USTAVNI SUD

KI13/22, Podnosilac „Flori Print“ D.O.O., Ocena ustavnosti presude ARJ-UZVP. br. 82/2021, Vrhovnog suda Kosova, od 26. avgusta 2021. godine 

KI13/22, Rešenje o neprihvatljivosti, od 4. aprila 2023. godine, objavljeno dana 9. juna 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, upravni postupak, očigledno neosnovano

Okolnosti konkretnog slučaja se nadovezuju činjenicom da je podnosilac zahteva u svojstvu uvoznika kupio različite aparate za fotokopiranje i putem Jedinstvene carinske deklaracije [br. R-21848/26.05.2016] prijavio za carinjenje u internoj carinskoj kancelariji u Prištini njihovu vrednost u iznosu od 5.496,00 evra. Centralna prijemna kancelarija u Prištini je osporila vrednost koju je izjavio podnosilac zahteva i na osnovu člana 35. Carinskog zakonika odredila novu carinsku vrednost. Nakon što je podnosilac zahteva uložio žalbu Sektoru za preispitivanje odluka Carine Kosova vezano za novu carinsku vrednost, Carina Kosova je rešenjem [06/2470] od 12. jula 2016. godine odbila žalbu podnosioca zahteva i potvrdila odluku interne carinske kancelarije u Prištini. Nakon žalbe, Osnovni sud je presudom [A. br. 1235/16] poništio rešenje [06.2/470] Carine Kosova od 12. jula 2016. godine, te vratio predmet na ponovno odlučivanje zbog toga što je obrazloženje odluke protivrečno u odnosu na nalaze i zbog nedostatka obrazloženja u vezi sa materijalnim dokazima. Dok, Carina Kosova je u ponovljenom postupku rešenjem [01.3.2.2/470/16] odbila, kao neosnovan, zahtev podnosioca za preispitivanje jedinstvene carinske deklaracije, kojom mu je osporena vrednost predmetne robe koja je prijavljena za carinjenje pri internoj carinskoj kancelariji u Prištini, potvrdivši da je ta kancelarija pravilno utvrdila činjenično stanje. Osnovni sud je presudom [A. br. 2574/19] od 3. februara 2021. godine, nakon pokretanja upravnog spora od strane podnosioca zahteva, potvrdio rešenje [br. 01.3.2.2/470/16] Carine Kosova od 23. septembra 2019. godine, sa obrazloženjem da je činjenično stanje pravilno utvrđeno. Podnosilac zahteva je žalbama upućenim Apelacionom, a potom i Vrhovnom sudu, tokom čitavog sudskog procesa osporavao utvrđeno činjenično stanje i primenu materijalnog prava od strane redovnih sudova. Apelacioni i Vrhovni sud su svojim odlukama potvrdili presudu [A. br. 2574/19] Osnovnog suda od 3. februara 2021. godine, sa obrazloženjem da je činjenično stanje pravilno utvrđeno i da je materijalno pravo pravilno primenjeno.

Podnosilac zahteva pred Sudom osporava gore navedene konstatacije redovnih sudova, odnosno Vrhovnog suda, precizirajući da je osporena presuda zahvaćena povredama njegovog prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovano članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP. Sud podseća da u vezi sa njegovim navodom o povredi člana 31. Ustava u smislu člana 6. EKLJP, podnosilac zahteva tvrdi neobrazloženost sudske odluke i izostanak održavanja rasprave na nivou Apelacionog suda; kao i pogrešnu ocenu dokaza u njegovom predmetu.

Sud utvrđuje da je zahtev podnosioca zahteva neprihvatljiv zbog toga što (I) navodi o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, u odnosu na navode podnosioca zahteva o neobrazloženoj sudskoj odluci, predstavljaju navode koji se kvalifikuju kao “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navodi; i kao takvi, ovi navodi podnosioca zahteva su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama; (II) navodi o neodržavanju rasprave se odbijaju kao očigledno neosnovani na ustavnim osnovama; (III) što se tiče navoda podnosioca zahteva o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju, isti se odbijaju kao navodi “četvrtog stepena”. Shodno tome, zahtev se proglašava neprihvatljivim u celosti kao očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu (2) pravila  39. Poslovnika.