USTAVNI SUD

KI272/23, Podnosilac Ali Tahiri, ocena ustavnosti rešenja [AKPA. II. br. 163/23] Apelacionog tužilaštva od 1. novembra 2023. godine  

KI272/23, Presuda od 16. jula 2024. godine, objavljeno 28. avgusta 2024. godine

Ključne reči: krivična prijava; odbacivanje žalbe; zakonski rok;

Ustavni sud Republike Kosovo je, dana 16. jula 2024. godine, odlučio o zahtevu KI272/23, kojim je tražena ocena ustavnosti rešenja [AKPA. II. br. 163/23] Apelacionog tužilaštva od 1. novembra 2023. godine. Sud je, jednoglasno, odlučio (i) da proglasi zahtev prihvatljivim; (ii) da utvrdi da rešenje [AKPA. II. br. 163/23] Apelacionog tužilaštva od 1. novembra 2023. godine nije u saglasnosti sa članom 32. [Pravo na pravno sredstvo] Ustava Republike Kosovo; (iii) da proglasi ništavim rešenje [AKPA. II. br. 163/23] Apelacionog tužilaštva od 1. novembra 2023. godine; i  (iv) da vrati isto na ponovno odlučivanje u skladu sa presudom ovog Suda.

Okolnosti slučaja tiču se vremenskih rokova koji su precizirani u važećim zakonima za podnošenje žalbe na odluku Osnovnog tužilaštva o odbacivanju krivične prijave. Tačnije, u okolnostima slučaja, (i) podnosilac zahteva je podneo krivičnu prijavu Osnovnom tužilaštvu u Đakovici protiv lica A.T. i T.K., a koju je Osnovno tužilaštvo odbacilo, sa obrazloženjem da je za krivično delo za koje su optuženi A.T. i T.K., nastupila apsolutna zastarelost; i (ii) žalbu protiv te odluke, podnosilac zahteva je izjavio Apelacionom tužilaštvu, koju je ono odbacilo, sa obrazloženjem da je podneta van propisanog zakonskog roka od osam (8) dana. Apelaciono tužilaštvo je naglasilo da je podnosilac zahteva primio rešenje 16. oktobra 2023. godine, a da je svoju žalbu podneo 25. oktobra 2023. godine.

Gore navedenu odluku Apelacionog tužilaštva, podnosilac zahteva osporava pred Sudom, navodeći da je ista u suprotnosti sa članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava u vezi sa članom 13. Evropske konvencije o ljudskim pravima, između ostalog, zbog toga što mu je povređeno pravo na pristup pravdi i delotvorno pravno sredstvo i pritom pojašnjava da je Apelaciono tužilaštvo pogrešno primenilo zakonske odredbe koje se odnose na proceduralne rokove, jer je njegova žalba Apelacionom tužilaštvu upućena poštom 23. oktobra 2023. godine, a ne 25. oktobra 2023. godine, pošto se datum predaje u pošti računa kao datum dostavljanja Apelacionom tužilaštvu.

Prilikom ocene navoda podnosioca zahteva, Sud je u presudi izložio načela koja proizilaze iz njegove sudske prakse, ali i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava, u kontekstu pristupa pravdi i delotvornog pravnog sredstva i, između ostalog, pojasnio da je podnosilac zahteva iskoristio pravno sredstvo koje je bilo predviđeno Zakonikom o krivičnom postupku, koji utvrđuje pravo na podnošenje žalbe protiv odluka Osnovnog tužilaštva u slučajevima kada ono odluči da odbaci krivičnu prijavu, dok na osnovu spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva uputio žalbu Apelacionom sudu putem pošte 23. oktobra 2023. godine, i samim tim u vremenskim rokovima koji su utvrđeni stavom 3. člana 444. (Rokovi) Zakonika o krivičnom postupku. Kao rezultat toga, a prema pojašnjenjima koja su data u presudi, Apelacioni sud je na očigledno pogrešan način izračunao rok za podnošenje žalbe, čime je povredio prava podnosioca zahteva na pristup pravdi i pravno sredstvo.