Obaveštenje o objavljivanju presude KI 55/22

Ustavni sud Republike Kosovo je objavio presudu u slučaju KI 55/22, koju je podneo Saša Spasić, gde se tražila ocena ustavnosti rešenja [2022:19820] Osnovnog suda u Uroševcu od 17. maja 2022. godine i rešenja [Pn1. br. 704/2022] Apelacionog suda Kosova od 31. maja 2022. godine.

Okolnosti ovog slučaja povezane su sa produžavanjem i vremenskim trajanjem pritvora podnosiocu zahteva pre podizanja optužnice u krivičnom postupku. U okolnostima konkretnog slučaja, prvobitna mera pritvora je nakon zahteva Osnovnog tužilaštva u Uroševcu određena od strane Osnovnog suda u Uroševcu u decembru 2021. godine. Ova mera je određena uzimajući u obzir da je, kao rezultat sprovođenja istrage koja se odnosila na izvršenje krivičnih dela prilikom izdavanja građevinskih dozvola u Nacionalnom parku “Šar-planina”, protiv podnosioca zahteva postojala osnovana sumnja da je izvršio krivično delo “Pružanje pomoći izvršiocu nakon izvršenog krivičnog dela” propisanog Krivičnim zakonikom br. 04/L-082 Republike Kosovo. Na zahtev tužilaštva, mera pritvora je u slučaju podnosioca zahteva produžavana nekoliko puta od strane Osnovnog suda.

Podnosilac zahteva je u svojoj žalbi podnetoj Apelacionom sudu konkretno naveo da s obzirom na to da je u njegovom slučaju postojala osnovana sumnja da je izvršio krivično delo “Pružanje pomoći izvršiocu nakon izvršenog krivičnog dela”, za koje je predviđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci do 5 godina, na osnovu stava 2. člana 190. (Vremensko ograničenje sudskog pritvora) Zakonika br. 04/L-123 o krivičnom postupku Republike Kosovo, njegov pritvor ne može da traje duže od četiri (4) meseca pre podizanja optužnice i da je kao rezultat toga produženje pritvora prema njemu bilo u suprotnosti sa zakonom i njegovim pravima zagarantovanim Ustavom. Apelacioni sud je rešenjem [Pn1 br. 704/2022] od 31. maja 2022. godine, potvrdio produženje pritvora.

Podnosilac zahteva je ovo rešenje osporio pred Sudom tvrdeći da produženje njegovog pritvora po isteku perioda od četiri (4) meseca, kako je utvrđeno u Zakoniku o krivičnom postupku, povređuje njegova prava zagarantovana članovima 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] i 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava.

Prilikom ocene navoda podnosioca zahteva, Sud je najpre razradio opšta načela svoje sudske prakse i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava koja se odnose na određivanje pritvora u smislu člana 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava i člana 5. (Pravo na slobodu i bezbednost) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Prilikom primene ovih načela na okolnosti slučaja, Sud je prvo naglasio da je određivanje pritvora podnosiocu zahteva zasnovano na članu 29.1.2 Ustava u vezi sa članom 5.1 (c) Evropske konvencije o ljudskim pravima, gde je utvrđeno da se pritvor može odrediti zbog opravdane sumnje da je lice izvršilo krivično delo i samo na kratak vremenski period pre suđenja, na zakonom propisan način. Međutim, nakon ocene i razmatranja sadržaja osporene odluke, Sud je ocenio da je u vezi sa produženjem pritvora podnosiocu zahteva, Apelacioni sud potvrdio stav Osnovnog suda, ali nije sagledao konkretan i bitan navod koji je izneo u svojoj žalbi pred njim, odnosno nije dao odgovor da li je produžavanje njegovog pritvora za više od četiri (4) meseca pre podizanja optužnice za krivično delo koje je kažnjivo do (5) godina bilo u suprotnosti sa članom 190. Zakonika o krivičnom postupku. Sud je naglasio da nesagledavanje jednog tako bitnog navoda, koji se odnosi na ustavne garancije slobode i sigurnosti podnosioca zahteva od strane Apelacionog suda, nije u saglasnosti sa članom 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava u vezi sa članom 5. (Pravo na slobodu i bezbednost) Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao i sa načelima i standardima utvrđenim sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Konačno, Sud je utvrdio (i) da rešenje [Pn1 br. 704/2022] Apelacionog suda od 31. maja 2022. godine nije u saglasnosti sa stavom 4. člana 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava u vezi sa stavom 4. člana 5. (Pravo na slobodu i bezbednost) Evropske konvencije o ljudskim pravima; i (ii) odbio njegov zahtev za uvođenje privremene mere.

U nastavku, Sud je, uzimajući u obzir činjenicu da je predmet podnosioca zahteva u toku krivičnog postupka, naglasio da se dejstvo ove presude proteže samo na vremensko trajanje produženja pritvora prema njemu u postupku pre podizanja optužnice i kao takva ne proizvodi pravna dejstva na druge odluke koje se odnose na meru pritvora donete nakon podizanja optužnice. Pored toga i uz objašnjenje da Sud nema zakonska ovlašćenja za određivanje naknade za slučajeve kada utvrdi povredu relevantnih ustavnih odredbi, isti je ipak naglasio da podnosilac zahteva uživa pravo da za period produženja njegovog pritvora nakon donošenja osporenog rešenja Osnovnog suda od 17. maja 2022. godine pa do podizanja optužnice, traži naknadu od javnih organa na osnovu važećih zakonskih odredbi. Ova presuda je dopunjena i podudarnim mišljenjem.

Napomena:

Ovo obaveštenje za medije pripremio je Sekretarijat Suda samo u informativne svrhe. Kompletan tekst odluke dostavljen je svim strankama uključenim u slučaj, objavljen je u veb-stranicu Suda i biće objavljen i u Službenom listu Republike Kosovo u utvrđenim rokovima. Da biste primali obaveštenja o odlukama od Ustavnog suda, molimo vas registrujte se na internet stranici Suda: https://gjk-ks.org/sr/