USTAVNI SUD

KI119/24, Podnosilac: Duda Krasniqi i Lulzim Krasniqi, ocena ustavnosti presude  [Rev. br. 59/2024] Vrhovnog suda Kosova od 29. februara 2024. godine

KI119/24, rešenje o neprihvatljivosti od 17. jula 2024. godine, objavljeno 28. avgusta 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan, nepotkrepljeni ili neobrazloženi navodi, zahtev za neobjavljivanje identiteta

Iz spisa predmeta proizilazi da je u selu Devet Jugovića u opštini Priština prouzrokovana saobraćajna nezgoda u kojoj su podnosioci zahteva zadobili telesne povrede, a saobraćajnu nezgodu je izazvao vozač motornog vozila koje je bilo osigurano kod Osiguravajućeg društva “Siguria”. Kao rezultat toga, dana 9. marta 2007. godine, zaključeno je vansudsko poravnanje o tome da OD “Siguria” nadoknadi materijalnu i nematerijalnu štetu koja je pričinjena podnosiocima zahteva. Posle više od pet (5) godina od zaključenja vansudskog poravnanja, podnosioci zahteva su podneli tužbu protiv OD “Siguria” u kojoj su tražili poništenje vansudskog poravnanja, navodeći (i) da su obmanuti i dovedeni u zabludu od strane zastupnika tuženog OD “Siguria” i (ii) da vansudsko poravnanje nije nikada uručeno podnosiocima zahteva i da nisu unapred konsultovani u vezi sa njim. Redovni sudovi su odbili tužbeni zahtev podnosilaca zahteva, uključujući i Vrhovni sud koji je odlučujući povodom revizije podnosilaca zahteva obrazložio (i) da se ne ispostavlja da je dokazano da je vansudsko poravnanje zaključeno uz zabludu i obmanu; (ii) da podnosioci zahteva nisu podneli vansudsko poravnanje, te da ga ni OD “Siguria” ne poseduje pošto je istekao rok od pet (5) godina za njegovo čuvanje, ali da je i pored toga, na osnovu izjave o datumu zaključenja vansudskog poravnanja i datuma podnošenja tužbenog zahteva Osnovnom sudu, proteklo je više od pet (5) godina i da je samim tim istekao rok za zahtevanje poništenja rušljivog ugovora; i (iii) da su podnosioci zahteva primili naknadu za pričinjenu štetu.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosioci zahteva su naveli da je osporenom presudom Vrhovnog suda povređeno pravo zagarantovano članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, sa obrazloženjem (i) da redovni sudovi prilikom razmatranja njihovog predmeta nisu uzeli u obzir zahteve tužilaca u odnosu na telesne povrede koje su pretrpeli u saobraćajnoj nezgodi koju je prouzrokovao osiguranik OD “Siguria”; i (ii) da im je OD “Siguria” postavio “advokata bez njihove saglasnosti i da mu uopšte nisu dali ovlašćenje” i da je OD “Siguria” dalo obrazloženje da finansijske podatke čuvaju samo 5 (pet) godina i da nikada nisu bili u posedu vansudskog poravnanja. Podnosioci zahteva su takođe tražili da se njihov identitet u ovom slučaju ne otkrije, ali bez navođenja bilo kakvog konkretnog razloga za to.

Prilikom ocene navoda podnosilaca zahteva, Sud je na osnovu svoje sudske prakse i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa načelom supsidijarnosti i doktrinom četvrtog stepena, smatrao da su redovni sudovi odgovorili podnosiocima zahteva na njihove navode koji se odnose na predočavanje vansudskog poravnanja i pitanje koje je pokrenuto u vezi sa obmanom i zabludom kao rezultat vansudskog poravnanja.

Kao rezultat toga i na osnovu objašnjenja koja su data u objavljenom rešenju, Sud je zaključio da navodi podnosilaca zahteva koji se odnose na nepostojanje pravičnog i nepristrasnog suđenja predstavljaju navode koji spadaju u kategoriju navoda “četvrtog stepena” i da su ovi navodi kao takvi očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu (2) pravila 34. Poslovnika. Na kraju, Sud je u skladu sa stavom (1) pravila 24. Poslovnika i na osnovu spisa predmeta, odbio zahtev podnosilaca zahteva za neobjavljivanje identiteta.