Obaveštenje o odluci u slučaju KO15/24

Ustavni sud Republike Kosovo je odlučio u slučaju KO15/24 u vezi sa ocenom ustavnosti člana 28. (Rodne kvote) Zakona br. 08/L-228 o opštim izborima u Republici Kosovo, koji je podneo Ombudsman, na osnovu odredaba podstava 1 stava 2 člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava Republike Kosovo.

Sud je (i) sa osam (8) glasova za i jednim (1) glasom protiv odlučio da proglasi zahtev prihvatljivim; i (ii) jednoglasno odlučio da član 28. (Rodne kvote) Zakona br. 08/L-228 o opštim izborima u Republici Kosovo nije u suprotnosti sa članom 45. [Pravo na izbor i učešće] Ustava Republike Kosovo.

Presuda prvo objašnjava da se suština slučaja koji je pokrenut pred Sudom veže sa članom 28. (Rodne kvote) Zakona o opštim izborima, koji određuje da (i) na listi kandidata svakog političkih subjekata nalaze se najmanje trideset odsto (30%) muškaraca i najmanje trideset odsto (30%) žena, sa po jednim kandidatom svakog pola, uključenim najmanje jednom u svaku grupi od tri (3) kandidata, počevši od prvog kandidata na listi; da se (ii) ova odredba ne primenjuje na liste koje se sastoje od jednog ili dva kandidata; i da (iii) Centralna izborna komisija izdvaja dodatna javna sredstva, u iznosu od jedan odsto (1%) od ukupnog iznosa dodeljenog političkom subjektu, za svaki mandat koji žene osvoje preko kvote od trideset odsto (30%) u trenutku overavanja i da Centralna izborna komisija planira dodatni budžet za ovu svrhu nakon svakih izbora.

Prema datim objašnjenjima u presudi, Ombudsman osporava ustavnost gore navedenog člana Zakona o opštim izborima, sa navodom da je isti u suprotnosti sa načelima i vrednostima utvrđenim u članovima 7. [Vrednosti], 24. [Jednakost pred zakonom] i 45. [Pravo na izbor i učešće] Ustava, pokrenuvši, između ostalog, sledeće specifične navode: (i) utvrđivanje zakonske kvote od trideset odsto (30%) za svaki rod predstavlja neopravdano prejudiciranje, s obzirom da je procenat polova skoro pedeset odsto (50%) sa pedeset odsto (50%) između „muškaraca i žena“; (ii) u izbornoj praksi „se nije desilo da su politički subjekti slali na sertifikaciju liste kandidata sa 50% muškaraca i žena“; i (iii) ova odredba je takođe u suprotnosti sa duhom ravnopravnosti polova sadržanim u članu 5. (Opšte mere za sprečavanje rodne diskriminacije i obezbeđenja rodne ravnopravnosti) Zakona br. 05/L -020 o ravnopravnosti polova. Navode Ombudsmana osporava Parlamentarna grupa Lëvizja VETËVENDOSJE!, koja, između ostalog, i pozivajući se na prethodnu sudsku praksu Suda, ističe da je član 28. (Rodne kvote) Zakona o opštim izborima u skladu sa Ustavom, jer u suštini (i) kvota od trideset odsto (30%) na izbornim listama je zakonska kvota, dok su odredbe Zakona o ravnopravnosti polova zakonski i ustavni ideal; i (ii) pomenuti član ne predstavlja indirektnu diskriminaciju, imajući u vidu da je ovaj minimalni prag afirmativna mera koja ima za cilj održavanje rodne ravnoteže u politici.

U napred navedenom kontekstu, Presuda ističe da je suština slučaja koja je pokrenuta pred Sudom usklađenost Ustava sa članom 28. (Rodne kvote) Zakona o opštim izborima, odnosno ocena da li utvrđivanje zakonske kvote od najmanje trideset odsto (30%) zastupanja svakog roda na listi političkih subjekata koji učestvuju na izborima ugrožava izborna prava utvrđena Ustavom. U tom smislu, u presudi se prvo naglašava činjenica da je rodna ravnopravnost jedna od najbitnijih vrednosti ustavnog poretka Republike Kosovo i da javni organi Republike, a posebno Skupština Republike Kosovo, imaju pozitivnu obavezu da, u vršenju svoje nadležnosti donošenja zakona, preduzmu sve neophodne mere za neophodno ostvarivanje rodne ravnopravnosti u Republici Kosovo. U vezi sa izbornim pravima, koja čine suštinu ove presude, ova potonja podseća da član 45. [Pravo na izbor i učešće] Ustava, između ostalog, propisuje da svaki građanin Republike Kosovo koji je navršio osamnaest (18) godina čak i na dan izbora, ima pravo da bira i bude biran, osim ako je to pravo ograničeno odlukom suda. Ovo ustavno pravo se takođe mora oceniti u svetlu ustavnih načela prema kojim „Republika Kosovo obezbeđuje jednakost polova kao osnovnu vrednost za razvoj demokratskog društva, jednake mogućnosti učešća žena i muškaraca u politički, ekonomski, društveni i kulturni život i sve ostale oblasti društvenog života.“ Štaviše, u presudi se ističe da na osnovu ustavnih odredbi, uprkos činjenici da su svi pred zakonom jednaki, načela jednake pravne zaštite ne sprečavaju izricanje mera neophodnih za zaštitu i unapređenje prava pojedinaca i grupa koji su u neravnopravnom položaju i takve mere se sprovode samo dok se ne postigne svrha zbog koje su postavljene.

Prema objašnjenjima datim u presudi, dok je Ustavom utvrđeno da načela jednake pravne zaštite ne sprečavaju uspostavljanje mera neophodnih za zaštitu i unapređenje prava pojedinaca i grupa koje su u neravnopravnom položaju, omogućujući, između ostalog, uspostavljanje zakonskih kvota za ravnopravno učešće i rodnu zastupljenost u političkom, životu sve dok se ne postigne neophodna ravnopravnost, Ustav ne određuje visinu, odnosno procenat ove zakonske kvote već delegira ovu nadležnost Skupštini Republike, uvek uz obavezu da se poštuju pozitivne obaveze države i standardi koji proističu iz važećih međunarodnih instrumenata.

U kontekstu poslednjeg, presuda, između ostalog, razrađuje (i) opšta načela Ustava i Evropske konvencije o ljudskim pravima, u pogledu prava na biranje i učešće; (ii) instrumente i dokumente usvojene na nivou Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope u vezi sa preduzimanjem afirmativnih mera za ravnopravnu zastupljenost u politici; (iii) rezimee preporuka Saveta Evrope i mišljenja i izveštaja Venecijanske komisije u vezi sa rodnim kvotama na izbornim listama kao specifičnim merama za adresiranje faktičke rodne nejednakosti u političkoj zastupljenosti; i (iv) sudsku praksu Suda, Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnih sudova drugih zemalja u vezi sa izbornim pravima i rodnim kvotama. Na osnovu dokumenata i načela razrađenih u presudi, ova potonja takođe naglašava Rezoluciju 1706(2010) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koja preporučuje da se u zemljama sa sistemom lista sa proporcionalnom zastupljenošću treba uzeti u obzir uvođenje zakonske kvote koja predviđa ne samo visok udeo kandidatkinja i idealno najmanje četrdeset odsto (40%), već i striktno pravilo rangiranja pozicija. Iz analize elaborirane u presudi proizilazi da države članice Saveta Evrope, uključujući i na osnovu Preporuke Parlamentarne skupštine, podstiču se da povećaju zastupljenost žena uspostavljanjem rodnih kvota, koje u principu imaju dve karakteristike, odnosno (i) utvrđivanje minimalne kvote zastupljenosti na izbornim listama političkih subjekata; i (ii) utvrđivanje lančanog redosleda kandidata iz svakog roda, ili po jednog kandidata svakog roda uključenog najmanje jednom u svaku grupu od tri (3) kandidata u slučaju kvote od trideset procenata (30%), sa ciljem da kandidati nedovoljno zastupljenog roda ne budu rizikovani da budu prenisko postavljeni na listi i da imaju realne šanse da budu izabrani. Prema objašnjenjima datim u presudi, proizilazi da države članice Saveta Evrope koje su takve mehanizme uspostavile u relevantnim zakonima kojima se reguliše utvrđivanje izbornih lista političkih subjekata koji se takmiče na izborima, odredile visinu i/ili procenat kvote od dvadeset odsto (20%) do četrdeset odsto (40%).

Dalje, a u kontekstu ocene ustavnosti osporene odredbe, Presuda, pre svega, i u vezi sa procentom rodne kvote na izbornim listama političkih subjekata, ističe činjenicu da dok Ustav omogućava uspostavljanje neophodne mere za zaštitu i unapređenje prava pojedinaca i grupa koje su u neravnopravnom položaju, ne utvrđuje procenat ove kvote, ostavljajući neophodan prostor za zakonodavnu vlast, odnosno Skupštini Republike Kosovo da utvrdi ovaj procenat, u skladu sa pozitivnim obavezama države za obezbeđivanje rodne ravnopravnosti i koja se, kada se utvrdi, mora precizno sprovesti. U presudi se takođe pojašnjava da je, na osnovu prakse Evropskog suda za ljudska prava, utvrđivanje ove kvote kao privremene i neophodne mere do postizanja rodne ravnopravnosti stvar javne politike i spada u delokrug zakonodavne vlasti. Prema datim objašnjenjima, nije u nadležnosti Suda da utvrdi visinu i/ili procenat ove zakonske kvote, već Skupština Republike Kosovo ima puna ovlašćenja da unapredi procenat gore pomenute kvote u vezi sa rodnom zastupljenošću u listama političkih subjekata koji se takmiče na izborima, uvek u kontekstu neophodne mere, do postizanja cilja rodne ravnopravnost u Republici Kosovo i uvek u skladu sa standardima uspostavljenim kroz mehanizme Saveta Evrope, razrađenim u ovoj presudi.

Drugo, a u vezi sa ciljem koji se teži, od pedeset odsto (50%) zastupljenosti utvrđenog Zakonom o ravnopravnosti polova, presuda se poziva na svoju prethodnu sudsku praksu kroz koju je ovo opredeljenje razrađeno, uključujući i svoju presudu u slučaju KI45/20 i KI46/20, sa podnositeljkama zahteva Tinka Kurti i Drita Millaku i koji, između ostalog, naglašava da Skupština kao zakonodavac nije formulisala procenat od pedeset odsto (50%) kao obaveznu zakonsku kvotu već ga je formulisala u obliku težnje ka postizanju ustavnog opredeljenja za rodnu ravnopravnost u Republici Kosovo. Tačnije i prema datim objašnjenjima, pedeset odsto (50%) kojem se teži u Zakonu o ravnopravnosti polova nije zakonska kvota za obavezno predstavljanje kao što je trideset odsto (30%), predviđen članom 28. (Rodne kvote) Zakona o opštim izborima. Imajući to u vidu, oba zakona su usvojeni od strane Skupštine Republike i na njoj je da postepeno ostvari ciljeve koja je sama utvrdila kroz zakonodavni proces.

Treće, a vezano za neophodan standard ulančavanja kandidata po odgovarajućim rodovima, u presuda ističe da član 28. (Rodne kvote) Zakona o opštim izborima precizira da na listi kandidata svakog političkog subjekta mora biti po jedan kandidat svakog roda uključen najmanje jednom u svakoj grupi od tri (3) kandidata, računajući od prvog kandidata na listi, i da je takav aranžman takođe zasnovan na važećim međunarodnim standardima.

Konačno, u presudi se naglašava činjenica da Republika Kosovo ima ustavnu obavezu da obezbedi rodnu ravnopravnost kao temeljnu vrednost za demokratski razvoj društva i jednake mogućnosti za učešće žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, društvenom, kulturnom životu i drugim oblastima društvenog života. Kako to relevantni dokumenti Saveta Evrope utvrđuju i kako je razrađeno u presudi, nedostatak jednake zastupljenosti žena i muškaraca u političkom i javnom odlučivanju predstavlja pretnju legitimitetu odgovarajućih demokratija.

Napomena:

Ovo obaveštenje za medije pripremio je Sekretarijat Suda samo u informativne svrhe. Kompletan tekst odluke biće dostavljen stranama uključenim u slučaj, biće objavljen na sajtu Suda i u Službenom listu, nakon okončanja odgovarajućih postupaka utvrđenih u Zakonu o Ustavnom sudu i Poslovniku o radu Suda. Sažetak koji je objavljen ovim obaveštenjem može biti predmet jezičkih i tehničkih ispravki u konačnom nacrtu odluke. Da biste primali obaveštenja o odlukama od Ustavnog suda, molimo vas registrujte se na internet stranici Suda: https://gjk-ks.org/sr/