USTAVNI SUD

KI140/23, Podnosilac zahteva: “JUGOBANKA” A.D., Ocena ustavnosti presude AC-I. -22/0049-A0001 Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova od 31. maja 2023. godine

KI140/23, rešenje o neprihvatljivosti od 28. maja 2024. godine, objavljeno 1. avgusta 2024.godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na tužbeni zahtev podnosioca u Posebnoj komori Vrhovnog suda protiv Kosovske agencije za privatizaciju, sa predlogom da Posebna komora Vrhovnog suda utvrdi da (i) podnosilac zahteva nije društveno preduzeće, već akcionarsko društvo van nadležnosti Kosovske agencije za privatizaciju; (ii) poništi odluku Kosovske agencije za privatizaciju o prodaji novih preduzeća podnosioca zahteva, i (iii) obustavi sve radnje za njihovu prodaju, tvrdeći da nikada nije bilo državno preduzeće, već da je od osnivanja organizovano kao akcionarsko društvo. Podnosilac zahteva je prvo tražio od Posebne komore Vrhovnog suda da uvede privremenu meru protiv odluke Kosovske agencije za privatizaciju za prodaju imovine podnosioca zahteva. Zahtev podnosioca za uvođenje privremene mere je odbilo Specijalizovano veće, a zatim i Žalbeno veće. U vezi sa glavnim tužbenim zahtevom podnosioca, Specijalizovano veće je isti odbilo, ističući da je podnosilac zahteva preduzeće sa društvenom imovinom u nadležnosti Kosovske agencije za privatizaciju. Odluku Specijalizovanog veća, nakon žalbe podnosioca zahteva, potvrdilo je Žalbeno veće.

Sud podseća da podnosilac zahteva navodi da su mu osporenom presudom povređena prava zaštićena članom 3. [Jednakost pred zakonom], članom 7. [Vrednosti], članom 21. [Opšta načela], članom 24. [Jednakost pred zakonom], članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 46. [Zaštita imovine], članom 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava], članom 54. [Sudska zaštita prava] i članom 119. [Osnovna načela] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.

U vezi sa navodima podnosioca zahteva o povredi članova 7. [Vrednosti], 21. [Opšta načela], 24. [Jednakost pred zakonom], 53. [Tumačenje odredaba ljudskih prava] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava, Sud je utvrdio da je podnosilac zahteva samo pomenuo povredu gore navedenih članova, ne dajući nikakvo obrazloženje i ne potkrepljujući svoju tvrdnju o tome kako je osporena odluka, uključujući i odluke nižestepenih sudova, mogla dovesti do povrede poslednje navedenih.

U vezi sa tvrdnjama podnosioca zahteva o povredi člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, Sud je, nakon što je razradio opšta načela u pogledu prava na obrazloženu odluku Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, i primenio ista u konkretnom slučaju, utvrdio da su navodi o povredi prava na obrazloženu i razumnu sudsku odluku (i) navodi koji spadaju u kategoriju „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda; i kao takvi, ti navodi podnosioca zahteva su očigledno neosnovani, na ustavnim osnovama, kao što je definisano u stavu (2) pravila 34 Poslovnika o radu.

Shodno tome, zahtev je u celini, u skladu sa pravilom 34 (2) Poslovnika, proglašen neprihvatljivim, kao očigledno neosnovan.