USTAVNI SUD

KI175/22, Podnosilac zahteva: Edison Muhaxheri, ocena ustavnosti presude Rev. 576/2021 Vrhovnog suda Kosova od 12. septembra 2022, godine

KI175/22, rešenje o neprihvatljivosti od 30. avgusta 2023. godine, objavljeno dana 26. septembra 2023.  godine

Ključne reči: pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neprihvatljiv zahtev, očigledno nezasnovan

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština slučaja odnosi na prestanak radnog odnosa podnosioca zahteva, od strane poslodavca Pro Credit Bank Sh.a., po osnovu toga što je poslodavac izvršio reorganizaciju radnih mesta i jer je sedište u kojem je podnosilac zahteva bio zaposlen zatvoreno, isto se ne može sistematizovati na drugo radno mesto. Podnosilac zahteva je, nakon žalbe u drugostepenoj instanci, kao i Izvršnom organu Inspektorata rada, podneo tužbu Osnovnom sudu u Prištini tražeći povratak na radno mesto i naknadu zarade. Osnovni sud je u potpunosti odobrio tužbu podnosioca zahteva i odlučio da podnosilac zahteva bude vraćen na radno mesto i da mu se nadoknade neisplaćene plate. Zatim je, nakon žalbe poslodavca Apelacionom sudu, docnji odbio žalbu, u potpunosti usvojivši odluku prvostepenog suda. Poslodavac je, u cilju sprovođenja prvostepene odluke koju je usvojio Apelacioni sud, pozvao podnosioca zahteva da se vrati na radno mesto. Tada se ispostavlja da su podnosilac zahteva i poslodavac potpisali „Sporazum o otpuštanju sa posla“ za koji je poslodavac podnosiocu zahteva takođe nadoknadio određeni iznos. Poslodavac je potom izjavio reviziju Vrhovnom sudu protiv odluka nižestepenih instanci i Vrhovni sud je 12. septembra 2022. godine usvojio reviziju, preinačivši odluke nižestepenih instanci i odbio tužbeni zahtev podnosioca zahteva u celini.

Podnosilac zahteva je izričito pred Sudom osporio presudu [Rev.  576/2021] od 12. septembra 2022. godine Vrhovnog suda, kojim su preinačene odluke nižestepenih instanci. Sud je u svojoj odluci naglasio da na osnovu spisa predmeta kojima raspolaže, „Sporazum o prestanku radnog odnosa“ zaključen 25. septembra 2020. godine između podnosioca zahteva i poslodavca nije predmet razmatranja u Sudu i isti nije bio deo nekog sudskog postupka.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom je naveo da su mu osporenom odlukom povređena njegova prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 32. [Pravo na pravna sredstva] i članom 54. [Sudska zaštita prava] Ustava, kao i sa članom 6. [Pravo na pravično suđenje] i članom 13. [Pravo na delotvorni pravni lek] Evropske konvencije o ljudskim pravima. U suštini, podnosilac zahteva je pred Sudom naveo da je i) Vrhovni sud osporenom odlukom pogrešno utvrdio činjenično stanje, pogrešno protumačio i primenio materijalno pravo, sa navodom da mu je nezakonito prestao radni odnos, tj. kao i ii) u njegovom slučaju je došlo do odugovlačenja sudskog postupka.

Nakon što je sud utvrdio da je podnosilac zahteva ovlašćena strana da pokreće slučaj u Sudu i da je iscrpeo pravna sredstva, dva navoda podnosioca zahteva je tretirao odvojeno kako bih procenio da li su ispunjeni ostali kriterijumi prihvatljivosti.

U vezi sa navodom podnosioca zahteva o načinu na koji je Vrhovni sud tumačio i primenio materijalno pravo, Sud je našao da podnosilac zahteva u svom zahtevu nije uspeo da dokaže i potkrepi svoj navod kako je Vrhovni sud tokom tumačenja i primene materijalnog prava povredio njegovo pravo garantovano članom 31. Ustava, te je shodno tome, Sud utvrdio da ovaj zahtev spada u kategoriju navoda koja očigledno nisu zasnovana na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno stavom (2) pravila 34. Poslovnika.

Povodom navoda podnosioca zahteva o odugovlačenju sudskog postupka, Sud je utvrdio da podnosilac zahteva nije dovoljno dokazao svoj navod o povredi prava na suđenje u razumnom roku, jer činjenice koje je izneo ne dokazuju da su mu redovni sudovi uskratili ovo ustavno pravo.