USTAVNI SUD

KI74/22, Podnosilac: Zoran Đokić, ocena ustavnosti presude [Pml. br. 19/2022] Vrhovnog suda od 15. februara 2022. godine

KI74/22, presuda od 7. novembra 2023. godine, objavljena 11. decembra 2023.godine

Ključne reči: individualni zahtev, prihvatljiv zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, proširena optužnica, saslušavanje svedoka, prava na odbranu

Ustavni sud Republike Kosovo je odlučio o zahtevu u slučaju KI74/22, sa podnosiocem Zoranom Đokićem, kojim je tražena ocena ustavnosti presude [Pml. br. 19/2022] Vrhovnog suda Republike Kosovo od 15. februara 2022. godine u vezi sa presudom [APS. br. 22/2021] Apelacionog suda od 12. oktobra 2021. godine i presudom [ST. br. 15/19] Osnovnog suda u Prištini od 11. februara 2021. godine, a koji je podnet Sudu na osnovu stava 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava Republike Kosovo.

Sud je: (i) utvrdio, jednoglasno, da je zahtev prihvatljiv; i (ii) utvrdio, sa sedam (7) glasova za i jednim (1) glasom protiv, da presuda [Pml. br. 19/2022] Vrhovnog suda od 5. februara 2022. godine, presuda [APS. br. 22/2021] Apelacionog suda od 12. oktobra 2021. godine i presuda [ST. br. 15/19] Osnovnog suda od 11. februara 2021. godine, nisu u suprotnosti sa stavovima 1, 2. i 4. člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo i članom 6 (3) (a), (b) i (d) (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa optužnicom koju je Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo podiglo protiv podnosioca zahteva zbog ratnih zločina, u suprotnosti sa članom 3. (Nemeđunarodni oružani sukobi) Ženevskih konvencija od 12. avgusta 1949. godine i dopunskim protokolima iz 1977. i 2005. godine, na osnovu stava 1. člana 152. (Ratni zločini koji ozbiljno krše član 3 Ženevskih konvencija) Krivičnog zakonika br. 04/L-82 Republike Kosovo i člana 142. Krivičnog zakona Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Osnovni sud u Prištini je podnosioca zahteva oglasio krivim zato što je, između ostalog, izvršio krivično delo ratni zločini protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu iz člana 142. u vezi sa članom 22. Krivičnog zakona SFRJ u vezi sa članom 3. Ženevskih konvencija i članom 4. (Osnovne garancije) Dopunskog protokola uz Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o zaštiti žrtava nemeđunarodnih oružanih sukoba od 8. juna 1977. godine i kao posledica toga osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od dvanaest (12) godina. Podnosilac zahteva je izjavio Apelacionom sudu žalbu protiv presude Osnovnog suda, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni. Podnosilac zahteva se, između ostalog, žalio na proširenje optužnice i dotične svedoke i tražio da bude oslobođen optužbe. Apelacioni i Vrhovni sud su postupajući po žalbi, odnosno po zahtevu za zaštitu zakonitosti, potvrdili pobijanu presudu Osnovnog suda.

Podnosilac zahteva je pred Sudom tvrdio da je došlo do povrede člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa stavom 3 (a) i (d) člana 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, navodeći, između ostalog, (i) da mu tužilaštvo i redovni sudovi nisu dali mogućnost da se izjasni o izmenjenoj i proširenoj optužnici protiv njega; (ii) da su istražne radnje, odnosno saslušanje svedoka, oštećenih strana i identifikacija podnosioca zahteva, sprovedene bez prisustva branioca; (iii) da se na osnovu stava 2. člana 288. (Zahtevi nakon zakazanog glavnog pretresa) Zakonika br. 04/L-123 o krivičnom postupku Republike Kosovo, predlog koji se odnosi na nove svedoke može prihvatiti samo ako predloženi svedoci nisu bili poznati u vreme drugog početnog saslušanja, što u njegovom predmetu nije bio slučaj; i (iv) da redovni sudovi nisu saslušali svedoke koji bi svedočili u korist podnosioca zahteva ili bi njihov iskaz u najmanju ruku bio neutralan.

Sud je ocenio navode podnosioca zahteva u kontekstu prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovanog članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima i u tom kontekstu (i) najpre izložio opšta načela koja se odnose na pravo na obaveštavanje o izmeni i proširenju optužnice, prava na odbranu u krivičnom postupku, pravo na suočenje svedoka i saslušanje svedoka u korist podnosioca zahteva, kao što je zagarantovano gore navedenim aktima, a nakon toga je (ii) primenio ista na okolnosti konkretnog slučaja.

U tom kontekstu i nakon detaljnih izlaganja u presudi, Sud je ocenio: (i) da je tužilac blagovremeno obavestio branioca podnosioca zahteva o proširenju optužnice, pri čemu je i Apelacioni sud, tokom sudskog procesa, utvrdio da je mogućnost praktičnog i delotvornog iznošenja odbrane na proširenje optužnice data odbrani podnosioca zahteva; (ii) da proširenjem optužnice protiv podnosioca zahteva nije izmenjena kvalifikacija krivičnog dela i nije izmenjena uloga podnosioca zahteva u izvršenju krivičnog dela; (iii) da su redovni sudovi objasnili da su se svedoci suočili sa podnosiocem zahteva i/ili njegovom odbranom i da su identifikovali da je isti bio prisutan u određenim situacijama kada su počinjena krivična dela; (iv) da redovni sudovi nisu podnosiocu zahteva uskratili pravo na predlaganje novih svedoka, ali su istakli da se predlaganje svedoka odnosi i na oštećene strane, što je u skladu sa načelom “jednakosti oružja” kako je zagarantovano pravom na pravično i nepristrasno suđenje; (v) da su redovni sudovi saslušali i svedoke u korist podnosioca zahteva, dok težina koja se daje iskazima tih svedoka predstavlja stvar nadležnosti i delokruga rada redovnih sudova.