Obaveštenje o objavljivanju presude KI 64/23

Ustavni sud Republike Kosovo je objavio presudu u slučaju KI 64/23, koju je podnela Mejrem Qehaja Rexha, gde se tražila ocena ustavnosti odugovlačenja sudskog postupka u Osnovnom sudu u Đakovici u vezi sa predmetom [C. br. 546/18].

Okolnosti konkretnog slučaja odnose se na imovinski spor, čiju je tužbu za potvrdu vlasništva, podnosilac predstavke pokrenula 2008. godine. Ista je podnela tužbu za potvrdu vlasništva Opštinskom sudu u Đakovici protiv četiri (4) tužena koji su živeli van Kosova. Od 2008. godine Opštinski sud, sada Osnovni sud, ne odlučuje o tužbenom zahtevu podnositeljske zahteva. Za četrnaest (14) godina, navedeni sud je održao ukupno sedamnaest (17) sudskih ročišta, uglavnom pripremnog karaktera, dok se sudski proces kontinuirano odlagao, uglavnom zbog neučešća tuženih u odgovarajućim postupcima. Iako je Osnovni sud odlučio da komunicira sa optuženima van Kosova, putem poziva upućenih preko Ministarstva pravde, u većini slučajeva tuženi su izostajali sa ročišta koje je odredio Opštinski/Osnovni sud, uključujući i neopravdavanje svog neučešća. Od januara 2010. godine do januara 2016. godine, period od 6 (šest) godina, i od februara 2018. godine do septembra 2020. godine, period duži od 2 (dve) godine, nije održana nijedna sudska sednica. Poslednje ročište suda u vezi sa tužbenim zahtevom podnositeljke zahteva održano je 27.01.2022. godine.

Podnositeljka zahteva je pred Sudom osporila odugovlačenje sudskog postupka, uz tvrdnju da po njenom predmetu nije suđeno u razumnom roku, pošto Osnovni sud još nije odlučio o njenoj tužbi podnetoj 2008. godine i kao rezultat toga prekršio garancije prava na jedno pravično i nepristrasno suđenje, koje je definisano članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava i članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

U proceni gore navedenih tvrdnji podnositeljske zahteva, Sud je razradio opšta načela u pogledu odugovlačenja sudskog postupka, odnosno okončanja sudskog postupka u razumnom roku, utvrđenom sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava i sudskom praksom samog Suda. Potonji je, između ostalog, razjasnio da razumnost trajanja postupka treba oceniti u svetlu okolnosti slučaja, na osnovu: (i) složenosti predmeta; (ii) ponašanje strana u postupku; (iii) ponašanje nadležnog suda ili drugih javnih organa; kao i (iv) važnost onoga što podnosilac predstavke rizikuje u relevantnom sporu.

U tom kontekstu, Sud je prvobitno utvrdio da period koji treba uzeti u obzir za ocenu odugovlačenja sudskog postupka u okolnostima konkretnog slučaja, počinje od 11. decembra 2008. godine, kada je podnositeljka zahteva podnela tužbu pred Opštinskim sudom, do 15. marta 2023. godine, kada je podnositeljka zahteva podnela zahtev Sudu, odnosno više od četrnaest (14) godina sudskog postupka koji nije doneo nijednu sudsku odluku. Nakon toga, u primeni principa koji potiču iz sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, Sud je, između ostalog, naglasio da (i) uprkos činjenici da okolnosti slučaja uključuju imovinski spor, uzimajući u obzir broj svedoka i izvedenih dokaza, isti ne odražava da je predmet visoke složenosti; (ii) u kontekstu ponašanja stranaka u postupku, podnositeljka zahteva je učestvovala na skoro svim sudskim ročištima i bila je aktivna tokom sudskog postupka, ne doprinoseći odugovlačenju sudskog postupka; i (iii) u kontekstu ponašanja organa javne vlasti, Osnovni sud, uprkos činjenici da je održao sedamnaest (17) pripremnih ročišta, nije uspeo da odluči o osnovanosti tužbe podnositeljke zahteva, dok, imajući u obzir da su tuženi živeli u inostranstvu i nisu učestvovali na ročištima, nisu iskoristili zakonske mogućnosti za postavljanje privremenih zastupnika da bi omogućili nastavak postupka. Uzimajući u obzir kumulativnu primenu gore navedenih kriterijuma, Sud je zaključio da se, s obzirom na okolnosti predmetnog slučaja, trajanje postupka ne može smatrati razumnim i da je kao rezultat toga došlo do povrede stava 2. člana 31. Ustava u vezi sa stavom 1. člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, u pogledu prava na pravično suđenje u razumnom roku.

Na kraju, uzimajući u obzir nalaz Suda da dužina postupka u vezi sa tužbom podnositeljske zahteva predstavlja povredu prava na donošenje sudske odluke u jednom razumnom roku, koje je propisano članom 31. Ustava i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, Sud je naložio Osnovnom sudu u Đakovici da u najkraćem mogućem roku, a najkasnije u roku od 6 (šest) meseci, odnosno do 29. februara 2024. godine, obavesti Sud o preduzetim merama za sprovođenje presude.

Sud je takođe pojasnio da nije nadležan da dodeljuje obeštećenje, ali da na osnovu svoje sudske prakse, podnositeljska zahteva može da koristi pravne lekove koji su joj dostupni u skladu sa zakonu na snazi, a za dalje ostvarivanje svojih prava, uključujući i pravo da traži odgovarajuću odštetu kao rezultat povrede prava na pravično i nepristrasno suđenje u razumnom roku zagarantovanog članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Napomena:

Ovo obaveštenje za medije pripremio je Sekretarijat Suda samo u informativne svrhe. Kompletan tekst odluke dostavljen je svim strankama uključenim u slučaj, objavljen je u veb-stranicu Suda i biće objavljen i u Službenom listu Republike Kosovo u utvrđenim rokovima. Da biste primali obaveštenja o odlukama od Ustavnog suda, molimo vas registrujte se na internet stranici Suda: https://gjk-ks.org/sr/