USTAVNI SUD

KI222/23; Podnosilac: Pal Bala dhe Merita Vitija-Dembogaj, ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Republike Kosovo REVU-br. 6/2023 od 2. februara 2023. godine

 KI222/23, rešenje o neprihvatljivosti od 29. aprila 2024. godine, objavljeno 3. juna 2024. godine

 Ključne reči: individualni zahtev, neblagovremen zahtev  

U ovom slučaju, podnosioci zahteva su zaposleni kao pravni službenici u KAP-u i tražili su usaglašavanje svog radnog mesta i naknadu plata. Nakon što su dobili negativan odgovor od Odeljenja za ljudske resurse, podneli su žalbu Komisiji za žalbe KAP-a, koja je odbijena kao neosnovana. Nakon toga, izjavili su žalbu Nezavisnom nadzornom odboru za civilnu službu Kosova (NNOCSK) radi preispitivanja gore navedene odluke.

NNOCSK je odbio žalbu podnosilaca zahteva i ostavio na snazi odluku Komisije za rešavanje sporova i žalbi (Komisija KAP-a). Nezavisni nadzorni odbor za civilnu službu Kosova (NNOCSK) je u odgovoru na žalbu potvrdio da se unapređenje na radnom mestu ne može obaviti bez procedura zapošljavanja i da je odluka KAP-a bila u skladu sa zakonom. Nakon toga, podnosioci zahteva su podneli tužbu Osnovnom sudu, koji je u decembru 2017. godine, poništio odluku NNOCSK-a, ocenivši da je došlo do ozbiljnih povreda zakonskih procedura i da je izostalo dovoljno obrazloženje u odluci. Nakon niza zakonskih postupaka povodom njihovog zahteva, NNOCSK je u ponovljenom odlučivanju ponovo odbio njihovu žalbu. Nakon žalbi i tužbi pred zakonskim instancama, uključujući i Osnovni sud, Apelacioni sud i Vrhovni sud, odbijene su žalbe podnosilaca zahteva, kojima su tražili preinačenje ovih odluka, obrazloživši povrede zakonskih procedura i materijalnog prava, ali su njihovi zahtevi odbijeni. Vrhovni sud je proglasio reviziju nedozvoljenom, potvrdivši odluke prethodnih instanci.

Sud primećuje da je u okolnostima konkretnog slučaja, podnosilac zahteva podneo reviziju Vrhovnom sudu protiv presude [AA. br. 162/21] Apelacionog suda od 17. novembra 2022. godine. Vrhovni sud je rešenjem [REVU-br. 6/2023] od 2. februara 2023. godine, odbacio reviziju kao nedozvoljenu, sa glavnim obrazloženjem da se “protiv pravosnažnih odluka u upravnim stvarima ne može uložiti revizija, pa je stoga ovaj sud odbacio zahtev za reviziju kao nedozvoljen„. Sud primećuje da je u okolnostima konkretnog slučaja, postupak koji su podnosioci zahteva vodili pred redovnim sudovima u vezi sa meritumom predmeta okončan presudom [AA. br. 162/21] Apelacionog suda od 17. novembra 2022. godine. Nakon prijema te presude, podneo je reviziju Vrhovnom sudu, koju je ovaj odbacio 2. februara 2023. godine, zbog toga što podnosilac zahteva nije podneo odgovarajuću formu pravnog sredstva Vrhovnom sudu. Na osnovu ovoga, Sud zaključuje da su podnosioci zahteva najkasnije 2. februara 2023. godine, imali saznanja o odluci [AA. br. 162/21] Apelacionog suda od 17. novembra 2022. godine.

Shodno tome, na osnovu člana 49. Zakona i pravila 34 (1) (c) Poslovnika, “odluka povodom poslednjeg delotvornog pravnog sredstva” je presuda [AA. br. 162/21] Apelacionog suda od 17. novembra 2022. godine, koja je konačna. U tom kontekstu, Sud u nastavku mora da oceni da li su podnosioci zahteva podneli svoj zahtev Sudu u skladu sa članom 49. Zakona i pravilom 34 (1) (c) Poslovnika.

Sud podseća da je što se tiče presude [AA. br. 162/21] Apelacionog suda od 17. novembra 2022. godine, iako podnosioci zahteva nisu naveli datum prijema te odluke, iz činjenica u predmetu, jasno da je Vrhovni sud, dana 2. februara 2023. godine, rešenjem [REVU-br. 6/2023] odbacio reviziju kao nedozvoljenu i da su samim tim podnosioci zahteva morali da znaju za presudu [AA. br. 162/21] Apelacionog suda od 17. novembra 2022. godine. Shodno tome, Sud nalazi da je rok od 4 (četiri) meseca počeo da teče od 2. februara 2023. godine i da su podnosioci zahteva podneli svoj zahtev Ustavnom sudu dana 11. oktobra 2023. godine, te stoga Sud zaključuje da je vremenski period od 4 (četiri) meseca istekao (vidi slučaj Suda KI112/19, podnosilac Ilir Kabashi, citiran iznad, stav 44) i odbija zahtev kao neblagovremen.