USTAVNI SUD

KI106/22, Podnosilac Driton Fetahu, Ocena ustavnosti presude [Pml. br. 23/2022] Vrhovnog suda Republike Kosovo od 11. marta 2022. godine

KI106/22, Rešenje o neprihvatljivosti, od 8. februara 2023. godine, objavljeno 27. februar 2023. godine

Ključne reči: individualan zahtev, očigledno neosnovan, nepotkrepljeni navodi

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na krivični predmet, gde je podnosilac zahteva optužen od strane Osnovnog tužilaštva u Đakovici zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo „primanje mita“. U vezi sa ovom optužnicom, Osnovni sud u Đakovici je 17. maja 2021. godine presudom [PKR. br. 182/20], oglasio podnosioca zahteva krivim za izvršenje gore navedenog krivičnog dela, osudivši ga na efektivnu kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci i novčanu kaznu u iznosu od 1200 (hiljadu dvesta) evra.. Nakon žalbe podnosioca zahteva, Apelacioni sud je presudom [PAKR.br. 243/21] 8. oktobra 2021. godine odbio njegovu žalbu kao neosnovanu i potvrdio presudu Osnovnog suda u Đakovici. Podnosilac zahteva je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu. Ovaj poslednji, presudom [Pml.nr. 23/2022], 11. marta 2022. godine, odbio je kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom tvrdio povređenje prava zagarantovanih članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP), članom 32. [Pravo na pravna sredstva] Ustava, u vezi sa članom 13. EKLJP-a kao i članom 54. [Sudska zaštita prava] Ustava.

Ustavni sud je prvobitno ocenio kriterijume za prihvatljivost zahteva, prema Ustavu, Zakonu i Poslovniku o radu, s obzirom da je podnosilac bio ovlašćeno lice, iscrpeo je raspoloživa pravna sredstva, razjasnio članove Ustava i akta organa javne vlasti koji je osporen pred Sudom, a zahtev je podneo u roku od četiri meseca. Sud je ispitao ključne tvrdnje podnosioca zahteva u vezi sa navodnim povredama, primenjujući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), u okolnostima konkretnog slučaja, smatrao da su zaključci redovnih sudova doneti nakon detaljnog ispitivanja svih argumenata koje je podnosilac zahteva izneo, stoga, kao zaključak, Sud je utvrdio da su presude Vrhovnog suda, Apelacionog suda i Osnovnog suda jasne i da su razmatrale suštinu ključnih tvrdnji koje je izneo podnosilac zahteva. Podnosilac zahteva je, između ostalog, naveo i druge povrede ustavnih prava, za koje je Sud ocenio da je jedna od njih već obrađena, u okviru prava na obrazloženu odluku, a druga je samo pomenuta kao povreda, ne razrađujući dalje kako je došlo do te povrede.

Shodno tome i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenoj odluci, Sud je zaključio da tvrdnje podnosioca za povredu člana 31. Ustava, u vezi sa članom 6.1 EKLJP-a i člana 32. u vezi sa članom 13. EKLJP-a, pripadaju trećoj kategoriji (iii), „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ tvrdnji, pa ih je na ustavnim osnovama proglasilo očigledno neosnovanim. Što se tiče tvrdnji o povredi članova 32. i 54. Ustava, one takođe spadaju u kategoriju (iii) potkategorije (a) „nepotkrepljenih ili neobrazloženih” tvrdnji jer je podnosilac jednostavno citirao odredbu Ustava, ne objašnjavajući kako je prekršena. Shodno tome, zahtev u celini, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o radu, proglašava se neprihvatljivim.