USTAVNI SUD

KI12/24, Podnosilac Mehmet Gashi, Ocena ustavnosti presude AC-I-22-0032 od 9. februara 2023. godine Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda

KI12/24, Rešenje o neprihvatljivosti, od 26. novembra 2024. godine, objavljeno 20. decembra 2024. godine

Ključne reči: individualan zahtev, objavljivanje presude na  oglasnoj tabli, neblagovremen zahtev

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na tužbeni zahtev podnosioca zahteva protiv Kosovske agencije za privatizaciju za nadoknadu razlike u kvadraturu stana, koji je stan dobio od svog poslodavca, odnosno Društvenog preduzeća Industrije hleba i peciva „Kosovarja“ 1982. godine, a za koje je rukovodeći organ njegovog poslodavca utvrdio da isti ne ispunjava njegove porodične potrebe, i da u slučaju dodele novih stanova, da se dodeli jedan u odgovarajućoj veličini. Poslodavac je prilikom dodele novih stanova, drugom radniku dodelio veći stan, a tu odluku je podnosilac zahteva u to vreme osporio pred redovnim sudovima tvrdnjom da je isti trebao dobiti on, iz kojeg postupka su sudovi na kraju primorali poslodavca da preraspodeli stan drugom radniku. Podnosilac zahteva je 2006. godine podneo zahtev Kosovskoj agenciji za privatizaciju tražeći pravo svojine nad stanom drugog radnika, kao i drugi zahtev 2014. godine za nadoknadu razlike stana po kvadratnom metru, ali je predmetna agencija to isto odbila. sa obrazloženjem da je zahtev neosnovan. Usled ovoga, podnosilac zahteva je 2014. godine podneo tužbu za naknadu razlike u kvadraturu stana Posebnoj komori Vrhovnog suda, koju je tužbu Specijalizovano veće ovog suda odbilo kao neosnovanu iz razloga što je poslodavac u svojstvu tuženog, samo je bio dužan da ponovi postupak podele stanova i da ovim odlukama podnosiocu nije priznato pravo na materijalnu naknadu ako se postupak podele stanova ne ponovi i koju je presudu potvrdio Žalbeno veće ovog istog suda.

Podnosilac je podneo zahtev Ustavnom sudu 15. januara 2024. godine, gde je pokrenuo pitanje povrede prava svojine, garantovanog članom 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 1. (Zaštita imovine) Evropske Konvencije za ljudska prava, tvrdeći da je Posebna komora Vrhovnog suda svojom presudom od 9. februara 2023. godine, povredio ovo pravo pošto je odbio njegov zahtev za naknadu razlike kvadrature stana.

Sud je ocenio da je predmetna stvar ocena presude [AC-I-22-0032] od 9. februara 2023. godine Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda, koja je objavljena na oglasnoj tabli od 15. marta 2023. godine do 22. marta 2023. godine u skladu sa važećim zakonskim propisima, pošto dostava poštom podnosiocu nije uspela posle dva pokušaja.

Sud je, na osnovu zakona na snazi, smatrao da je podnosilac obavešten o sadržini osporene presude 7 (sedam) dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli suda, a to je 15. marta 2023. godine do 22. marta 2023. godine, dok je on zahtev podneo Sudu 15. januara 2024. godine, što znači da je zahtev podnosioca zahteva podnet van zakonskog roka. Shodno tome, Sud je, na osnovu svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava, zaključio da je zahtev podnosioca zahteva podnet van zakonskog roka od 4 (četiri) meseca utvrđenog Zakonom i Poslovnikom o radu, te da je stoga neprihvatljiv za razmatranje. Sud je takođe odlučio da odbije zahtev podnosioca zahteva za neotkrivanje identiteta.