USTAVNI SUD

KI66/23, podnosilac: Veli Commerce D.o.o., ocena ustavnosti presude E. Rev. br. 2/2023 Vrhovnog suda Republike Kosovo od 16. januara 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan zahtev

Suštinsko pitanje u okolnostima konkretnog slučaja odnosi se na navod podnosioca zahteva o neobrazloženosti sudske odluke, koju veže povredom odluke res judicata. Iz spisa predmeta proizilazi da se slučaj odnosi na spor između tužioca „Emona d.o.o.“, sa tužbom protiv podnosioca zahteva za zaštitu žiga „Emona Brand“ sa znakom ptice. S druge strane, i podnosilac zahteva je podneo protivtužbu zbog naknade materijalne i nematerijalne štete. Osnovni sud je prvo usvojio tužbu kompanije „Emona d.o.o.“ i potvrdio da je podnosilac zahteva uvozom robe „Drini Brand/Tee“, u količini od 24.380 kg, povredio žig tužioca „Emona” Brend“. Nakon izjavljene žalbe podnosioca zahteva, Apelacioni sud je usvojio žalbu podnosioca kao osnovanu i ukinuo presudu Osnovnog suda i vratio istom slučaj na ponovno suđenje i odlučivanje, budući da u konkretnom slučaju proizilazi da je tužbeni zahtev prekoračen. Osnovni sud je na ponovnom suđenju ponovo usvojio kao osnovan tužbeni zahtev kompanije „Emona Brand“. Veće drugog stepena Privrednog suda je odbilo, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva uloženu na gore navedenu odluku. Na kraju, Vrhovni sud je odbio zahtev za reviziju podnosioca zahteva.

Sud pojašnjava da podnosilac zahteva osporava nalaze redovnih sudova pred Sudom, navodeći: povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, kao rezultat nedostatka obrazložene odluke suda i povredu člana 46. [Zaštita imovine] Ustava.

U vezi navoda podnosioca zahteva o nedostatku sudskog obrazloženja, Sud je utvrdio da su redovni sudovi obradili i odgovorili na sve relevantne navode podnosioca zahteva koje je izneo u odgovoru na tužbu i protivtužbu, žalbu i zahtevu za reviziju, i obrazložili su da: (i) se odluka o registraciji trgovačke marke, koja je ukinuta upravnom odlukom za koju se kasnije pokazalo da je nezakonita, smatra da je bila na snazi, izvršna i obavezujuća za strane od dana donošenja, odnosno od 25. marta 2014. godine; (ii) presude su zasnovane na odredbama Zakona o trgovačkim markama gde su utvrđene granice sudske zaštite registrovane trgovačke marke, a gde su uključeni i postupci za konfiskaciju i uništavanje proizvoda; (iii) odluka Agencije za industrijsku svojinu od 17. avgusta 2018. godine je ostala na snazi odlukom  [br. 12629] od 25. marta 2014. godine o registraciji trgovačke marke (na snazi od dana donošenja), stoga, u vreme kršenja (jul – septembar kada je roba zaustavljena od Carini Kosova), proizilazi da je trgovačka marka bila registrovana na ime tužioca, i predstavio je osnov da traži sudsku zaštitu; (iv) glavni cilj Zakona o trgovačkim markama je zaštita potrošača od konfuzije ili prevare u vezi sa poreklom proizvoda i da je prema članu 8. stav 1, podstav 1.2 Zakona o trgovačkim markama propisano da vlasnik registrovane trgovačke marke ne mora da dokazuje konfuziju koja je stvarno nastala upotrebom identične ili slične trgovačke marke, već samo verovatnoću konfuzije među potrošačima; (v) što se tiče „nepoštovanja suđenog predmeta rešenjem Osnovnog suda [C. br. 422/488/2014] od 20. marta 2017. godine“, Sud primećuje da je Osnovni sud doneo ovo rešenje za meru bezbednosti za puštanje robe iz Carine Kosova, da zaustavljenu robu preda u posed i slobodni promet predlagaču bezbednosti, odnosno podnosiocu zahteva “Veli Commerce”, dok iz obrazloženja ovog rešenja proizilazi da  je količina puštene robe iznosila 23,660 kg. Stoga, ovim rešenjem nije odlučeno o glavnom pitanju tužbenog zahteva o tome da li predstavlja ili ne kršenje trgovačke marke tužioca, već je samo puštena količina od 23,660 kg, kao privremena mera, odnosno rešenje [C. br. 422/488/2014], nije „suđeni predmet“. Shodno tome, iste je odbio kao očigledno neosnovanim po ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu (2) pravila 34. Poslovnika o radu.

U vezi navoda podnosioca zahteva o povredi člana 46. Ustava, sud je istakao da vlasnici trgovačke marke mogu zahtevati da se proizvodi koji predstavljaju kršenje trgovačke marke uklone sa tržišta, konfiskuju ili unište o trošku prekršioca, za koji se u konkretnom slučaju ispostavlja da je podnosilac zahteva, koji je na osnovu odluka redovnih sudova takođe obavezan da ukloni proizvode sa tržišta. Konačno, Sud ocenjuje da su navodi podnosioca zahteva očigledno neosnovani na ustavnim osnovama i zahtev se proglašava neprihvatljivim u skladu sa pravilom 34. (2) Poslovnika.