USTAVNI SUD

KI113/23, Podnosilac: Slađan Trajković, ocena ustavnosti presude [Pml. br. 167/2023] Vrhovnog suda Republike Kosovo od 25. aprila 2023. godine

KI113/23, rešenje o neprihvatljivosti od 23. januara 2024. godine, objavljeno 22. februar 2024. godine

Ključne reči: pravo na slobodu i sigurnost, jednakost pred zakonom, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan zahtev

Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa zahtevom Specijalnog tužilaštva za određivanje mere pritvora podnosiocu zahteva zbog osnovane sumnje da je izvršio krivična dela ratni zločini protiv civilnog stanovništva iz člana 142. u vezi sa članom 22. Krivičnog zakona SFRJ, predviđena i u Krivičnom zakoniku Republike Kosovo (u daljem tekstu: KZRK); ratni zločini uz ozbiljno kršenje Ženevskih konvencija iz člana 144. KZRK-a; ratni zločini uz ozbiljno kršenje zajedničkog člana 3. za četiri Ženevske konvencije iz članova 145. i 146. KZRK-a i organizovanje grupe radi izvršenja genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina iz člana 154. u vezi sa članom 31. KZRK-a. Zahtev Specijalnog tužilaštva za određivanje pritvora u trajanju od 1 (jednog) meseca je usvojen od strane Osnovnog suda, sa obrazloženjem da su ispunjeni uslovi predviđeni članom 184. (Određivanje pritvora) stav 1. podstavovi 1.1 i 1.2 tačka 1.2.1, tačka 1.2.2 i tačka 1.2.3 ZKPRK-a, dodavši da postoji osnovana sumnja da je podnosilac zahteva izvršio krivična dela za koja je osumnjičen od strane Osnovnog tužilaštva. Rešenje Osnovnog suda o određivanju pritvora je potvrđeno od strane Apelacionog i Vrhovnog suda. Nakon toga, Specijalno tužilaštvo je podnelo zahtev Osnovnom sudu za produženje mere pritvora podnosiocu zahteva za još dva meseca. Osnovni sud je usvojio zahtev Specijalnog tužilaštva i produžio pritvor podnosiocu zahteva za još dva meseca, obrazloživši da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za produženje pritvora predviđeni članom 188. (Produženje pritvora) ZKPRK-a, između ostalog, zato što i) postoji osnovana sumnja da je podnosilac zahteva izvršio krivično delo za koje je osumnjičen; ii) postoji opasnost da bi isti, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao da pobegne s obzirom na prirodu krivičnog dela za koje je osumnjičen. Nakon podnošenja žalbe podnosioca zahteva Apelacionom sudu, kojom je osporeno prvostepeno rešenje po svim tačkama, taj sud je odbio žalbu u celosti, potvrdivši prvostepenu odluku. Nakon toga je odluka Apelacionog suda, posle podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, potvrđena i od strane Vrhovnog suda.

Podnosilac zahteva je pred Sudom konkretno osporio postupak koji se odnosi na produženje mere pritvora po drugi put, navodeći da su povređena njegova ustavna prava zagarantovana članom 7. [Vrednosti], članom 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] i članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 5. [Pravo na slobodu i bezbednost] Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Specijalno tužilaštvo se po isteku perioda na koji je podnosiocu zahteva produžen pritvor, po drugi put obratilo Osnovnom sudu radi produženja mere pritvora. Nakon toga je Specijalno tužilaštvo podiglo optužnicu protiv podnosioca zahteva, ali, kao što je prethodno navedeno, podnosilac zahteva pred Sudom ne osporava poslednje navedene.

Podnosilac zahteva je pred Sudom, u suštini, izneo sledeće konkretne navode: u kontekstu člana 29. Ustava u vezi sa članom 5. EKLJP, (i) navod da sudske odluke koje se odnose na meru određivanja pritvora i njegovog produženja, kao i na opasnost od bekstva, nisu dovoljno obrazložene; u kontekstu člana 31. Ustava i člana 6. EKLJP, (ii) navod da su istraga i pribavljanje dokaza, prema podnosiocu zahteva, u suprotnosti sa stavom 3. člana 61. (Prava branioca kao zastupnika okrivljenog) ZKPRK-a, iz razloga što je, kako navodi, Specijalnom tužilaštvu dozvoljeno da sprovodi istražne radnje bez prisustva odbrane.

Povodom navoda podnosioca zahteva o povredi člana 29. Ustava u vezi sa članom 5. EKLJP, Sud je najpre izložio opšta načela koja su ustanovili Sud i Evropski sud za ljudska prava, a koja se odnose na zakonitost određivanja i produžavanja pritvora i primenio ista na konkretan slučaj, utvrdivši da su odluke redovnih sudova bile obrazložene i pravilne kada su odlučili o pitanju pritvora podnosiocu zahteva, pa se stoga ne može reći da nisu bile obrazložene u skladu sa članom 29. Ustava u vezi sa članom 5. Konvencije ili da su, sagledano u celosti, na bilo koji način bile proizvoljne.

Povodom navoda podnosioca zahteva o povredi njegovog prava zagarantovanog članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, Sud je podvukao da se podnosilac zahteva samo pozvao na član 31. Ustava, ne izloživši konkretno kako je došlo do povrede njegovih prava utvrđenih ovom ustavnom odredbom, pa je shodno tome proglasio taj navod nepotkrepljenim navodom.