KI 215/23, Podnosilac: Gjylferije Mehana, Ocena ustavnosti presude Rev. br. 227/2023, Vrhovnog suda Kosova, od 12. juna 2023.
KI 215/23, Resenje o neprihvatljivosti, od 22. januara 2023. godine, objavljena __februara 2024.
Ključne reči : jednakost pred zakonom, pravo na rad i obavljanje profesije, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan zahtev
Iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog predmeta odnosi na ne produženje ugovora o radu podnositeljke zahteva od strane njenog poslodavca pod izgovorom njenog neopravdanog odsustva s posla u različitim vremenskim periodima. Podnosteljka zahteva je podnela tužbu Opštinskom sudu protiv poslodavca, gde je tražila da se vrati na radno mesto sa svim pravima iz radnog odnosa. U pogledu tužbenog zahteva podnositeljke , Osnovni sud je četiri puta usvojio tužbeni zahtev, Apelacioni sud je u tri slučaja poništio rešenje Osnovnog suda, dok je četvrti put ostavio na snazi sudsku odluku povoljnu za podnositeljku zahteva . Konačno, Vrhovni sud je u postupku revizije koji je pokrenut od tužene strane utvrdio da su redovni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo jer je u predmetu koji su razmatrali morala da se primeni Uredba UNMIK-a 2001/27 o Osnovnom zakonu o radu, koji je prevideo pod uslovom da poslodavac ne ugovor zaključen na određeno vreme posle isteka vremena na koji je zaključen može da se ne obnovi 0s strane poslodavca.. Podnositeljka zahteva je izričito tvrdila pred sudom da je osporena odluka Vrhovnog suda njoj prekršila članove 24. [Jednakost pred zakonom] i 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije]. . U pogledu prvog navoda, sud je u odluci obrazložio da podnositeljka zahteva u zahtevu nije obrazložila zašto je povređeno ovo ustavno pravo, zašto nije tretirana ravnopravno pred zakonom ili gde je njena nejednakost u odnosu na druge slučajeve poput ovog ili sličnih Samo konstatacija da je Vrhovni sud brzo odlučio u svom predmetu ’kao da gotovo nije bilo drugih predmeta koji čekaju odluku“ ne predstavlja osnovanu tvrdnju zbog koje je Ustavni sud utvrdio povredu člana 24. Ustava. Što se tiče drugog navoda , sud je utvrdio da je u smislu ovog konkretnog prava, članom 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] Ustava definisan standard koji definiše garancije i prava na rad, mogućnosti za zapošljavanje i osiguranje jednakih uslova rada bez diskriminacije, kao i pravo na slobodan izbor radnog mesta i obavljanje profesije , bez prinudnih obaveza isto tako u tom pogledu sud smatra da pobijana presuda Vrhovnog suda ni na koji način ne sprečava podnositeljku zahteva da radi ili bavljenje njenom profesijom. Shodno tome, u zahtevu podnositeljke ne postoji ništa što bi opravdalo zaključak da su joj povređena ustavna prava zagarantovana članom 49. Ustava.
nte konkludimin se janë shkelur të drejtat e saj kushtetuese të garantuara me nenin 49 të Kushtetutës.
Gjylferije Mehana
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti