeće sudije V.S., podnositeljka zahteva je vodila sudske postupke protiv predsednika Osnovnog suda u Gnjilanu, Apelacionog suda i Vrhovnog suda.

14. Dana 11. januara 2021. godine, podnositeljka je podnela Sudu zahtev KI07/21, a 18. januara 2021. godine, zahtev KI17/21. U skladu sa pravilom 40. Poslovnika, Sud je odlučio da spoji ova dva zahteva i da ih razmatra kao jedan zahtev.

15. Podnositeljka zahteva je zahtevima KI07/21 i KI17/21 tražila ocenu ustavnosti presude [C. br. 274/15] Osnovnog suda u Gnjilanu od 27. novembra 2020. godine i nekoliko rešenja redovnih sudova u vezi sa izuzećem sudije V.S., predsednika Osnovnog suda u Gnjilanu, predsednika Apelacionog suda i predsednika Vrhovnog suda, kojima su, prema navodima podnositeljke zahteva, povređena njena prava zagarantovana članom 102. [Opšta načela sudskog sistema] i članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava. Podnositeljka zahteva je takođe tražila od Suda da se uvede privremena mera u predmetu C. br. 274/15, sa obrazloženjem da je sudija V.S. zloupotrebio položaj na taj način što je namestio predmet.

16. Dana 10. novembra 2021. godine, Sud je rešenjem o neprihvatljivosti u slučaju KI07/21 i KI17/21, proglasio zahtev podnositeljke zahteva neprihvatljivim, ocenivši da su navodi o utvrđenju susvojine na spornoj nepokretnosti bili neprihvatljivi zbog neiscrpljenja pravnih sredstava, dok su navodi koji se odnose na izuzeće sudije V.S. i predsednika redovnih sudova, bili neblagovremeni. Na kraju, Sud je rešenjem o neprihvatljivosti u slučaju KI07/21 i KI17/21 odbio zahtev za uvođenje privremene mere.

Pregled činjenica koje se odnose na zahtev KI75/22

17. Iz spisa predmeta proizilazi da je podnositeljka zahteva, dana 19. aprila 2022. godine, uložila hitnu žalbu upućenu predsedavajućem SSK-a, kojom je tražila da se odbaci kandidatura sudije V.S. za predsednika Osnovnog suda u Gnjilanu, pošto je, prema podnositeljki zahteva, on nedostojan i nezaslužan za tu funkciju. Podnositeljka zahteva je, između ostalog, naglasila da sudija V.S. otvoreno osporava funkcionisanje pravosuđa i SSK-a. U prilog svojoj žalbi, podnositeljka zahteva se pozvala na predmet [C. br. 274/15] o kojem je odlučio sudija V.S., i s tim u vezi je dodala da se “…od početka glavne rasprave pa do nameštanja predmeta C. br. 274/15 suočavala sa grubim, jednostranim, neprofesionalnim i arbitrarnim postupanjem”.

18. Pored toga, u gore navedenoj žalbi upućenoj SSK-u, podnositeljka zahteva je navela da je sudija V.S. dokazao da za potrebe postizanja svojih ciljeva ne poštuje kodeks profesionalne etike, ljudska prava, zakon, Ustav i međunarodne konvencije. S tim u vezi, podnositeljka zahteva je u navedenoj žalbi dodala sledeće:

“Smatramo da njegovo eventualno imenovanje za predsednika Osnovnog suda u Gnjilanu od strane SSK-a predstavlja nagradu za njegovu kriminalnu aktivnost (nameštanje), arbitrarno postupanje, flagrantnu diskriminaciju, institucionalni progon njene porodice i ugrožavanje funkcionisanja pravosudnih institucija po principu zakonitosti i ustavnosti. U slučaju imenovanja sudije V. S., oštećena strana Emine Shabani će u skladu sa članom 113. tačka 7. URK-a i članom 27. Zakona br. 03/L-121 tražiti od Ustavnog suda Kosova da uvede privremenu meru. Pored toga, u zavisnosti od odluke Ustavnog suda Kosova, razmotrićemo mogućnost da se obratimo i Predsednici Republike Kosovo u skladu sa članom 84. URK-a”.

19. Dana 20. aprila 2022. godine, SSK je odlukom [KGJK. br. 153/2022] imenovao sudiju V.S. za predsednika Osnovnog suda u Gnjilanu.

20. Dana 21. aprila 2022. godine, podnositeljka zahteva je izjavila hitnu žalbu predsedavajućem SSK-a, u kojoj je tražila da joj se hitno dostave svi overeni i protokolisani podnesci koje je uputila SSK-u u vezi sa predmetima C. br. 809/16 i C. br. 274/15, kako bi ih koristila kao dokaz pri podnošenju zahteva Ustavnom sudu za uvođenje privremene mere.

21. Iz spisa predmeta proizilazi da je podnositeljka zahteva istog dana podnela jedan hitan zahtev ombudsmanu, a drugi Agenciji za informisanje i privatnost, kojima je tražila da se pokrene istraga protiv SSK-a, sa obrazloženjem da SSK nije odgovorio na njen zahtev za dostavljanje traženih podnesaka koji su joj potrebni za podnošenje zahteva Ustavnom sudu.

Navodi podnositeljke zahteva

22. Podnositeljka zahteva navodi povrede ustavnih prava i sloboda zagarantovanih članovima 3. [Jednakost pred zakonom], 7. [Vrednosti], 21. [Opšta načela], 22. [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata], 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo], 46. [Zaštita imovine], 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava], 54. [Sudska zaštita prava], 102. [Opšta načela sudskog sistema] i 108. [Sudski savet Kosova] Ustava.

Navodi podnositeljke zahteva koji se odnose na rešenje o neprihvatljivosti Ustavnog suda u zahtevima KI07/21 i KI17/21

23. Podnositeljka zahteva navodi da je odbijanje navoda kao neblagovremenih u vezi sa izuzećem sudije V.S. i predsednika redovnih sudova u zahtevu KI07/21 i KI17/21 od strane Suda, nepravično, neosnovano, nezakonito i neustavno.

24. Podnositeljka zahteva dodaje sledeće: “U konkretnom slučaju je apsurdno, arbitrarno, nepravično i pogrešno to što se Ustavni sud poziva na odredbu člana 49. Zakona br. 03/L-121 i pravila 39 (l) (c) Poslovnika, iako su postupak i proces za izuzeće sudije uređeni Zakonom o parničnom postupku”. Što se tiče primene člana 49. Zakona, podnositeljka zahteva smatra da se, “poziva samo na sudske odluke, a ne na postupke i procese kako se Ustavni sud poziva i tumači ovu odredbu”.

25. U nastavku, podnositeljka zahteva navodi sledeće: “Pozivajući se na član 49. Zakona br. 03/L-121, protivtužilja Emine Shabani obaveštava Ustavni sud da je u dozvoljenom vremenskom roku tražila od Ustavnog suda Republike Kosovo da uvede privremenu meru u predmetu C. br. 274/15 zbog institucionalnog progona, arbitrarnog postupanja i sistematske diskriminacije, kao i nameštanja odluke u predmetu C. br. 274/15”. U tom smislu, podnositeljka zahteva navodi da je bila svesna da je imala pravo na žalbu Apelacionom sudu, ali se ona obratila Sudu kako ne bi dozvolio institucionalni progon, arbitrarno postupanje i sistematsku diskriminaciju.

26. Podnositeljka zahteva dalje navodi da je, s obzirom na okolnosti slučaja, Ustavni sud “pristrastan i diskriminatoran”.

Navodi podnositeljke zahteva koji se odnose na odluku [KGJK. br. 153/2022] SSK-a od 20. aprila 2021. godine

27. U vezi sa osporenom odlukom [KGJK. br. 153/2022] SSK-a, podnositeljka zahteva navodi da je SSK, iako je uvideo arbitrarno postupanje od strane sudije V.S. u predmetu C. br. 274/15, “…za kriminalnu aktivnost, arbitrarno postupanje, institucionalni progon, kršenje zakona i URK-a, sudiju [V.S.] nagradio položajem predsednika Osnovnog suda”.

28. Podnositeljka zahteva dalje navodi da Sud treba da utvrdi povredu gore navedenih članova Ustava, ističući da je, “… jedino rešenje da slučaj razmotri neka nezavisna i profesionalna institucija kao što je Venecijanska komisija, Evropski sud za ljudska prava, ili eventualno Međunarodni krivični sud, itd.”.

29. Podnositeljka zahteva takođe traži da se uvede privremena mera u odnosu na odluku [KGJK. br. 153/2022] SSK-a od 20. aprila 2021. godine, sa obrazloženjem da je funkcionisanje SSK-a, Osnovnog suda u Gnjilanu, kao i celokupnog pravosudnog sistema ugroženo. Pored toga, podnositeljka zahteva navodi da se zbog gore navedene odluke oseća ugroženom u pogledu pravne sigurnosti i života članova svoje porodice.

30. Podnositeljka zahteva na kraju navodi i traži od Suda, “da se privremena mera uvede i da traje do izdavanja mišljenja od strane Venecijanske komisije”.

31. Podnositeljka zahteva je priložila i niz drugih dokumenata i odluka koje nisu direktno povezane sa predmetom koji se nalazi na razmatranju pred Sudom.

Relevantne ustavne i zakonske odredbe
USTAV REPUBLIKE KOSOVO

Član 3.
[Jednakost pred zakonom]

1. Republika Kosovo je multietničko društvo, koje se sastoji od Albanaca i ostalih zajednica, kojom se upravlja na demokratski način, poštujući vladavinu zakona, preko zakonodavnih, izvršnih i pravosudnih institucija.
2. Sprovođenje javne vlasti u Republici Kosovo se zasniva na načelu jednakosti svih građana pred zakonom i poštovanju međunarodno priznatih prava i osnovnih sloboda, kao i zaštiti prava i učešća svih zajednica i njihovih pripadnika.

Član 7.
[Vrednosti]

1. Ustavni red Republike Kosovo se zasniva na načelima slobode, mira, demokratije, jednakosti, poštovanja ljudskih prava i sloboda i vladavine zakona, nediskriminacije, imovinskog prava, zaštite sredine, društvenog prava, pluralizma, podele državne vlasti i tržišne ekonomije.
2. Republika Kosovo obezbeđuje jednakost polova kao osnovnu vrednost za razvoj demokratskog društva, jednake mogućnosti učešća žena i muškaraca u politički, ekonomski, društveni i kulturni život i sve ostale oblasti društvenog života.

Član 21.
[Opšta načela]

1. Ljudska prava i osnovne slobode su neodvojiva, neotuđiva i neosporiva i čine osnov pravnog reda Republike Kosovo.
2. Republika Kosovo štiti i garantuje ljudska prava i osnovne slobode, predviđene ovim Ustavom.
3. Svi su dužni da poštuju prava i osnovne slobode ostalih.
4. Ustavom utvrđena prava i osnovne slobode važe i za pravna lica, onoliko koliko su izvodljiva.

Član 22
[Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata]

1. Ljudska prava i slobode, koja su utvrđena sledećim međunarodnim sporazumima i instrumentima garantovana su ovim Ustavom, i direktno se primenjuju na teritoriji Republike Kosovo i imaju premoć, u slučaju konflikta, nad svim zakonskim odredbama i ostalim aktima javnih institucija:
(1) Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima;
(2) Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i protokoli iste;
(3) Međunarodna konvencija o građanskim i političkim pravima i protokoli iste;
(4) Okvirna konvencija Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina;
(5) Konvencija o eliminisanju svih oblika rasne diskriminacije;
(6) Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena;
(7) Konvencija o pravima deteta;
(8) Konvencija protiv mučenja i drugih okrutnih, nečovečnih i ponižavajućih postupaka ili kazni.
Član 24.
[Jednakost pred zakonom]

1. Pred zakonom su svi jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.
2. Niko se ne sme diskriminisati na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili nekog drugog uverenja, nacionalnog ili društvenog porekla, veze sa nekom zajednicom, imovine, ekonomskog ili socijalnog stanja, seksualnog opredeljenja, rođenja, ograničene sposobnosti ili nekog drugog ličnog statusa.
3. Načelo jednakosti pred zakonom ne sprečava sprovođenje i usvajanje privremenih mera, neophodnih za zaštitu i napredak prava pojedinaca i grupa koje nisu jednake. Takve mere se mogu sprovoditi samo do ostvarenja cilja radi kojeg su uspostavljene.

Član 31.
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]

1. Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.
3. Suđenje je javno, osim u slučajevima kada sud, iz posebnih razloga, smatra da je isključivanje štampe ili javnosti, u korist pravde, ako bi njihovo prisustvo moglo naškoditi javnom redu ili nacionalnoj sigurnosti, interesima maloletnika, ili zaštiti privatnog života stranaka u postupku, na zakonom propisan način.
4. Svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da ispituje prisutne svedoke i da zahteva obavezno pojavljivanje svedoka, veštaka i ostalih lica, koja mogu razjasniti činjenice.
5. Svako ko je optužen za krivično deo će se smatrati nevinim, sve dok se ne dokaže njegova/njena krivica, u saglasnosti sa zakonom.
6. Besplatna pravna pomoć će se omogućiti svim licima koja za to nemaju dovoljno sredstava, ako je takva pomoć neophodna za obezbeđivanje efikasnog pristupa pravdi.
7. Sudski postupci koji se odnose na maloletnike se regulišu zakonom, poštujući posebne uredbe i procedure za maloletnike.

Član 32.
[Pravo na pravno sredstvo]

Svako lice ima pravo da koristi pravna sredstva na sudske i administrativne odluke, koje uskraćuju njena/njegova prava ili interese, na zakonom propisan način.

Član 46.
[Zaštita imovine]

1. Garantuje se pravo na imovinu.
2. Korišćenje imovine je regulisano zakonom, u skladu sa javnim interesom.
3. Niko se ne može arbitrarno lišiti lične imovine. Republika Kosovo ili javne vlasti Republike Kosovo mogu izvršiti eksproprijaciju imovine ako je ista u skladu sa zakonom, ako je neophodna ili adekvatna za postizanje javnih ciljeva ili podržavanje javnog interesa, a za koju se vrši neposredna adekvatna kompenzacija licu ili licima, imovina kojih se eksproriiše.
4. O sporovima koje uzrokuje neko delo Republike Kosovo ili javne vlasti Republike Kosovo, a koji se smatraju eksproprijacijom, odlučuje nadležni sud.
5. Intelektualno pravo je zaštićeno zakonom.

Član 53.
[Tumačenje odredbi ljudskih prava]

Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom se tumače u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda za ljudska prava.

Član 54.
[Sudska zaštita prava]

Svako ima pravo na sudsku zaštitu u slučaju kršenja ili uskraćivanja nekog prava koje je garantovano ovim Ustavom, kao i pravo na efikasne pravne mere ukoliko se utvrdi da je pravo prekršeno.

Član 102.
[Opšta načela sudskog sistema]

1. Organizacija, funkcionisanje i jurisdikcija Vrhovnog suda i ostalih sudova se reguliše zakonom.
2. Vrhovni sud Kosova je najviša sudska vlast.
3. Najmanje petnaest posto (15%) sudija Vrhovnog suda, ali ne manje od troje (3) sudija, će poticati iz redova zajednica koje ne čine većinu na Kosovu.
4. Predsednika Vrhovnog suda imenuje Predsednik Kosova, iz redova sudija Vrhovnog suda, na mandat od sedam godina, bez mogućnosti ponovnog izbora, nakon predloga Sudskog Saveta Kosova o imenovanju ili razrešenju istog.
5. Predsednici svih ostalih sudova se imenuju na zakonom propisan način.
6. Najmanje petnaest posto (15%) sudija iz bilo kojeg drugog suda, sa apelacionom jurisdikcijom, ali ne više od dvoje (2) sudija će biti iz redova zajednica koje ne čine većinu na Kosovu.
7. Specijalni sudovi se mogu osnivati zakonom, onda kada je to neophodno, ali se nikako ne mogu osnivati vanredni sudovi.

Član 108.
[Sudski savet Kosova]

1. Sudski savet Kosova obezbeđuje nezavisnost i nepristrasnost sudskog sistema
2. Sudski savet Kosova je potpuno nezavisna institucija u sprovođenju svojih funkcija. Sudski savet Kosova obezbeđuje da su sudovi na Kosovu nezavisni, profesionalni i nepristrasni i da odražavaju multietničnost Republike Kosovo i da poštuju načelo polne jednakosti. Savet će dati prednost imenovanju za sudije pripadnicima zajednica koje nisu dovoljno zastupljene, na zakonom propisan način.
3. Sudski savet Kosova je odgovoran za regrutovanje i predlaganje kandidata za imenovanje i ponovni izbor sudija. Sudski savet Kosova je takođe odgovoran za premeštaj i disciplinske postupke pokrenute protiv sudija.
4. Predlog o imenovanju sudija se vrši na osnovu otvorene procedure imenovanja, na osnovu zasluge kandidata, i ovaj predlog odražava načelo polne jednakosti i etničku raznolikost teritorijalne jurisdikcije relevantnog suda. Svi kandidati trebaju ispuniti zakonom određene kriterije.
5. Sudski savet Kosova je odgovoran za inspekciju sudstva, sudsku administraciju, pripremanje uredbi za sudove, zapošljavanje i nadzor sudskih administratora, pripremanje nacrta i nadzor budžeta sudstva, određivanje broja sudija svake jurisdikcije i osnivanje novih sudova. Osnivanje novih osnovnih sudova se vrši na osnovu zakona.
6. Sudski savet Kosova se sastoji od trinaest (13) članova, profesionalnih kvalifikacija i stručnosti. Članovi se imenuju na mandat od pet godina, a izbor istih se vrši na sledeći način:
(1) Pet (5) članova su sudije izabrane od strane članova sudstva;
(2) Četiri (4) člana će odabrati poslanici Skupštine, koji će zauzimati mesta dobijena opštom podelom mesta. najmanje dvoje (2) od četvoro (4) članova trebaju biti sudije, i jedan (1) član Advokatske komore Kosova;
(3) Dva (2) člana će izabrati poslanici Skupštine, koji zauzimaju mesta rezervisana ili zagarantovana za zastupljnost Srpske zajednice na Kosovu, gde najmanje jedno od dvoje, mora biti sudija;
(4) Dva (2) člana će izabrati poslanici Skupštine, koji zauzimaju rezervisana ili zagarantovana mesta za predstavnike ostalih zajednica, a najmanje jedan od dva člana treba biti sudija;
(5) Nespojivost funkcija članova Sudskog saveta se reguliše zakonom. 7. Sudski savet Kosova, bira predsedavajućeg i zamenika predsedavajućeg iz svojih redova, na mandat od tri godine. Izbor za ovu funkciju ne produžuje mandat člana Sudskog saveta Kosova.
8. Predsedavajući Sudskog saveta Kosova se, o radu Pravosudnog sistema, obraća Skupštini Republike Kosovo najmanje jednom godišnje.
9. Kandidati za sudijska mesta koja su rezervisana za pripadnike zajednica koje ne čine većinu na Kosovu, mogu biti imenovani jedino od strane celokupnog Saveta, većinom glasova članova Saveta koje su izabrali poslanici Skupštine koji zauzimaju poslanička mesta rezervisana ili zagarantovana za pripadnike zajednica koje ne čine većinu na Kosovu. Ukoliko ova grupa članova Saveta ne predloži kandidata za ovu poziciju na dva uzastopna zasedanja Saveta, onda svi članovi Saveta imaju pravo da nominuju kandidata za ta sudijska mesta.
10. Kandidati za sudijska mesta u osnovnim sudovima čija jurisdikcija isključivo pokriva teritoriju jedne ili više opština, u kojima je većina stanovništva iz redova Srpske zajednice Kosova, mogu biti predloženi za imenovanje jedino od strane celokupnog Saveta, s tim da je stav dvoje članova Saveta koje su izabrali poslanici Skupštine koji zauzimaju mesta rezervisana ili zagarantovana za Srpsku zajednicu u Republici Kosovo, zajednički i jednoglasan. Ukoliko ova dva (2) člana ne predlože kandidata za sudiju za ovo mesto, tokom dva uzastopna zasedanja Sudskog saveta Kosova, svi članovi Sudskog saveta Kosova imaju pravo da nominuju kandidate za to sudijsko mesto.

Ocena prihvatljivosti zahteva

32. Sud prvo razmatra da li je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti, koji su utvrđeni Ustavom i dalje precizirani Zakonom i Poslovnikom.

33. U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, kojima je utvrđeno:

“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[…]

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.

[…]

34. Sud primećuje da je podnositeljka zahteva podnela svoj zahtev Sudu na osnovu stava 7. člana 113. Ustava, te da je popunila i standardni obrazac Suda za individualne zahteve.

35. Podnositeljka zahteva je u standardnom obrascu Suda koji je dostavila 26. maja 2022. godine, precizirala da osporava rešenje o neprihvatljivosti u slučaju KI07/21 i KI17/21 Ustavnog suda od 10. novembra 2021. godine. Podnositeljka zahteva je ovom zahtevu priložila i ekvivalent obrasca zahteva kojim osporava odluku [KGJK. br. 153/2022] SSK-a od 20. aprila 2022. godine o imenovanju V.S. za predsednika Osnovnog suda u Gnjilanu, i takođe traži da se u odnosu na ovu odluku uvede privremena mera.

(i) U vezi sa osporavanjem rešenja o neprihvatljivosti KI07/21 i KI17/21 Ustavnog suda

36. Sud pre svega podseća da podnositeljka zahteva osporava rešenje o neprihvatljivosti u slučaju KI07/21 i KI17/21 Suda, pošto smatra da je odbijanje njenih navoda o izuzeću sudije V.S. i predsednika redovnih sudova kao neblagovremenih od strane Suda, bilo nepravično, neosnovano, nezakonito i neustavno. Takođe, podnositeljka zahteva navodi da je zahtevima KI07/21 i KI17/21 tražila da se uvede privremena mera u predmetu [C. br. 275/15] zbog nameštanja predmeta od strane sudije V.S. i arbitrarnog i diskriminatorskog postupanja u tom predmetu.

37. S tim u vezi, Sud se poziva na stav 1. člana 116. [Pravni efekat odluka] Ustava, kojim je predviđeno:

“Odluke Ustavnog suda su obavezne za pravosuđe i sva lica i institucije Republike Kosovo”.

38. Sud se takođe poziva i na stav (5) pravila 35. [Povlačenje, odbijanje i odbacivanje podnesaka] Poslovnika, kojim je predviđeno:

“(5) Sud može odlučiti po kratkom postupku, odbiti podnesak ako je nepotpun ili nejasan, uprkos zahtevima Suda prema stranci da dopuni ili razjasni podnesak, ukoliko je zahtev ponavljanje prethodnog podneska odlučen od strane Suda, ili ako je podnesak neozbiljan”.

39. Sud primećuje da podnositeljka zahteva trenutnim zahtevom KI75/22, zapravo, u suštini iznosi navode koji su isti kao oni koje je iznela u prethodnim zahtevima KI07/21 i KI17/21, a koji se odnose na izuzeće sudije V.S., arbitrarno i diskriminatorsko postupanje, kao i nameštanje predmeta od strane tog sudije.

40. Oslanjajući se na gore navedeno pravilo, Sud ocenjuje da zahtev podnositeljke zahteva u suštini predstavlja ponavljanje prethodnih zahteva KI07/21 i KI17/21, koje zahteve je Sud proglasio neprihvatljivim u celini.

41. U tom pogledu, Sud podseća da individualna žalba u smislu stava 7. člana 113. Ustava, ne znači da podnosioci zahteva imaju mogućnost da u više navrata traže od Suda ponovno otvaranje njegovih odluka i ponovno suđenje o istoj stvari (vidi slučajeve Suda KI43/21, podnosilac N.T.P. Arta-Impex, odluka o odbijanju zahteva od 5. maja 2021. godine, stav 24; KI186/20, podnosilac Fehmi Hasani, odluka o odbijanju zahteva od 13. aprila 2021. godine, stav 21; KI102/19, podnosilac Bedri Gashi, odluka o odbijanju zahteva od 7. novembra 2019. godine, stav 19; i KI08/18, podnosilac Naser Berisha, odluka o odbijanju zahteva od 19. aprila 2018. godine, stav 22).

42. Kako bi Sud razmotrio zahtev koji se odnosi na iste činjenice kao i u prethodnom zahtevu, podnosilac zahteva mora zaista da dostavi nove informacije koje Sud ranije nije razmatrao (vidi predmet ESLJP-a Kafkaris protiv Kipra, br. 9644/09, odluka o neprihvatljivosti od 21. juna 2011. godine, stav 68; vidi, takođe, slučaj Suda KI102/19, gore citiran, stav 20).

43. S tim u vezi, Sud podseća da su njegove odluke konačne i obavezujuće za pravosuđe, za sva lica i za sve institucije Republike Kosovo (vidi slučaj Suda KI102/19, gore citiran, stav 21; i KI186/20, gore citiran, stav 23).

44. Stoga, s obzirom na to da zahtev podnosioca predstavlja ponavljanje zahteva KI07/21 i KI17/21, Sud, na osnovu stava (5) pravila 35. Poslovnika, utvrđuje da se trenutni zahtev mora odbiti po kratkom postupku jer je zahtev ponavljanje prethodnog podneska odlučen od strane Suda.

(ii) U vezi sa osporavanjem odluke [KGJK. br. 153/2022] SSK-a od 20. aprila 2022. godine

45. Sud podseća da podnositeljka zahteva navodi da su odlukom [KGJK. br. 153/2022] SSK-a od 20. aprila 2022. godine, kao aktom javnog organa, povređena njena prava i slobode zaštićene članovima 3, 7, 21, 22, 24, 31, 32, 46, 53, 54, 102. i 108. Ustava, tvrdeći da je SSK, uprkos arbitrarnom postupanju sudije V.S. u predmetu u kojem je ona bila stranka, naknadno nagradio istog položajem predsednika Osnovnog suda u Gnjilanu.

46. Povodom toga, Sud podseća da je stavom 7. člana 113. Ustava veoma jasno i konkretno utvrđeno da: “Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršene od strane javnih organa […]”.

47. Sud dalje ocenjuje da li je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni tačkom (c) stava (3) pravila 39. [Kriterijum o prihvatljivosti] Poslovnika, u kojoj je utvrđeno:

“(3) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim pod sledećim uslovima:
[…]
(c) kada zahtev nije ratione personae u skladu sa Ustavom;
[…]”.

48. Sud, u konkretnom slučaju, ne ispitujući pravnu prirodu gore navedene odluke SSK-a, ocenjuje da li su ispunjeni formalni uslovi za razmatranje zahteva u formi u kojoj ga je podnela podnositeljka.

49. S tim u vezi, Sud primećuje da su pojedinci ovlašćeni da pokrenu postupak ako su njihova individualna prava i slobode koja im garantuje Ustav prekršena od strane javnih organa. Činjenje odnosno nečinjenje mora direktno uticati na podnosioca (vidi predmet ESLJP-a Amuur protiv Francuske, br. 19776/92, presuda od 25. juna 1996. godine, stav 36).

50. Sud podseća da zahtev mora biti podnet od strane ili u ime lica koja tvrde da su žrtve povrede ustavnih odredbi. Ta lica moraju biti u stanju da dokažu da su „direktno pogođena“ merom na koju se žale (vidi predmet ESLJP-a Ilhan protiv Turske, br. 22277/93, presuda od 27. juna 2000. godine; vidi, takođe, slučaj Suda KI11/20, podnosilac Fllanza Pozhegu, rešenje o neprihvatljivosti od 11. novembra 2020. godine, stav 47).

51. Sud dalje utvrđuje da pravo na regrutovanje i predlaganje kandidata za imenovanje i reimenovanje na sudijske položaje, predviđeno stavom 3. člana 108. [Sudski savet Kosova] Ustava, predstavlja diskreciono pravo SSK-a. Nadalje, stavom 2. člana 30. Zakona br. 06/L-055 o SSK-u je precizirano da predsednike sudova imenuje Savet u konsultaciji sa sudijama nadležnih sudova.

52. Pravne posledice odluke [KGJK. br. 153/2022] SSK-a o imenovanju sudije V.S. za predsednika Osnovnog suda u Gnjilanu pogađaju i prostiru se samo na V.S., a ne i na treća lica.

53. U ovim okolnostima, Sud nalazi da se osporena odluka SSK-a nije odnosila ni na jednu situaciju koja utiče na prava bilo kog drugog lica i samim tim nije ni moglo biti efekata navodnih povreda prava i sloboda podnositeljke zahteva jer se ona odnosila samo na lice koje je određeno u odluci, odnosno na sudiju V.S. (vidi predmet ESLJP-a József KÁTAI protiv Mađarske, br. 939/12, odluka od 18. marta 2014. godine, stav 23).

54. Sud takođe podseća i na praksu ESLJP-a, afirmisanu i kroz praksu Suda, u kojoj se zahtev proglašava neprihvatljivim ratione personae prema EKLJP, odnosno prema Ustavu, u slučajevima kada podnosilac zahteva nije u stanju da dokaže da je on žrtva povreda prava koja su mu navodno povređena (vidi predmet ESLJP-a József KÁTAI protiv Mađarske, gore citiran, stavovi 25-26 i TRIVKANOVIĆ protiv Hrvatske, br. 12986/13, presuda od 6. oktobra 2017. godine, stavovi 49-51; vidi, takođe, slučaj Suda KI67/18, podnosilac Arbenita Arifi, rešenje o neprihvatljivosti od 14. maja 2019. godine, stav 47).

55. Shodno tome, Sud utvrđuje da je zahtev podnositeljke ratione personae nespojiv sa Ustavom jer nije ispunio uslove predviđene stavom 7. člana 113. Ustava o individualnim zahtevima, pa se u skladu sa tačkom (c) stava (3) pravila 39. Poslovnika proglašava neprihvatljivim.

Zahtev za uvođenje privremene mere

56. Sud podseća da podnositeljka zahteva traži od Suda da uvede privremenu meru u odnosu na odluku [KGJK. br. 153/2022] zbog toga što je, prema njenim rečima, ugroženo funkcionisanje SSK-a, Osnovnog suda u Gnjilanu kao i funkcionisanje celokupnog pravosudnog sistema uopšte. Pored toga, zahtev za uvođenje privremene mere obrazlaže činjenicom da se oseća ugroženo u pogledu pravne sigurnosti kao i života članova njene porodice.

57. Kako bi Sud uveo privremenu meru, u skladu sa tačkom (a) stava (4) pravila 57. Poslovnika, potrebno je da:

“(a) je strana koja zahteva uvođenje privremenih mera pokazala prima facie slučaj o merodavnosti predmeta i, ukoliko prihvatljivost još uvek nije utvrđena, prima facie slučaj o prihvatljivosti predmeta”.

58. Kao što je prethodno navedeno, podnositeljka zahteva nije pokazala prima facie slučaj o prihvatljivosti zahteva jer zahtev nije ratione personae u skladu sa Ustavom, pa se shodno tome zahtev za uvođenje privremene mere mora odbiti kao neosnovan.

Zaključak

59. U zaključku, Sud utvrđuje: (i) da zahtev podnositeljke zahteva u odnosu na osporavanje rešenja o neprihvatljivosti u slučaju KI07/21 i KI17/21 Ustavnog suda predstavlja ponavljanje prethodnog zahteva o kome je Sud odlučio i da se na osnovu stava (5) pravila 35. Poslovnika odbija po kratkom postupku; (ii) da zahtev podnositeljke zahteva u odnosu na osporenu odluku [KGJK. br. 153/2022] SSK-a nije ratione personae u skladu sa Ustavom i da je na osnovu tačke (c) stava (3) pravila 39. Poslovnika neprihvatljiv; i (iii) da se zahtev za uvođenje privremene mere u odnosu na odluku [KGJK. br. 153/2022] SSK-a odbija.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa članom 113.1 i 113.7 Ustava, članovima 27. 47. i 48 Zakona i pravilima 35 (5), 39 (3) (c), 56, 57. i 59 (2) Poslovnika, dana 12. octobar 2022. godine, jednoglasno

ODLUČUJE

I. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

II. DA ODBIJE zahteva za uvođenje privremene mere;

III. DA DOSTAVI ovu odluku stranama;

IV. DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

V. Ovo rešenje stupa na snagu odmah.

Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda

Radomir Laban Gresa Caka-Nimani