USTAVNI SUD

KI212/22, Podnosilac: Agron i Arben Hadri, ocena ustavnosti presude Rev. br. 380/2022 Vrhovnog suda od 5. decembra 2022. godine

KI212/22, rešenje o neprihvatljivosti od 25. maja 2023. godine, objavljeno 29 juna 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan zahtev

Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa potpisivanjem ugovora o hipoteci koji je u ime podnosilaca zahteva potpisao njihov brat na osnovu generalnog punomoćja i banke Banka Ekonomike, kojem je prethodio Ugovor o kreditu na ime njihovog privatnog preduzeća “Brehishta”. Ugovorom o hipoteci koji je overen kod nadležnog suda je između ostalog precizirano da su podnosioci zahteva bili sukorisnici kredita i žiranti ugovora i da su dve zajedničke nepokretnosti na ime podnosilaca zahteva opterećene hipotekom. Iz spisa predmeta proizilazi da su zbog neizmirenja kreditnih obaveza prema banci Banka Ekonomike od strane gore navedenog preduzeća, nepokretnosti podnosilaca zahteva podvrgnute proceduri prodaje. Tokom 2012. godine, podnosioci zahteva su protiv banke Banka Ekonomike i preduzeća “Brehishta” podneli tužbu Osnovnom sudu, kojom su tražili: (i) da se proglasi ništavim ugovor o hipoteci iz razloga što oni po punomoćju nisu ovlastili A.H. da u njihovo ime stavi nepokretnosti pod hipoteku i (ii) brisanje hipoteke na njihovim nepokretnostima. Osnovni sud je presudom [C. br. 140/12] od 16. avgusta 2007. godine (i) odbio, kao neosnovan, tužbeni zahtev podnosilaca zahteva da se ugovor o hipoteci proglasi ništavim i (ii) odbacio njihovu tužbu za brisanje hipoteke. Kao rezultat njihove žalbe uložene Apelacionom sudu, taj sud je presudom [AC. br. 1079/18] od 20. aprila 2022. godine, odbio, kao neosnovanu žalbu podnosilaca zahteva. Protiv presude Apelacionog suda, podnosioci zahteva su podneli reviziju Vrhovnom sudu. Vrhovni sud je presudom [Rev. br. 380/2022] od 8. decembra 2022. godine, odbio, kao neosnovanu, reviziju podnosilaca zahteva, utvrdivši (i) da podnosioci zahteva kao žiranti korisnika kredita [A.H] nisu lično potpisali ugovor o hipoteci na svojim nepokretnostima, niti ugovor o dozvoljavanju negativnog stanja na računu, već da je iste potpisao A.H. u svojstvu direktora preduzeća “Brehishta” na osnovu punomoćja overenog kod suda, a kao rezultat toga isti nisu nijednim dokazom potkrepili svoj navod da je ugovor o hipoteci ništav, kako je utvrđeno članom 103. Zakona o obligacionim odnosima i (ii) da u vezi sa njihovim zahtevom za brisanje hipoteke, isti, na osnovu odredbi Zakona o osnivanju registru prava na nepokretnu svojinu mogu kod Opštinske katastarske kancelarije da traže ispravku registra, čija bi se odluka zatim mogla osporiti u sudskom postupku.

Podnosioci zahteva osporavaju gore navedena utvrđenja iz presude Vrhovnog suda tvrdeći da je došlo do povrede njihovih prava zagarantovanih članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i članom 54. [Sudska zaštita prava] Ustava. Isti u svom zahtevu pred Sudom u suštini navode pogrešnu primenu relevantnih odredbi Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o hipotekama.

Sud je odlučio da je zahtev podnosilaca zahteva neprihvatljiv jer njihovi navodi spadaju u kategoriju navoda “četvrtog stepena” i samim tim su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama kako je utvrđeno pravilom 39 (2) Poslovnika.