USTAVNI SUD

KI09/23, Podnosilac: Hakif Haliti, Ocena ustavnosti presude Apelacionog suda Ac.br.9776/2021 od 29. jula 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan zahtev, jubilarana plata

Podnosilac zahteva osporava konstataciju Apelacionog suda, ističući navode na nivou zakonitosti, u pogledu utvrđivanja činjenica o pogrešnom tumačenju Opšteg kolektivnog ugovora i neprimenjivanju Kodeksa o radu i Odluke [br.2244. ] i Odluke [br.8261] KEK-a, jer je prema podnosiocu zahteva Apelacioni sud trebalo da uzme u obzir da je isti bio na snazi i u vreme podnošenja tužbe, te da je Apelacioni sud pogrešno ocenio da je njegova tužba  podneta van roka, i shodno tome povredio je procesne garancije pravičnog suđenja.

Na toj osnovi, podnosilac zahteva je naveo povredu procesnih garancija zagarantovanih članom 31 u smislu (i) pogrešne primene zakona kao i (ii) nedoslednosti sudskih odluka. Takođe, podnosilac zahteva pokreće i (iii) navode o povredi člana 46. Ustava, odnosno povredu njegovih imovinskih prava kao rezultat nemogućnosti ostvarivanja jubilarnih plata.

U tom pogledu, razmatrajući gore navedene navode, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca neprihvatljiv, jer navodi izneti od podnosioca zahteva kao i činjenice iznete od njegove strane, a takođe i obrazloženja redovnih sudova koja se odnose na ocenu svedoka i drugih dokaza, kao i pravnog osnova za odlučivanje, Sud smatra da podnosilac zahteva ne dokazuje i ne potkrepljuje u dovoljnoj meri svoju tvrdnju da su redovni sudovi možda na pogrešan način primenili zakon, te se stoga njegove tvrdnje o pogrešnom tumačenju i primeni važećeg zakona, kvalifikuju kao navodi  koji spadaju u kategoriju „četvrtog stepena” i kao takvi, odražavaju zahteve na nivou „zakonitosti” i nisu argumentovani na nivou „ustavnosti”. Shodno tome, isti su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano stavom (2) pravila 39. Poslovnika o radu.

Što se tiče navoda podnosioca zahteva o nedoslednosti sudske prakse, Sud je utvrdio da nije moguće utvrditi postojanje „dubokih i dugoročnih razlika“ u sudskoj praksi Apelacionog suda koje ugrožavaju načelo pravne sigurnosti, pozivajući se na više različitih presuda redovnih sudova. Sledstveno tome, broj presuda za koje se tvrdi da su kontradiktorne, kao i način na koji je Apelacioni Sud ocenio i razmatrao slučaj podnosioca zahteva, ne stvaraju dovoljno osnova za obrazloženje navoda o povredi načela sigurnosti, kao posledica kontradiktornih odluka redovnih sudova. Stoga, navodi o nedoslednosti sudskih odluka ocenjuju se kao očigledno neosnovani navodi, koji spadaju u kategoriju navoda „četvrtog stepena”.

U vezi tvrdnje o povredi člana 46. Ustava, podnosilac zahteva smatra da mu je to pravo povređeno kao posledica kršenja prava na pravično i nepristrasno suđenje (člana 31. Ustava), u vezi sa neisplatom jubilarnih plata koje on potražuje. Sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nije dokazano da je podnosilac zahteva imao obrazložen zahtev u vezi sa povredom prava svojine prema članu 46. Ustava.

Shodno tome, zahtev je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i kvalifikuje se kao navod koji spada u kategoriju navoda „četvrtog stepena“, te se proglašava neprihvatljivim, u skladu sa pravilom 34, stav (2) Poslovnika o radu.