USTAVNI SUD

KI123/23, Podnosilac, Mehdi Arifaj, Ocena ustavnosti rešenja Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju AC-I-22-0678-A0001 od 9. marta 2023. godine

KI123/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 31. avgusta 2023. godine, objavljeno dana xx 27. septembra 2023.godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan zahtev

Podnosilac zahteva je izjavio žalbu PKVS-u protiv odluka KAP-a, kao rezultat odbijanja njegovih zahteva za naknadu zarada. PKVS je rešenjem [C-IV-14-0881] odbio žalbu podnosioca zahteva iz razloga što nije potpisao svoju žalbu, čak i nakon zahteva od 4. marta 2021. godine za potpisivanje žalbe. Podnosilac zahteva je protiv rešenja [C-IV-14-0881] izjavio žalbu Žalbenom veću PKVS-a, sa obrazloženjem da nije primio nalog od 4. marta 2021. godine. Žalbeno veće je rešenjem [AC-I-21-0407], na osnovu člana 253.4 ZPP-a i Administrativnog uputstva br. 01/2017 o izjednačavanju sudskih taksi smatrao žalbu podnosioca zahteva povučenom, iz razloga što čak ni nakon opomene od 25. juna 2021. godine, nije platio sudsku odluku. Dana 7. oktobra 2022. godine, podnosilac zahteva je primio rešenje [AC-I-21-0407] u vezi sa razlozima za odbijanje njegove žalbe, a 16. decembra 2022. godine, odnosno posle 70 dana, podnosilac zahteva je pozivajući se na član 130. ZPP-a, podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje, navodeći da je platio sudsku taksu i da je u prilog tom navodu dostavio kao dokaz uplatnicu od 4. avgusta 2021. godine. Žalbeno veće PKVS-a je rešenjem [AC-I-22-0678-A0001] odbilo predlog za vraćanje u pređašnje stanje kao neblagovremen, sa obrazloženjem da je predlog za vraćanje u pređašnje stanje podnet nakon zakonom određenog roka, kako je navedeno u članu 130. ZPP-a. Prema navodima podnosioca zahteva, odbijanje zahteva za vraćanje u pređašnje stanje je negativno uticalo na ishod celokupnog sudskog postupka u njegovom predmetu u vezi sa osporavanjem odluka KAP-a i samim tim predstavlja povredu člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a.

Sud podseća da podnosilac zahteva gradi slučaj na tvrdnji o povredi njegovog prava na pravično i nepristrasno suđenje prema članu 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a kao rezultat (i) odbijanja zahteva za naknadu zarada od KAP-a i neprijema naloga od 4. marta 2021. godine kako bi odgovorio na zahteve PKVS-a; (ii) odbijanja njegove žalbe od 18. juna 2021. godine koju je povuklo Žalbeno veće PKVS-a kao rezultat neplaćanja sudske takse; (iii) odbijanja zahteva za vraćanje u pređašnje stanje; kao i (iv) nedostatka odgovarajućeg razmatranja dokaza/navoda od strane PKVS-a.

Sud primećuje da u vezi sa pokretanjem sudskog postupka koji je sproveden u PKVS-u, podnosilac zahteva prvo navodi da nije primio nalog PKVS-a od 4. marta 2021. godine za podnošenje žalbe koju je potpisao. Što se tiče ovog navoda, Sud primećuje da je PKVS izdao nalog kojim je tražio od podnosioca zahteva da potpiše svoju žalbu od 18. februara 2014. godine u skladu sa uslovima iz članova 33. i 35. Zakona o PKVS-a ili će je u slučaju neuspeha odbaciti kao neprihvatljivu.

U tom smislu, Sud, pozivajući se na sadržaj rešenja [AC-I-21-0407] Žalbenog veća PKVS-a od 29. septembra 2022. godine, primećuje da je podnosilac zahteva primio gore navedeni nalog, ali nije uspeo da ispuni njegove zahteve, pa je shodno tome prvi stepen PKVS-a rešenjem [C-IV-14-0881] od 8. juna 2021. godine odbio žalbu kao neprihvatljivu u smislu člana 33.1, 36.1 i 36.3 Zakona o PKVS-a, sa obrazloženjem da uložena žalba nije bila potpisana.

Sud primećuje da podnosilac zahteva takođe tvrdi da je platio sudsku taksu i da je u prilog toj tvrdnji dostavio Žalbenom veću PKVS-a kao dokaz uplatnicu od 4. avgusta 2021. godine.

Kako proizilazi iz spisa predmeta, Sud primećuje da podnosilac nije odgovorio na zahteve u navedenom roku od 15 (petnaest) dana, i samim tim je Žalbeno veće PKVS-a, rešenjem [AC-I-21-0407], smatralo njegovu žalbu povučenom, na osnovu člana 253.4 ZPP-a i Administrativnog uputstva br. 01/2017 o izjednačavanju sudskih taksi.

Sud će se pozvati i na centralne navode podnosioca zahteva u vezi sa odbijanjem zahteva za vraćanje u pređašnje stanje od strane Žalbenog veća PKVS-a.

Sud primećuje da je Žalbeno veće PKVS-a rešenjem [AC-I-22-0678-A0001] od 9. marta 2023. godine, na potpun i obrazložen način objasnilo zašto je zahtev za vraćanje u pređašnje stanje odbijen kao neprihvatljiv, jer je bio neblagovremen u smislu člana 130. ZPP-a.

Sud primećuje da je odbijanje njegove žalbe moglo u potpunosti uticati na ishod sudskog postupka u vezi sa njegovim zahtevima protiv odluka KAP-a. Sud naglašava da ne može da se bavi vansudskim okolnostima podnosioca zahteva. Sud primećuje da je propuštanje rokova u vezi sa njegovim zahtevima proizvelo pravna dejstva u sudskom postupku koji je vođen u PKVS-u. Sud primećuje zainteresovanost podnosioca za ostvarivanje svog zahteva u postupcima sprovedenim u redovnim sudovima, ali nedostatak obazrivosti ili dužne pažnje u pogledu poštovanja rokova i izvršenja proceduralnih koraka može presudno doprineti ishodu slučaja podnosioca zahteva.

Na osnovu svega napred navedenog, Sud utvrđuje da je zahtev očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i proglašava se neprihvatljivim u skladu sa stavom 7. člana 113. Ustava i pravilom 34 (2) Poslovnika.