Obaveštenje o objavljivanju presude KI 122/21

Ustavni sud Republike Kosovo je objavio presudu u slučaju KI 122/21, koju je podneo Lekë Bytyqi, gde se tražila ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Republike Kosova [CPP. br. 1/2021], od 10. marta 2021. godine.

Okolnosti slučaja odnose se na tvrdnju podnosioca zahteva o predmetnom pravu na svojinu, postupak koji je podnosilac zahteva pokrenuo tužbom za utvrđivanje prava svojine, uključujući i zahtev za određivanje mere obezbeđenja, kojom je tražio da se licima N.B, Sh.B. i A.B. zabrani da otuđe ili opterete sporni objekat do konačnog rešavanja navedenog spora. Iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni sud u Prizrenu, 2015. godine, prvo (1) odbio kao neosnovan predlog za određivanje privremene mere obezbeđenja; zatim odlučio da tužbu smatra povučenom, imajući u vidu da podnosilac zahteva nije odgovorio na zahtev dotičnog suda za dopunjivanje tužbe. Žalbe podnosioca protiv odluka Osnovnog suda, Apelacioni sud je odbacio kao nedozvoljene. S obzirom na to, proizilazi da, odlučujući o zahtevu podnosioca za reviziju, dana 23. februara 2016. godine, Vrhovni sud je vratio na ponovno suđenje odluku Apelacionog suda u vezi sa postupkom po kojim, početna tužba podnosioca zahteva smatrana povučenom od strane Osnovnog suda. Dok je predmet čekao na ponovno odlučivanje, 2021. godine, zainteresovane strane N.B., Sh.B. i A.B., podnele su Vrhovnom sudu predlog za ponavljanje postupka, navodeći nove činjenice koje se odnose na odlučivanje Vrhovnog suda 2016. godine, koji je vratio na ponovno odlučivanje Apelacionom sudu pitanje povlačenja/nepovlačenja tužbe. Odgovor na predlog o ponavljanju postupka Vrhovnom sudu, podnosilac zahteva je podneo nakon isteka roka od petnaest (15) dana, utvrđenog stavom 2 člana 237. Zakona br. 03/L-006 o parničnom postupku.

Vrhovni sud je usvojio kao osnovan predlog zainteresovanih strana za ponavljanje postupka, te odbio, odnosno odbacio, kao nedozvoljenu reviziju podnosioca zahteva podnetu 2015. godine, protiv rešenja Apelacionog suda, koji je odbio žalbu podnosioca zahteva protiv odlučivanja Osnovnog suda u vezi sa konstatacijom kojom je početna tužba trebalo da bude smatrana povučenom. Vrhovni sud je doneo gore navedenu odluku u vezi sa predlogom o ponavljanju postupka pre isteka roka od petnaest (15) dana, utvrđenog stavom 2 člana 237. Zakona br. 03/L-006 o parničnom postupku. Podnosilac zahteva osporava pred Sudom, konstatacije Vrhovnog suda, navodeći povredu prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, između ostalog, kao rezultat povrede načela (I) res judicata, i načela (II) jednakosti oružja i kontradiktornosti. Pri oceni navoda podnosioca zahteva, Sud je (i) obradio opšta načela svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda o ljudskim pravima koja se odnosi na načelo jednakosti oružja i načelo kontradiktornosti; te iste (ii) primenio u okolnostima konkretnog slučaja. U tom smislu, Sud je u početku pojasnio da odlučivanje redovnih sudova u vezi sa konstatacijom da li bi početna tužba trebalo da bude smatrana povučenom ili ne, nije dostiglo status odluke res judicata. S obzirom na to, Sud naglašava činjenicu da je Vrhovni sud, protivno ustavnim garancijama o jednakosti oružja, doneo osporenu odluku u okolnostima konkretnog slučaja, pre isteka roka za odgovor na predlog o ponavljanju postupka, shodno gore navedenim odredbama Zakona o parničnom postupku, povređujući prava podnosioca zahteva, zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Sledstveno tome, presuda takođe pojašnjava da i odgovor u žalbi podnosioca zahteva na predlog o ponavljanju postupka, podnet je nakon isteka zakonom propisanog roka od petnaest (15) dana.

Sledstveno tome, uprkos činjenice da je Vrhovni sud doneo osporenu odluku uz povredu gore navedenih odredbi Ustava i Evropske konvencije o ljudskim pravima, vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje Vrhovnom sudu, ne bi izmenilo ishod za podnosioca zahteva, imajući u obzir činjenicu da je isti svoj odgovor na predlog za ponavljanje postupka dostavio nakon isteka roka. Kao posledica toga, konstatacija Suda u ovoj presudi, na osnovu sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, je deklarativne prirode za podnosioca zahteva. Štaviše, presuda Suda u ovom slučaju, nikako ne prejudicira navode podnosioca zahteva koji se odnose na njegovo pravo na nasleđe i svojinu, koje može da bude predmet razmatranja drugih sudskih postupaka koji se odvijaju.

Na kraju, shodno pojašnjenjima datim u objavljenom rešenju, Sud je odlučio da proglasi, (i) sa sedam (7) glasova „za“ i jednim (1) glasom „protiv“, zahtev prihvatljivim; da utvrdi, (ii) sa sedam (7) glasova „za“ i jednim (1) glasom „protiv“, da Rešenje [CPP. br. 1/2021] od 10. marta 2021. godine Vrhovnog suda Kosova, nije u saglasnosti sa stavom 1. člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima; i da (iii) jednoglasno odbija zahtev za neotkrivanje identiteta podnosioca zahteva.

Napomena:

Ovo obaveštenje za medije pripremio je Sekretarijat Suda samo u informativne svrhe. Kompletan tekst odluke dostavljen je svim strankama uključenim u slučaj, objavljen je u veb-stranicu Suda i biće objavljen i u Službenom listu Republike Kosovo u utvrđenim rokovima. Da biste primali obaveštenja o odlukama od Ustavnog suda, molimo vas registrujte se na internet stranici Suda: https://gjk-ks.org/sr/