USTAVNI SUD

KI10/24, podnosilac: „Agrounion D.O.O.“, ocena ustavnosti presude [K. Dh. Sh. II. br. 720/23] Privrednog suda – drugostepena veća od 11. decembra 2023. godine

KI10/24, rešenje o neprihvatljivosti od 4. septembra 2024. godine, objavljeno dana 11. oktobar 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, neobrazloženje sudske odluke, pogrešna primena zakona, jednakost oružja, neprihvatljiv zahtev

Iz spisa predmeta proizilazi da se odlukom Carinske kancelarije u Podujevu predmetna roba koju je podnosilac zahteva prijavio za carinjenje nije klasifikovala kao „fungicid“, kako je prijavljeno, već kao „bakar sulfat“, koji podleže plaćanju carinskih dažbina. Podnosilac zahteva je podneo Carini zahtev za ponovno razmatranje ove odluke koji je odbijen kao neosnovan. Zatim je podnosilac zahteva podneo tužbu Osnovnom sudu protiv Carine, koju je Osnovni sud usvojio kao osnovanu, vrativši predmet Carini na ponovno razmatranje, sa obrazloženjem da isto ne sadrži dovoljno razloga o izmeni tarifne šifre i da prilikom izdavanja Mišljenja o tarifnoj klasifikaciji robe nije razmotrena prateća dokumentacija predmetne robe. U postupku ponovnog odlučivanja, Carina je odbila kao neosnovan zahtev podnosioca zahteva za ponovno razmatranje odluke, sa obrazloženjem da je analizom spisa utvrđeno da je podnosilac zahteva dao netačnu deklaraciju o tarifnoj šifri za predmetnu robu. Protiv ove odluke, podnosilac zahteva je podneo tužbu Privrednom sudu-prvostepena veća, koji docnji odbio kao neosnovan sa obrazloženjem da podnosilac zahteva nije dostavio dokaze koji potkrepljuju tarifnu šifru koja je deklarisana u spornoj jedinstvenoj carinskoj deklaraciji i nije dostavio kao dokaz Obaveznu tarifnu informaciju EU ili države izvoznice ili države porekla robe. Nezadovoljan ovom presudom, podnosilac zahteva je izjavio žalbu Privrednom sudu-drugostepena veća, gde je docnji odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu Privrednog suda-prvostepena veća, kao pravičnu i utemeljenu na zakonu.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je naveo da osporena presuda Privrednog suda- drugostepena veća, krši prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovana članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo] 54. [Sudska zaštita prava] i 119. [Osnovna načela] Ustava, u vezi sa članom 1. Protokola br. 1, članom 6. (Pravo na pravično suđenje) i članom 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) EKLJP-a. Podnosilac zahteva takođe tvrdi da su povređena i njegova prava zagarantovana članovima 7, 8. i 10. UDLJP-a. U vezi sa pravom na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava, u vezi sa članom 6. EKLJP-a, podnosilac zahteva navodi povredu zbog (i) povrede načela jednakosti oružja; (ii) pogrešne primene zakona; i (iii) neobrazlaganja sudske odluke.

Ocenjujući navode podnosioca zahteva, Sud je prvo razradio načela svoje sudske prakse i Evropskog suda za ljudska prava, u pogledu načela jednakosti oružja, pogrešne primene zakona i obrazloženja sudskih odluka, a zatim je iste primenio na okolnosti konkretnog slučaja. U vezi sa navodom podnosioca zahteva za povredu načela jednakosti oružja zbog činjenice jer Privredni sud – Prvostepena veća nije sačekao i nije uzeo u obzir njegovu završnu reč, Sud je zaključio da se iz obrazloženja presude o kojoj je reč primećuje da se oslonio i na njegovu završnu reč, i iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva dostavio svoju završnu reč. Dok, u vezi sa navodom podnosioca zahteva o proizvoljnoj primeni zakona, odnosno člana 18. Zakonika o carini i akcizama na Kosovu, Sud je ocenio da podnosilac zahteva nije argumentovao kako je tumačenje zakona od strane Privrednog suda-drugostepena veća, očigledno pogrešna ili proizvoljna i da je za njega rezultirala „proizvoljnim zaključcima“. Dalje, povodom navoda podnosioca zahteva o neobrazloženosti sudske odluke u vezi sa izmenom carinskog zakonika, Sud je zaključio da je Privredni sud-Drugostepena veća adresirao i odgovorio na suštinske navode podnosioca zahteva pokrenuta žalbom. Na kraju, u vezi navoda podnosioca zahteva za povredu članova 32, 54. i 119. Ustava, vezano za članove 13. i 1. Protokola br. 1 EKLJP-a, kao i stavovima 7, 8. i 10. UDLJP-a, Sud je ocenio da nije razrađen kako i zašto je došlo do njihove povrede.

Kao rezultat toga i na osnovu datih objašnjenja u objavljenom rešenju, Sud je došao do zaključka da navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, kao rezultat povrede načela jednakosti oružja i neobrazlaganja sudske odluke, spadaju u kategoriju „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, dok navodi o pogrešnoj primeni zakona spadaju u kategoriju navoda „četvrtog stepena“ i isti su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu (2) pravila 34. Poslovnika. Takođe, navodi podnosioca zahteva o povredi članova 32, 54. i 119. Ustava u vezi sa članovima 13. i 1. Protokola br. 1 EKLJP, kao i članovima 7, 8. i 10. UDLJP-a, spadaju u kategoriju „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda i isti su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu (2) pravila 34. Poslovnika.

Shodno tome, na osnovu stava (2) pravila 34. Poslovnika, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca zahteva neprihvatljiv za razmatranje.