KI59/22, Podnosilac zahteva: Burim Limani; Ocena ustavnosti presude Rev. br. 432/2021 od 7. decembra 2021. godine Vrhovnog suda
KI59/22, rešenje o neprihvatljivosti od 12. aprila 2023. godine, objavljeno 25. maja 2023. godine
Ključne reči: individualni zahtev, povreda imovinskih prava, očigledno neosnovan
Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na korišćenje stana od strane podnosioca zahteva, koji je njegov otac, Bajrush Limani, stekao kao rezultat tadašnjeg radnog odnosa sa opštinom Lipljan. On je sa Opštinskim stambenim preduzećem u Lipljanu zaključio ugovor o kupovini tog stana, ali tadašnji sudovi nisu overili kupoprodajni ugovor. Nakon njegove smrti, stan je koristila njegova supruga F.L., a nakon njene smrti, njegov naslednik je, odnosno podnosilac zahteva, nastavio da ga koristi. Dana 15. februara 2006. godine, Opštinski sud u Lipljanu je rešenjem [N. br. 3/2006], potvrdio da podnosilac zahteva ima pravo otkupa stana i da je u celosti platio kupoprodajnu cenu stana. Opštinski sud u Lipljanu se svojom odlukom pozvao na Zakon o stanovanju, prema kome je u stanu u društvenoj svojini, nosilac prava raspolaganja dužan da omogući nosiocu prava stanovanja otkup stana koji koristi. U međuvremenu, podnosilac zahteva je još uvek koristio stan zajedno sa katastarskim jedinicama na površini svog dvorišta, koje su sporni delovi, koji po njemu služe redovnom korišćenju stana. Podnosilac zahteva je podneo tužbu Osnovnom sudu protiv opštine Lipljan, tražeći da utvrdi svoje pravo svojine na delu nepokretnosti koji se sastoji od katastarskih jedinica [1742-3], [1740-5] i [1740-6]. Podnosilac zahteva je tvrdio da je pravo svojine stekao na osnovu rešenja [N. br. 3/2006] od 15. februara 2006. godine Opštinskog suda u Lipljanu. Osnovni sud je 29. septembra 2017. godine presudom [C. br. 73/17] odbio tužbeni zahtev podnosioca, sa obrazloženjem da na osnovu izvedenih dokaza nije dokazano da je podnosilac zahteva stekao pravo svojine na spornoj nepokretnosti. Osnovni sud je, pozivajući se na Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima i izvedene dokaze, zaključio da podnosilac zahteva nije po zakonu unapred stekao pravo svojine i da podnosilac zahteva nije mogao da stekne spornu nepokretnost na osnovu stava 4 člana 28 u vezi sa članom 12. i 13. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, kao i članom 14. Zakona o vlasništvu i drugim stvarnim pravima. Ovu odluku su potvrdili Apelacioni sud i Vrhovni sud sa obrazloženjem da je pravilno utvrđeno činjenično stanje i pravilno primenjeno materijalno pravo.
Sud primećuje da se glavni navod podnosioca zahteva u suštini odnosi na povredu članova 31. i 46. Ustava u vezi sa članom 6. i članom 1. Protokola br. 1 EKLJP-a, sa obrazloženjem da su redovni sudovi svojim odlukama, odbijajući zahtev podnosioca za utvrđivanje svojine na spornoj imovini, povredili njegovo pravo svojine na imovini koja mu pripada rešenjem [N. br. 3/2006] od 15. februara 2006. godine Opštinskog suda u Lipljanu.
U tom smislu, Sud smatra da su redovni sudovi u okolnostima konkretnog slučaja razmotrili i obrazložili navode podnosioca zahteva. Isti su se bavili bitnim navodima podnosioca zahteva i razjasnili da (i) postoji pravosnažna obavezujuća odluka o vlasništvu nad spornom imovinom koju je donela Direkcija za stambene poslove; (ii) predak tuženog je stekao pravo svojine na spornoj imovini na osnovu člana 11. Zakona o stambenim odnosima po ugovoru o zameni stana u Prištini sa stanom u Peći zaključenom 13. novembra 1967. godine (iii) i da je podnosiocu zahteva dodeljena sporna imovina bez pravnog osnova, čime je uskraćeno pravo na pretka tužene strane.
Na osnovnu gore navedenog, Sud smatra da podnosilac zahteva nije dokazao da su odluke redovnih sudova koje su rezultirale odbijanjem njegove žalbe donete proizvoljno. Shodno tome, Sud zaključuje da je navod podnosioca zahteva o povredi članova 31. i 46. Ustava očigledno neosnovan, na ustavnim osnovama.
Shodno napred navedenom, Sud utvrđuje da je zahtev u celini očigledno neosnovan, na ustavnim osnovama, i proglašava se neprihvatljivim, u skladu sa stavom 7 člana 113. Ustava i pravilom 39 (2) Poslovnika.
Burim Limani
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Civilni