Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, dana 26. septembar 2024. godine
Br. Ref.: RK 2532/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI139/23
Podnosilac
Gjylshahe Hysenaj
Ocena ustavnosti naloga [P. br. 89/2018] privatnog izvršitelja Fatosa Shatrija od 2. decembra 2019. godine u vezi sa rešenjem [CA. br. 574/2020] Apelacionog suda od 21. oktobra 2020. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzie Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija
Enver Peci, sudija, i
Jeton Bytyqi, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podnela Gjylshahe Hysenaj, iz opštine Đakovica (u daljem tekstu: podnositeljka zahteva).
Osporena odluka
Podnositeljka zahteva osporava ustavnost naloga [P. br. 89/2018] privatnog izvršitelja Fatosa Shatrija od 2. decembra 2019. godine (u daljem tekstu: nalog privatnog izvršitelja)u vezi sa rešenjem [CA. br. 574/2020] Apelacionog suda od 21. oktobra 2020. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti naloga privatnog izvršitelja u vezi sa rešenjem [CA. br. 574/2020] Apelacionog suda od 21. oktobra 2020. godine, kojim su, prema navodima podnositeljke zahteva, povređena njena osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom, međutim, ona ne precizira koja prava su joj povređena.
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavu 4. člana 21. [Opšta načela] i stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32. (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika. S tim u vezi, shodno pravilu 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno će pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, nastaviti da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za stranke.
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 21. juna 2023. godine, podnositeljka je podnela svoj zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 27. juna 2023. godine, predsednica Suda je odlukom [br. GJR.KI139/23] imenovala sudiju Nexhmija Rexhepija za sudiju izvestioca, dok je odlukom [br. KSH.KI139/23] imenovala Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Selvete Gërxhaliu-Krasniqi (predsedavajuća), Safet Hoxha i Remzije Istrefi-Peci, članovi.
Dana 28. jula 2023. godine, Sud je obavestio podnositeljku o registraciji zahteva i tražio od nje da precizno navede odluku javnog organa koji osporava, da navede prava i slobode za koje tvrdi da su joj povređena, kao i da priloži poslednju osporenu odluku zajedno sa drugim odlukama ili potrebnim dokumentima koji se tiču zahteva.
Dana 31. jula 2023. godine, podnositeljka zahteva je dostavila Sudu dodatne dokumente u vezi sa slučajem, kojima je priložila izvod iz matične knjige umrlih za lice H.B. i predlog za izvršenje.
Dana 10. avgusta 2023. godine, podnositeljka zahteva je dostavila Sudu dopis zajedno sa nekoliko dokumenata koje je već dostavila 31. jula 2023. godine. U priloženom dopisu je, između ostalog, navela, “Na osnovu ovog izvoda tražim od Ustavnog suda Republike Kosovo ukidanje i poništenje predloga za izvršenja za ostvarivanje novčanog kredita u trenutnoj vrednosti od 12.094 evra od 02.03.2018. godine, ukidanje i poništenje naloga za izvršenje P. br. 89/2018 od 02.03.2018. godine, kao nedozvoljenog i neustavnog, iz razloga što u izvršnim radnjama privatnog izvršitelja Fatosa Shatrija, umrlo lice ne može biti stranka u postupku, a ova povreda je morala biti otklonjena prema izvodu iz matične knjige umrlih, radnje se smatraju nedozvoljenim i nemaju pravno dejstvo, na šta je po službenoj dužnosti morao da pazi postupajući sudija, ali i privatni izvršitelj, Fatos Shatri”.
Dana 11. avgusta 2023. godine, Sud je obavestio privatnog izvršitelja o registraciji zahteva.
Dana 1. septembra 2023. godine, privatni izvršitelj je dostavio Sudu nekoliko dodatnih dokumenata u vezi sa slučajem, uključujući i nekoliko odluka sudova i svojih odluka.
Dana 10. oktobra 2023. godine, Sud je uputio dopis Osnovnom sudu u Đakovici i tražio dostavljanje kompletnog spisa predmeta.
Dana 11. oktobra 2023. godine, Osnovni sud je dostavio Sudu jedan deo spisa predmeta.
Dana 27. oktobra 2023. godine, Osnovni sud je dostavio Sudu kompletan spis predmeta.
Dana 11. marta 2024. godine, sudija Jeton Bytyqi je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, kada je i počeo njegov mandat u Sudu.
Dana 4. septembra 2024. godine, Sud je razmotrio preliminarni izveštaj koji je predložio sudija izvestilac i jednoglasno izneo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Iz spisa predmeta proizilazi da je 30. jula 2006. godine, podnositeljka zahteva kao drugi dužnik, zajedno sa dužnicima H.B, B.B. i XH.B, potpisala ugovor o kreditu br. 16245 u iznosu od 11.000,00 (jedanaest hiljada) evra sa poveriocem Procredit Bank.
S obzirom na to da dužnici nisu ispunili obaveze koje proističu iz gore navedenog ugovora, poverilac je preko svog zastupnika Debt Loan Recovery d.o.o, obavestio korisnika kredita da će preduzeti sve zakonske mere protiv njih, a nakon toga je poverilac predložio privatnom izvršitelju da izda nalog za izvršenje.
Dana 2. marta 2018. godine, privatni izvršitelj je nalogom [P. br. 89/2018] dozvolio izvršenje po predlogu poverioca Procredit banke sa sedištem u Prištini, na osnovu izvršne isprave, hipoteke, overene od strane poverioca.
Dana 12. marta 2018. godine, podnositeljka zahteva je podnela Osnovnom sudu prigovor/zahtev za obustavu izvršnog postupka, zbog smrti dužnika, u skladu sa članom 35. stav 2. Zakona br. 04/L-139 o izvršnom postupku.
Dana 19. marta 2018. godine, privatni izvršitelj je podneo odgovor na prigovor.
Dana 21. maja 2018. godine, Osnovni sud je rešenjem [PPP. br. 29/2018] odlučio sledeće: (i) odbija se kao neosnovan zahtev za obustavu izvršnog postupka P. br. 89/18 privatnog izvršitelja; (ii) za privremenog zastupnika izvršnog dužnika H.B, sada pokojnog, postavlja se drugi dužnik, supruga Gjylshah Hysenaj iz Đakovice; (iii) privremeni zastupnik ima sva prava i obaveze zakonskog zastupnika u smislu člana 82. ZPP-a; i (iv) ovo rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli suda i privatnog izvršitelja, kao i na neki drugi način po uverenju privatnog izvršitelja.
Dana 29. maja 2018. godine, podnositeljka zahteva je izjavila žalbu Apelacionom sudu protiv rešenja Osnovnog suda, zbog povrede odredaba izvršnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Apelacioni sud ukine pobijano rešenje i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno razmatranje i odlučivanje.
Dana 3. avgusta 2018. godine, Apelacioni sud je rešenjem [Ac. br. 2901/18] odbio, kao neosnovanu, žalbu podnositeljke zahteva, te potvrdio rešenje [PPP. br. 29/18] Osnovnog suda od 21. maja 2018. godine.
Dana 4. oktobra 2019. godine, s obzirom na to da dužnici nisu ispunili obavezu, privatni izvršitelj je doneo zaključak o prodaji predmetne nepokretnosti, odnosno “katastarske parcele br. 2539/5 u površini od 00-00-26 ha, po kulturi prodavnica-radnja, K.Z. Đakovica - Grad, br. 70705029, broj posedovnog lista br. 796, vlasnika Him (Jahir) Bytyqi, sa zastupnikom Gjylshahe Hysenaj postavljenim rešenjem Osnovnog suda u Đakovici PPP. br. 29/2018 od 21.05.2018. godine. Vrednost ove nepokretnosti, po oceni veštaka, dostiže vrednost od 15.000,00 (petnaest hiljada) evra, odnosno 576,92 evra po aru”. Javna prodaja je zakazana za 4. novembar 2019. godine u 10:00 sati u kancelariji privatnog izvršitelja.
Dana 4. novembra 2019. godine, na prvom javnom ročištu, nakon što je utvrđeno da su ispunjeni procesni uslovi za održavanje licitacije i pošto je konstatovano da nema nijednog drugog ponuđača za kupovinu predmetne nepokretnosti, kupac A.R. je podneo ponudu kao jedini ponuđač za kupovinu predmetne nepokretnosti i ponudio ukupnu cenu od 11.909,00 (jedanaest hiljada devetsto devet) evra, a privatni izvršitelj je doneo zaključak po kome je predmetna nepokretnost prodata kupcu po gore navedenoj ceni.
Dana 2. decembra 2019. godine, privatni izvršitelj je nalogom [P. br. 89/2018] odlučio sledeće:
Prodaje se nepokretnost Prodavnica-Radnja koja se nalazi u katastarskoj zoni K.Z. Đakovica - Grad, evidentirana u posedovnom listu br. 796, broj parcele P-70705029-02539-5 u površini od 26 m2, kupcu Avdylu Rrustemiju iz Đakovice za ukupan iznos od 11.909,00 evra, koja nepokretnost će biti upisana u katastarske knjige kod DGK u Đakovici, u svojini kupca Avdyla Rrustemija iz Đakovice, a po pravosnažnosti ovog naloga ista će mu biti predata u faktički posed.
Nepokretnost opisana pod tačkom I ovog naloga prodaje se kupcu Avdylu Rrustemiju, iz Đakovice, pod uslovima na osnovu zaključka o javnoj prodaji od 04.11.2019. godine, za ukupnu cenu od 11.909,00 evra;
Obavezuju se dužnik i svi ostali držaoci da poveriocu oslobode predmetnu nepokretnost od ljudi i njihovih stvari koje se u njoj nalaze i da mu tu nepokretnost predaju u posed;
Imovinsko-pravna služba pri Opštinskoj direkciji za katastar, geodeziju i imovinu u opštini Đakovici izbrisaće pravo svojine sa dužnika A.Rr. i nepokretnost iz tačke Iovog naloga uknjižiti kao svojinu na ime poverioca, kupca Avdyla Rrustemija, sve to u roku od 7 dana od dana pravosnažnosti.
Dana 10. decembra 2019. godine, podnositeljka zahteva je izjavila žalbu protiv naloga [P. br. 89/18] privatnog izvršitelja od 2. decembra 2019. godine, zbog bitne povrede postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnih odredbi, sa predlogom da se žalba usvoji i ukine nalog [P. br. 89/18] privatnog izvršitelja od 2. decembra 2019. godine.
Dana 16. decembra 2019. godine, poverilac Procredit Bank, koga zastupa Debt Loan recovery d.o.o, podneo je odgovor na žalbu, sa predlogom da se žalba podnositeljke zahteva odbaci kao neosnovana.
Dana 21. oktobra 2020. godine, Apelacioni sud je rešenjem [CA. br. 574/2020] odbio, kao neosnovanu, žalbu podnositeljke zahteva i potvrdio rešenje [PPP. br. 29/2018] Osnovnog suda.
Navodi podnositeljke zahteva
Podnositeljka zahteva navodi da su joj osporenim nalogom privatnog izvršitelja povređena prava zagarantovana Ustavom, ali pri tom ne precizira koja prava su joj povređena.
Podnositeljka zahteva dalje navodi “povređeno nam je ustavno pravo, prodajom nepokretnosti lica H.B. koje je preminulo 26.12.2008. godine, dok su postupci licitacije za prodaju imovine sprovedeni bez zakonskih naslednika jer nije bilo završeno nasleđivanje na legitimne pravne sledbenike, ...jer niko od legitimnih sledbenika nije bio uredno obavešten, ni na licitaciji, ali nikada ni o radnjama privatnog izvršitelja Fatosa Shatrija”.
Nadalje, podnositeljka zahteva tvrdi, “zbog toga što legitimni sledbenici nikada nisu uredno obavešteni, ni na licitaciji, ali ni nikada ranije o radnjama privatnog izvršitelja [...] u redovnom zakonskom roku podneli smo predlog Vrhovnom sudu Kosovo, i to od 07.02.2021. godine, kada je podnet i još nismo dobili odgovor”.
Na kraju, podnositeljka zahteva traži od Suda: “ukidanje i poništenje predloga privatnog izvršitelja, ukidanje i poništenje naloga za izvršenje, kao nedozvoljenog i neustavnog, iz razloga što u izvršnim radnjama privatnog izvršitelja, umrlo lice ne može biti stranka u postupku, a ova povreda je morala biti otklonjena prema izvodu iz matične knjige umrlih, radnje se smatraju nedozvoljenim i nemaju pravno dejstvo, na šta je po službenoj dužnosti morao da pazi postupajući sudija, ali i privatni izvršitelj”.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
ZAKON BR. 04/L-139 O IZVRŠNOM POSTUPKU
Pravna sredstva
Član 67.
Redovna pravna sredstva
1. U izvršnom postupku, redovna sredstva pobijanja su:
1.1. Prigovor; i
1.2. Žalba.
Član 68.
Vanredni pravni lekovi
1. Nije dozvoljena revizija niti ponavljanje postupka u izvršnom postupku.
2. Povratak na prethodno stanje dozvoljeno je samo u slučaju ne očuvanja rokova za podnošenje prigovora i žalbe protiv izvršivih odluka za prinudno izvršenje.
Član 69.
Prigovor protiv odluka o izvršenju
1. Prigovori se mogu podneti samo protiv rešenja izvršnog organa kojima je odobreno izvršenje.
2. Prigovori semoraju podneti u pisanoj formi, osnovnom sudu koji je izdao odluku o izvršenju protiv koje se podnosi prigovor kada je sud izvršni organ.
3. Prigovori će se podneti u pisanom obliku pri osnovnom sudu, kako je utvrđeno stavom 5., člana 5. ovog zakona, kada je izvršni organ privatni izvršitelj.
4. Osnov za prigovor mora biti podržavan odgovarajućim dokazima. Dokazi o prigovoru treba da se podnose u pisanom obliku, u suprotnom će prigovor biti odbijen.
5. Prigovori protiv odluke o izvršenju ili naloga o izvršenju mogu se isključivo podneti shodno odredbi člana 71 ovog zakona.
6. Prigovor sadrži podatke izvršnog rešenja protiv kog je podneta žalba, razloge prigovora i potpis dužnika.
7. Odluka kojom se odbija predlog o izvršenju može se napadnuti samo žalbom poverioca izvršenja, shodno člana 77 ovog zakona.
Član 70.
Zakonski rokovi za podnošenje prigovora
Prigovor treba da se podnosi sudu u roku od sedam (7) dana po prijemu izvršnog rešenja ili izvršnog naloga.
Član 79.
Žalbe na nepravilnosti tokom sprovođenja izvršenja
1. Stranka ili drugi učesnik u postupku može podneti žalbu u sudu, u vezi nepravilnosti koje su učinjene od strane izvršnog organa tokom sprovođenja izvršnog postupka. Ovaj zahtev se podnosi sudu u pismenom podnesku, u roku od sedam (7) dana od nastupanja navodne nepravilnosti.
2. Prema zahtevu iz stava 1. ovog člana, ako je podnosilac to predložio, sud donosi rešenje u roku od tri (3) dana od dana podnošenja podnesaka.
3. Stranke ili drugi učesnici u postupku imaju pravo žalbe protiv rešenja iz stava 2. ovog člana u skladu sa odredbama člana 77 ovog zakona.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je zahtev ispuno uslove prihvatljivosti, koji su utvrđeni Ustavom, predviđeni Zakonom i dalje precizirani Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, kojima je utvrđeno:
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Pored toga, Sud se takođe poziva i na uslove prihvatljivosti koji su propisani Zakonom. S tim u vezi, Sud se poziva na članove 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, kojima je utvrđeno:
Član 47.
[Individualni zahtevi]
“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.
Član 48.
[Tačnost podneska]
“Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
Član 49.
[Rokovi]
“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ...”.
Pored toga, Sud će takođe razmotriti da li je podnositeljka zahteva ispunila i uslove prihvatljivosti koji su propisani u pravilu 34. [Kriterijumi prihvatljivosti] Poslovnika, odnosno u stavu 1. tačka (c) pravila 34. Poslovnika, kojim je utvrđeno:
“(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:
(...)
c) ako je zahtev podnet u roku od četiri (4) meseca od dana kada je odluka po poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva, i
[…]”.
Što se tiče ispunjenosti ovih uslova, Sud najpre naglašava da je podnositeljka zahteva ovlašćena strana koja osporava akt javnog organa, odnosno nalog [P. br. 89/18] privatnog izvršitelja od 2. decembra 2019. godine u vezi sa rešenjem [CA. br. 574/2020] Apelacionog suda od 21. oktobra 2020. godine, nakon što je iscrpela sva pravna sredstva propisana zakonom.
Međutim, Sud takođe naglašava da se prema članu 49. (Rokovi) Zakona, zahtev mora podneti u roku od četiri (4) meseca. Rok počinje da teče od dana kada je podnosiocu zahteva uručena sudska odluka. Ovaj zahtev je utvrđen i tačkom (c) stava (1) pravila 34. (Kriterijumi prihvatljivosti) Poslovnika, kojom je utvrđeno da se zahtev podnosi u roku od četiri (4) meseca od dana kada je odluka po poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva.
U ovom kontekstu, u okolnostima konkretnog slučaja, Sud podseća da podnositeljka zahteva osporava nalog [P. br. 89/18] privatnog izvršitelja od 2. decembra 2019. godine. Iz spisa predmeta, Sud je primetio da je podnositeljka zahteva preduzela druge pravne korake pred redovnim sudovima protiv predmetnog naloga, gde je kao poslednji korak zahtev za zaštitu zakonitosti upućen Vrhovnom sudu i Državnom tužilaštvu. Sud primećuje da na osnovu člana 68. Zakona br. 04/L-139 o izvršnom postupku, nije predviđen zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredno sredstvo.
Sud primećuje da poslednju odluku u vezi sa ovim postupkom predstavlja rešenje [CA. br. 574/2020] Apelacionog suda od 21. oktobra 2020. godine. Iz povratnice koja se nalazi u spisima predmeta, utvrđuje se da je rešenje [CA. br. 574/2020] Apelacionog suda od 21. oktobra 2020. godine, podnositeljka zahteva primila 6. januara 2021. godine. Podnositeljka zahteva je podnela svoj zahtev Sudu 21. juna 2023. godine, odnosno posle više od 4 meseca od dana prijema poslednje odluke, odnosno rešenja Apelacionog suda. Shodno tome, Sud utvrđuje da je zahtev podnositeljke zahteva podnet po isteku zakonskog roka od 4 (četiri) meseca koji je propisan Zakonom i Poslovnikom, pa je shodno tome neprihvatljiv za razmatranje.
Sud podseća da je svrha zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, u skladu sa članom 49. Zakona i pravilom 34 (1) (c) Poslovnika ta da promoviše pravnu sigurnost, tako što će obezbediti da predmeti koji otvaraju ustavna pitanja budu razmotreni u razumnom roku i da prethodne odluke ne budu stalno otvorene za osporavanje (vidi, između ostalog, slučajeve Suda KI48/21, podnosilac Xhavit R. Sadrija, rešenje o neprihvatljivosti od 30. juna 2021. godine, stav 44; iKI45/21, podnosilac Samedin Bytyqi, rešenje o neprihvatljivosti od 20. maja 2021. godine, stav 35; vidi, takođe, između ostalog, predmet ESLJP-a Mocanu i drugi protiv Rumunije, br. 10865/09,45886/07 i 32431/08, od 17. septembra 2014. godine, stav 258).
U zaključku, iz napred izloženih razloga, Sud utvrđuje da zahtev nije podnet u zakonskom roku koji je određen članom 49. Zakona i pravilom 34 (1) (c) Poslovnika i da kao rezultat toga, Sud ne može da razmotri meritum slučaja, odnosno da li su osporenom odlukom povređena ustavna prava podnositeljke zahteva.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 49. Zakona i shodno pravilima 34 (1) (c) i 48 (1) (b) Poslovnika, dana 4. septembra 2024. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo, u skladu sa stavom 5. člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Nexhmi Rexhepi Gresa Caka-Nimani
Gjylshahe Hysenaj
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je podnet van roka