USTAVNI SUD

KI63/23, Podnosilac: Sali Rexhepi, ocena ustavnosti presude [Rev. br. 379/22] Vrhovnog suda Republike Kosovo od 6. decembra 2022. godine

KI63/23, rešenje o neprihvatljivosti od 22. januara 2024. godine, objavljeno 23. februara 2024.godine

Ključne reči: pravo na pravično i nepristrasno suđenje, jednakost pred zakonom, radni spor, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovani

Okolnosti konkretnog slučaja tiču se spora iz radnog odnosa, koji je započeo obaveštenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu podnosiocu zahteva. Kao rezultat toga, podnosilac zahteva je podneo tužbeni zahtev Opštinskom sudu u Prizrenu, kojim je tražio da se obaveštenje poništi i da bude vraćen na svoje radno mesto. Na početku je Osnovni sud u Prizrenu usvojio tužbeni zahtev podnosioca zahteva i poništio, kao nezakonito, gore navedeno obaveštenje poslodavca, sa obrazloženjem da protiv njega nije vođen disciplinski postupak, kako je utvrđeno Zakonom o radnim odnosima iz 1989. godine, koji je, prema Osnovnom sudu, bio primenljiv u okolnostima slučaja, s obzirom na to da Uredba UNMIK-a br. 2001/27 o Osnovnom zakonu o radu na Kosovu, ne ukida odredbe koje se odnose na disciplinski postupak iz Zakona o radnim odnosima iz 1989. godine. Protiv te presude, poslodavac je izjavio žalbu Apelacionom sudu koji je potvrdio presudu Osnovnog suda. Međutim, Vrhovni sud je, postupajući po zahtevu za reviziju poslodavca, preinačio presude dve niže instance, sa obrazloženjem da je obaveštenje o otkazu ugovora o radu u skladu sa Uredbom UNMIK-a br. 2001/27 o Osnovnom zakonu o radu. Nakon toga je podnosilac zahteva podneo zahtev Ustavnom sudu, kojim je osporio gore navedenu odluku Vrhovnog suda. Sud je presudom KI116/21, utvrdio da presuda [Rev. br. 104/2020] Vrhovnog suda Kosova od 25. februara 2021. godine, nije u saglasnosti sa članom 31. Ustava Republike Kosovo u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i vratio je istu Vrhovnom sudu na ponovno odlučivanje, utvrdivši da u konkretnom slučaju postoje “duboke i dugoročne razlike” u sudskoj praksi Vrhovnog suda. Kao rezultat presude KI116/21, Vrhovni sud je izdao načelni pravni stav GJ.A.Su.A231/2022 o primeni zakonskih odredbi u radnim sporovima. Nakon toga, prilikom odlučivanja u postupku ponovljenog razmatranja u vezi sa slučajem podnosioca zahteva, posle izdavanja načelnog pravnog stava, Vrhovni sud je osporenom presudom i) usvojio reviziju koju je podneo poslodavac; ii) preinačio presudu Apelacionog suda pod tačkom (I) izreke i presudu Osnovnog suda u Prizrenu pod tačkama (I) i (II) izreke, sa obrazloženjem da su iste donete pogrešnom primenom materijalnog i procesnog prava.

U svom zahtevu pred Sudom, podnosilac zahteva je naveo da su mu osporenom odlukom povređena prava zagarantovana članom 24. [Jednakost pred zakonom] i članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava. U suštini, podnosilac zahteva je pred Sudom naveo i) da Vrhovni sud u osporenoj odluci nije sagledao nalaze iz presude KI116/21; ii) da je Vrhovni sud odlučio u suprotnosti sa svojom sudskom praksom; i iii) da je Vrhovni sud bez ikakvog pravnog osnova odlučio na diskriminatorni način u konkretnom slučaju.

Sud je ocenio da navodi podnosioca zahteva o povredi člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, a koja se odnosi na nesagledavanje nalaza iz presude Suda u slučaju KI116/21 i razmimoilaženje u sudskoj praksi Vrhovnog suda predstavljaju navode koji su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama usled “očiglednog ili evidentnog nedostatka povrede” kako je utvrđeno pravilom 34 (2) Poslovnika.

Što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi člana 24. [Jednakost pred zakonom], isti predstavljaju navode koji su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama iz razloga što su to  “nepotkrepljeni ili neobrazloženi navodi”.