USTAVNI SUD

KI 107/24, Podnosilac: Xhafer Shala -Ocena ustavnosti rešenja Žalbenog   veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju  C-I-22-0150-A0001 od 8. februara 2024. godine

KI 107/24, Rešenje  o neprihvatljivosti, od 11 septembra   2024. godine, objavljenog 11. oktobar 2024. godine

Ključne reči : jednakost pred zakonom, . Pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zaštita identiteta ,neprihvatljiv  zahtev, očigledno neosnovan zahtev

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog predmeta odnosi na spor oko neisplaćenih zarada podnosiocu predstavke iz D.P „Auto Priština“ za period od oktobra 2003. do juna 2014. godine u iznosu od 13.420,00 evra. kao i zakonska kamata u iznosu od 3,5%. za svaku godinu .

Podnosilac predstavke je 29. aprila 2015. godine pokrenuo tužbu protiv svog bivšeg poslodavca u Posebnoj Komori Vrhovnog suda (PKVS) i prema spisima predmeta, tužba je sastavljena i upućena Sudu K.B. diplomiranog pravnika, dok je u sudskoj odluci PKVS navedeno da je podnosilac pred PKVS zastupan uz lično  ovlašćenje od  advokata SH.S. Nakon prihvatanja tužbe i razmatranja iste u početnoj fazi, službenica za finansije PKVS je 16. februara 2021. godine posla pisanu opomenu  o uplati sudske takse za zastupnika podnosioca predstavke u iznosu od 30,00 evra. Ovu opomenu je 23. februara 2021. godine primio zastupnik podnosioca predstavke u prvostepenom sudu, advokat SH.S.

PKVS je 25. februara 2022. godine donelo Rešenje [C-IV-15-0683] kojim je tužbu  podnosioca predstavke proglasio  povučenom  zbog činjenice da nije platio sudsku taksu, uz obrazloženje da podnosilac predstavke niti je platio  naloženu sudsku taksu niti je tražio da bude oslobođen iste, štaviše, u pisanoj opomeni  koju je dobio advokat SH.S, jasno je istaknuta posledica neplaćanja sudske takse . Pravni osnov za ovo Rešenje   PKVS je istakla član 5..5.2 Administrativnog Uputstva za Unifikaciju Sudskih taksi  br 01/2017  i član 253 stav 5 Zakona o Parničnom Postupku ,  Podnosilac zahteva sa obrazloženjem da nije bio  obavešten od  advokata SH.S. za obavezu plaćanja takse , zatražio je povraćaj u pređašnje stanje predmeta  i oduzeo je ovlašćenje advokatu SH.S. Iz spisa predmeta ne može se utvrditi da li postoji  neka odluka o ovom zahtevu, ali se jasno utvrđuje da je podnosilac podneo žalbu pred   Žalbenim Većem PKVS , ističući da on ne može snositi posledice nečinjenja. punomoćnika SH.S i da je istom povukao ovlašćenje davanjem punomoćja drugom advokatu.

Žalbeno veće je 8. februara 2024. godine donelo Rešenje [AC-I-22-0150-A0001] kojim je (i) odbilo žalbu podnosioca predstavke kao neosnovanu; i (ii) potvrdio Odluku [C-IV-15-0683] od 25. februara 2022. PKVS. U obrazloženju Rešenja , Žalbeno Veće  je istaklo: [„…]Tužilac, odnosno advokat kojeg je on ovlastio g. SH.S je opomenu o uplati sudske takse je primio 23. februara 2021. godine, ali isti, osim što do danas nije platio taksu , nije ni podneo zahtev za oslobađanje od plaćanja sudske takse“.

Podnosilac zahteva pred Ustavnim sudom tvrdi da se osporenim odlukama krše osnovna prava i slobode zagarantovane članom 3, 24. [Jednakost pred zakonom] i 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava.

Nakon razmatranja žalbenih navoda  iznesenih u zahtevu, analizom iznesenih činjenica, uzimajući za osnov dosadašnju sudsku praksu suda, kao i sudsku praksu Evropskog Suda za Zaštitu Ljudskih prava [ESLJP], sud je zaključio:

U vezi sa navodnim kršenjem članova 3. i 24. Ustava, Sud je istakao svoju sudsku praksu prema kojoj se samo pominjanje člana Ustava, kao u konkretnom slučaju članova 3. i 24., bez jasnog i adekvatnog obrazloženja kako je povređeno pravo nije dovoljan argument za utvrđivanje povrede navedenih ustavnih  (vidi predmet KI26/20, podnosilac zahteva Fatmir Kahrimani, Rešenje o neprihvatljivosti od 12. oktobra 2020. godine, stav 34; i KI95/19, podnosilac zahteva Ruzhdi Bejta, Rešenje o neprihvatljivosti od 8. oktobra 2019. godine, st. 30 – 31). Stoga, u ovim okolnostima slučaja, Sud nalazi da članovi 3 i 24 [Jednakost pred zakonom] Ustava nisu prekršeni, kako tvrdi podnosilac zahteva.

U odnosu na navodnu povredu člana 31. Ustava [pravo na pravično i nepristrasno suđenje], Sud je u svojoj odluci razradio opšta načela „za pravo na sud“ i ista primenila u odnosu na okolnosti konkretnog slučaja i utvrdio: Što se tiče pitanja sudskih taksi i prava na pristup sudu, kao jednog od zahteva podnosioca predstavke, Sud ističe da je ESLJP u predmetu Nalbant i drugi protiv Turske  (presuda ECHR-a od 3. maja 2022) u paragrafu 34 je naglasio: „Sud ponavlja da se obaveza plaćanja takse građanskim sudovima u vreme podnošenja zahteva ne može smatrati ograničenjem prava na pristup sudu, što je samo po sebi nespojivo sa članom 6. stav 1. Konvencije Ustavni sud sada takođe ima konsolidovanu praksu u odnosu na ovaj žalbeni navod  i zauzeo je stav da se „radnje koje je zakonski zastupnik stranke preduzeo po ovlašćenju smatraju sopstvenim radnjama stranke“ (videti između ostalog slučaj Ki 46, 47 , 48 i 68/13, podnosioci zahteva Naim Morina, Bukurije Drançolli, Avdi Imeri i Genc Shala, Rešenje o neprihvatljivosti od 5. jula 2013. godine, videti i predmet Ki 33/17, podnosilac zahteva Jusuf Bleta i drugi, Rešenje o neprihvatljivosti od 8. decembra 2013. godine; stav 30). Na kraju, Sud nalazi da su navodi  za povredu člana 31. Ustava u vezi sa članom  6. EKLJP, u vezi sa neplaćanjem sudske takse,  su navodi sa „očiglednim ili evidentnim nedostatkom povrede“, dakle moraju se odbiti kao neosnovani.

Podnosilac zahteva je takođe podneo zahtev za zaštitu identiteta i u vezi s tim sud je  zasnivajući  se na na činjenici da podnosilac nije izneo nikakvo opravdanje u vezi sa ovim zahtevom i činjenici da se njegovo puno ime i prezime pojavljuje u obe odluke PKVS, Sud ne nalazi razloga da usvoji zahtev za neotkrivanje identiteta podnosioca zahteva  (vidi slično sudski predmet, KI74/17, podnosilac Lorenc Kolgjeraj, Rešenje o neprihvatljivosti od 5. decembra 2017. godine, stav 32, kao i KI 11/20 , Podnosilac Elez Elezi, Rešenje  o neprihvatljivosti od 28. decembra 2020. godine, stav 103).

Zaključak

Sud je, nakon analize  činjenica iznesenim  u zahtevu, žalbenih navoda  podnosioca zahteva  za povredu prava zajemčenih članovima 3, 24 i 31 Ustava, u skladu sa svojom sudskom praksom i sudskom praksom EKLJP, nalazi da je zahtev očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i da se mora proglasiti neprihvatljivim, u skladu sa pravilom 34 stav (2) Pravilnika o radu.