USTAVNI SUD

KI139/23, Podnositeljka zahteva: Gjylshahe Hysenaj, Ocena ustavnosti naloga [P. br. 89/2018] privatnog izvršitelja Fatosa Shatrija od 2. decembra 2019. godine u vezi sa rešenjem [CA. br. 574/2020] Apelacionog suda od 21. oktobra 2020. godine

KI139/23, rešenje o neprihvatljivosti od 4. septembra 2024. godine, objavljeno 27. septembar 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, van roka

Okolnosti konkretnog slučaja pokazuju da je podnositeljka zahteva 30. jula 2006. godine, kao drugi dužnik, zajedno sa dužnicima H.B, B.B i XH.B, zaključili ugovor o kreditu br. 16245 u iznosu od 11.000,00 (jedanaest hiljada) evra kod poverioca Prokredit banke. Pošto dužnici nisu ispunili obaveze iz navedenog ugovora, u kom slučaju je poverilac, preko svog zastupnika Debt Loan Recovery Shpk, obavestio zajmoprimca da će protiv njih preduzeti sve zakonske mere, a zatim je poverilac predložio privatnom izvršitelju da izda nalog o izvršenju. Privatni izvršilac je dozvolio izvršenje. Podnositeljka zahteva je podnela zahtev za obustavu izvršenja Osnovnom sudu, gde je poslednje navedeni njen zahtev odbio i imenovao je za privremenog zastupnika za dužnika H.B, sada pokojnog. Podnositeljka zahteva je uložila žalbu Apelacionom sudu na rešenje Osnovnog suda, koja je odbijena. Privatni izvršitelj je doneo zaključak o prodaji nepokretnosti i odlučio da se nepokretnost proda. Podnositeljka zahteva je uložila žalbu protiv naloga privatnog izvršitelja. Apelacioni sud je odbio njenu žalbu.

Podnositeljka zahteva je navodila da su joj osporenim nalogom privatnog izvršitelja povređena prava zagarantovana Ustavom, međutim nije precizirala koja prava su joj povređena.

Sud je podsetio da podnositeljka zahteva osporava nalog privatnog izvršitelja [P. br. 89/18] od 2. decembra 2019. godine. Iz spisa predmeta, Sud je primetio da je podnositeljka zahteva preduzela druge pravne korake u redovnim sudovima protiv predmetnog naloga, pri čemu je poslednji korak zahtev za zaštitu zakonitosti upućen Vrhovnom sudu i Državnom tužilaštvu. Sud primećuje da na osnovu člana 68. Zakona br. 04/L-139 o izvršnom postupku, zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredno sredstvo nije predviđen.

Sud je primetio da je poslednja odluka koja se odnosi na ovaj postupak rešenje [CA. br. 574/2020] od 21. oktobra 2020. godine Apelacionog suda. Iz povratnice koja se nalazi u spisima predmeta, potvrđuje se da je podnositeljka zahteva primila rešenje [CA. br. 574/2020] od 21. oktobra 2020. godine Apelacionog suda 6. januara 2021. godine. Podnositeljka zahteva je podnela zahtev Sudu 21. juna 2023. godine, više od 4 meseca nakon prijema poslednje odluke, odnosno rešenja Apelacionog suda. Shodno tome, Sud utvrđuje da je zahtev podnositeljke podnet nakon zakonskog roka od 4 (četiri) meseca utvrđenog Zakonom i Poslovnikom o radu, te je stoga neprihvatljiv za razmatranje.

Kao rezime, iz napred izloženih razloga, Sud je utvrdio da zahtev nije podnet u zakonskom roku koji je propisan u članu 49. Zakona i pravilu 34 (1) (c) Poslovnika o radu i shodno tome, Sud ne može da razmatra meritum slučaja, odnosno da li su osporenom odlukom povređena ustavna prava podnositeljke zahteva.