USTAVNI SUD

KI109/22, Podnosilac: Sabit Gori, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova ARJ. br. 11/2022 od 25. februara 2022. godine

KI109/22, Rešenje o neprihvatljivosti, od 13. decembra 2022. godine, objavljeno dana 13. aprila.2023.godine

Ključne reči: pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neprihvatljiv zahtev, neiscrpljivanje pravnih sredstava

Iz spisa predmeta proizilazi da je Opština Priština, Direkcija za Imovinu, putem odluke [br. 13-465/01-69477120] naložio podnosiocu zahteva da oslobodi imovinu, obrazlažući da je ista korišćena u suprotnosti sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima, odnosno da je ista bila uzurpirana od strane podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva je podneo tužbu pred Osnovnim sudom u Prištini a protiv Opštine Priština – Direkcije za Imovinu tražeći da se odloži izvršenje gore navedene odluke kao i da se ista poništi. Osnovni sud je, nakon što je dva puta dao mogućnost podnosiocu zahteva da dopuni tužbu, odbio potonju sa obrazloženjem da ista nije potpuna. Iz spisa predmeta proizilazi da podnosilac zahteva nije dopunio svoju tužbu, kako je to od njega bilo zatraženo. Nakon žalbe podnosioca zahteva, Apelacioni sud je potvrdio prvostepenu odluku. Podnosilac zahteva je podneo zahtev pred Vrhovnim sudom za vanredno preispitivanje sudske odluke, zahtev koji je bio odbijen kao neosnovan, usvajajući kao pravične odluke nižestepenih instanci.

Podnosilac zahtev je naveo da mu se osporenom odlukom povređena njegova prava zagarantovana članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 46 [Zaštita imovine] i članom 54 [Sudska zaštita prava] Ustava Republike Kosovo.

U suštini navodi podnosioca pred Sudom se nadovezuju sa činjenicom da po njemu Vrhovni sud u svojoj presudi nije uzeo u obzir tvrdnje podnosioca, da je njegovo finansijsko stanje teško kao i da je njegova supruga imala zdravstvenih problema, gde je tražio i odlaganje izvršenja Odluke opštine Priština – Direkcije za imovinu.

Sud, nakon što je razmotrio standarde koji su postavljeni u sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava kao i Suda vezano za iscrpljivanje pravnih sredstava, utvrdio da imajući u obzir tvrdnje koje su navedene od strane podnosioca zahteva kao i činjenice koje je isti predstavio, zahtev podnosioca zahteva, iako je on formalno sledio sudske postupke kako bi osporavao odluku poslodavca, ne ispunjava kriterijume o prihvatljivosti pred Sudom, zato što podnosilac zahteva nije iscrpeo pravna sredstva u vezi sa navodnim povredama za osporavanje prekida radnog odnosa, zbog njegovih proceduralnih propusta pred sudskim instancama.