Podnosilac zahteva, građanin Kosova, je podneo zahtev shodno članu 113. stavu 7. Ustava tvrdeći da mu je Ministarstvo pravde (MP) prekršilo prava iz čl. 34. i 35. Ustava kada je izručen iz jedne zemlje Evropske unije. Podnosilac zahteva je tražio da mu se dodele određena prava koja pripadaju toj zemlji EU i da mu MP isplati novčanu kompenzaciju za mesečne plate koje bi primio tokom osam godina da je ostao i radio u zemlji EU, da mu se dodeli državljanstvo te zemlje EU (što bi mu omogućilo nastavak školovanja) i da se vrati tamo na svoje radno mesto, Sud je odlučio da je zahtev očigledno neosnovan i neprihvatljiv prema pravilu 36. Poslovnika o radu jer podnosilac zahteva nije uspe da iznese nijedan prima facie dokaz da su mu prekršena ustavna prava jer on nije obrazložio po kojoj osnovi je tražio ispunjenje njegovih ostalih potraživanja, citirajući slučaj Vanek protiv Republike Slovačke
Azem Ademi
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Civilni