Ustavni sud Republike Kosovo je objavio presudu u slučaju KI121/22, koju je podneo Mexhid Asllani, Ekrem Asllani i Nuredin Xhaferi, gde se tražila ocena ustavnosti rešenja [Rev. br. 434/2022] od 24. maja 2022. godine o dopuni presude [Rev. br. 426/2021] Vrhovnog suda od 29. juna 2021. godine i presude [Ac. br. 1148/2018] Apelacionog suda od 4. marta 2020. godine. Sud je sa pet (5) glasova za i četiri (4) glasa protiv, utvrdio (i) da je zahtev prihvatljiv; i (ii) da je došlo do povrede stava 1. člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo u vezi sa stavom 1. člana 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima.  Ova presuda je dopunjena i suprotnim mišljenjima.

Okolnosti konkretnog slučaja odnose se na građanski spor između podnosilaca zahteva i Osiguravajućeg društva Sigal Uniqua Group Austria, u vezi sa saobraćajnom nesrećom koja se dogodila na magistralnom putu Uroševac – Kačanik, a u kojoj su podnosioci zahteva zadobili telesne povrede. Kao rezultat toga, podnosioci zahteva su, dana 15. jula 2015. godine, podneli tužbeni zahtev Osnovnom sudu u Uroševcu za naknadu materijalne i nematerijalne štete. Osnovni sud u Uroševcu je delimično usvojio njihov tužbeni zahtev, dosudivši svakom od podnosilaca zahteva određeni novčani iznos. Nezadovoljni iznosom naknade, podnosioci zahteva i Sigal Uniqua Group Austria, uložili su Apelacionom sudu žalbe protiv gore navedene presude Osnovnog suda. Apelacioni sud je, dana 4. marta 2020. godine, odlučio samo povodom žalbe tuženog Sigal Uniqua Group Austria, ali ne i povodom žalbe podnosilaca zahteva. Kao rezultat toga, nakon prijema presude Apelacionog suda, podnosioci zahteva, ali i tuženi Sigal Uniqua Group Austria, podneli su zahteve za reviziju Vrhovnom sudu. Taj sud je, dana 29. juna 2021. godine, doneo presudu [Rev. br. 426/2021], kojom je odbio u celosti reviziju tuženog Sigal Uniqua Group Austria, ali ponovo nije odlučio povodom zahteva za reviziju podnosilaca zahteva. Podnosioci zahteva su se ponovo obratili Vrhovnom sudu i kao rezultat toga, Vrhovni sud je doneo dopunsko rešenje [Rev. br. 434/2022] od 24. maja 2022. godine, kojim je odbacio, kao nedozvoljenu, reviziju podnosilaca zahteva zbog vrednosti spora koja je bila niža od iznosa od tri hiljade (3.000) evra za svakog podnosioca zahteva.

Podnosioci zahteva su pred Ustavnim sudom osporili gore navedene odluke, tvrdeći da su im povređena prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] u vezi sa stavom 1. člana 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima. U suštini, podnosioci zahteva su tvrdili da je došlo do povrede njihovog prava na “pristup pravdi” od strane (i) Apelacionog suda zbog nerazmatranja njihove žalbe; i (ii) Vrhovnog suda zbog nesagledavanja suštinskog navoda o uskraćivanju pravde i pravnog sredstva od strane Apelacionog suda.

Prilikom ocene navoda podnosilaca zahteva, Sud je prvo (i) razradio opšta načela svoje sudske prakse i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava u pogledu načela pristupa pravdi; i (ii) nakon toga primenio ista na okolnosti konkretnog slučaja, podsetivši da, u principu, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, odnosno na pristup pravdi, ne odražava samo pravo na pokretanje postupka, već i pravo na dobijanje rešenja datog spora od strane nezavisnog suda obrazovanog na osnovu zakona. U ovom aspektu, Sud je najpre razmotrio navode podnosilaca zahteva koji se odnose na povredu prava na pristup sudu od strane Apelacionog suda, zaključivši da je taj sud, time što uopšte nije razmotrio žalbu od 31. godine 2017. godine, ni presudom [Ac. br. 1148/2018] od 4. marta 2020. godine, niti nekom posebnom odlukom, onemogućio podnosiocima zahteva razmatranje suštine navoda iznesenih u žalbi, protiv relevantne presude Osnovnog suda. Što se pak tiče navodnih povreda od strane Vrhovnog suda, Sud je ocenio da je taj sud morao da se fokusira na suštinu povrede koju navode podnosioci zahteva, a to je pravo na pravno sredstvo pred Apelacionim sudom, a ne da prihvati zdravo za gotovo presudu [Ac. br. 1148/2018] Apelacionog suda od 4. marta 2020. godine, kojom nije odlučeno o građanskim pravima i obavezama podnosilaca zahteva, već o onima tuženog, odnosno Sigal Uniqua Group Austria.

Kao rezultat toga, a kako je detaljno objašnjeno u objavljenoj presudi, Sud je već zaključio da su rešenje [Rev. br. 434/2022] od 24. maja 2022. godine za dopunu presude [Rev. br. 426/2021] Vrhovnog suda, od 29. juna 2021. godine, i presuda [Ac. br.1148/2018] Apelacionog suda od 4. marta 2020. godine donete uz povredu prava podnosilaca zahteva koja su zagarantovana stavom 1, člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, u vezi sa stavom 1, člana 6. [Pravo na pravično suđenje] Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Uz presudu je objavljeno i suprotno mišljenje.

Napomena:  

Ovo obaveštenje za medije pripremio je Sekretarijat Suda samo u informativne svrhe. Kompletan tekst odluke dostavljen je svim strankama uključenim u slučaj, objavljen je u veb-stranicu Suda i biće objavljen i u Službenom listu Republike Kosovo u utvrđenim rokovima.  Da biste primali obaveštenja o odlukama od Ustavnog suda, molimo vas registrujte se na internet stranici Suda: https://gjk-ks.org/sr/