USTAVNI SUD

KI89/22, podnosilac: Xhelal Plakolli, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Pml. br. 88/22 od 21. marta 2022. godine 

KI89/22, rešenje o neprihvatljivosti od 7. marta 2023. godine, objavljeno dana 27. marta 2023

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan, zastarelost krivičnog gonjenja, jednakost oružja

Okolnosti konkretnog slučaja vezane su za presudu [Pml.br. 88/22] Vrhovnog suda od 21. marta 2022. godine, kojom je Vrhovni sud izmenio pravnu kvalifikaciju krivičnog dela i preinačio odluku o kazni za podnosioca zahteva i tom prilikom prekvalifikovao krivično delo za koje je oglašen krivim od strane redovnih sudova iz krivičnog dela “Prevara” u krivično delo “Zloupotreba poverenja” i ukinuo novčanu kaznu, ostavljajući na snazi samo kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci.  U suštini, podnosilac zahteva je bio optužen za krivično delo prevare, pošto je 10. novembra 2011. godine ovlašćen od strane B.L. da u njegovo ime preduzima sve radnje radi prodaje imovine u opštini Uroševac, prodao je imovinu kupoprodajnim ugovorom dana 4. januara 2012.godine, dok sredstva ostvarena od ove prodaje nije dao licu B.L., prema dogovoru.

Podnosilac zahteva tvrdi da ga je pravnom prekvalifikacijom krivičnog dela, Vrhovni sud osudio za krivično delo za koje je nastupila apsolutna zastarelost u smislu tačke 5. stava 1. člana 90. i stava 6. člana 91. Privremenog krivičnog zakona Kosova  u vezi sa krivičnim delom “Zloupotreba poverenja” jer je protekao dvostruki period zastarevanja (apsolutna zabrana krivičnog gonjenja) predviđen za gonjenje krivičnog dela, i smatrao da mu je zbog prekvalifikacije krivičnog dela od strane Vrhovnog suda uskraćeno pravo na žalbu i iznošenje argumenta protiv krivičnog dela za koje je osuđen i povodom toga tvrdi da je došlo do povrede člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, članova 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 54. [Sudska zaštita prava] u vezi sa članom 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) EKLJP, kao i člana 33. [Načelo legaliteta i proporcionalnosti u krivičnim postupcima] Ustava u vezi sa članom 7. (Kažnjavanje samo na osnovu zakona) EKLJP-a. Takođe, podnosilac tvrdi da su Vrhovni i Apelacioni sud zauzeli različite stavove za slične slučajeve, stvarajući pravnu nesigurnost i stavljajući podnosioca zahteva u neravnopravan položaj u smislu članova 3 [Jednakost pred zakonom] i 24 [Jednakost pred zakonom] Ustava.

Sud je ocenio da navodi podnosioca zahteva (i) u odnosu na zastarelost krivičnog dela, odnosno povredu članova 31. i 33. Ustava u vezi sa članovima 6. i 7. EKLJP, predstavljaju navode koji spadaju u kategoriju navoda “četvrtog stepena”, i kao takvi, ovi navodi su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno stavom 2. pravila 39. Poslovnika o radu, (ii) u odnosu na povredu načela jednakosti oružja i prava na pravno sredstvo navodi su očigledno neosnovani usled “jasnog ili očiglednog odsustva povrede”, kako je utvrđeno stavom 3. pravila 39. Poslovnika o radu, kao i (iii) u odnosu na postojanje divergencije u sudskoj praksi Vrhovnog i Apelacionog suda, kao i povredu članova 3, 24. i 31. Ustava, predstavljaju  “nepotkrepljene ili neobrazložene” navode, i sledstveno neprihvatljive, kako je utvrđeno članom 48. Zakona i pravilom 39 (1) (d) Poslovnika o radu.