USTAVNI SUD

KO147/22, Podnosilac zahteva: Vrhovni sud Republike Kosovo, Ocena ustavnosti člana 177, tačka 1.6 Statuta Univerziteta Prištine

Ključne reči: zahtev Vrhovnog suda, incidentalna kontrola, Statut UP-a

U okolnostima konkretnog slučaja, Vrhovni sud, kao relevantni sud, je izneo sumnju u ustavnost člana 17. Zakona o visokom obrazovanju, samo u vezi i radi ocene tačke 1.6 člana 117. Statuta UP-a, koji predviđa da za zvanje docenta na UP kandidat koji se prvi put bira ne sme biti stariji od 50 godina. Dakle, glavna tvrdnja Vrhovnog suda se odnosila na kontrolu ustavnosti člana Statuta UP-a. Na osnovu gore navedenih razmišljanja i uzimajući u obzir da član 17.1 Zakona o visokom obrazovanju predstavlja samo pravni okvir na osnovu kojeg se predlaže i usvaja Statut Prištinskog univerziteta, kao i statuti drugih javnih univerziteta na Kosovu, Sud ocenjuje da u okolnostima konkretnog slučaja samo ocenjuje ispunjenost uslova prihvatljivosti u pogledu navoda o neustavnosti za koje se navodi da potiču iz tačke 1.6 člana 117. Statuta UP-a.

Podnosilac zahteva pred Sudom osporava zaključke Vrhovnog suda, tvrdeći povredu prava zagarantovanih članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, između ostalog, kao rezultat povrede načela (i) res judicata; i (ii) jednakosti oružja i kontradiktornosti.

Što se tiče uslova prihvatljivosti definisanih članom 113.8 Ustava, Sud je ocenio da je Vrhovni sud ovlašćena strana za podnošenje takvog zahteva. S druge strane, Sud je analizirao navod Vrhovnog suda, koji je izazvao sumnju u ustavnost tačke 1.6 člana 177. Statuta Prištinskog univerziteta, kao odredbe za koju smatra da bi mogla biti u suprotnosti sa Ustavom.

U svojoj oceni, Sud je prvo razjasnio da u pogledu ispunjavanja uslova za prihvatljivost zahteva u ustavnom postupku definisanom članom 113.8, predmet ocene ustavnosti može biti samo zakon kao pravni akt koji je usvojila Skupština, a ne drugi akti.

Konačno, Sud utvrđuje da uslov prihvatljivosti prema kojem se redovni sudovi mogu obratiti Ustavnom sudu za pitanja ustavne usklađenosti zakona, nije ispunjen u okolnostima konkretnog slučaja, jer Statut UP-a nije „zakon“ . Shodno tome, Sud nije smatrao potrebnim da dalje razmatra druge uslove prihvatljivosti i da u skladu sa članom 113.8 Ustava, članovima 20, 51, 52. i 53. Zakona i pravilom 75 Poslovnika o radu, Sud proglašava zahtev kao neprihvatljiv za dalje razmatranje.