USTAVNI SUD

KI140/22, Podnosilac: Imer Mustafa i drugi, Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Rev. br. 209/2021 od 10. januara 2022. godine

KI140/22, Rešenje o neprihvatljivosti od 22. decembra 2022. godine, objavljeno dana 7. februar 2023. god.

Ključne reči: individualni zahtev, imovinski spor, neprihvatljiv zahtev

 Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na to da su podnosioci zahteva imali imovinski spor, gde su povodom toga podneli tužbu Osnovnom sudu protiv tuženih B.K, R.K, N.K, E.K, H.K, E.K i L.K, tvrdeći da su isti isključivi naslednici nepokretnosti koja se nalazi na mestu zvanom „Slanište“, po kulturi oranica V. klase, na katastarskoj parceli br. 757, površine 0,36,70 ha, prema posedovnom listu br.  468, katastarska zona Matičan, na osnovu pravosnažnog rešenja o nasleđivanju Opštinskog suda u Prištini T. br. 17612002 od  12.12.2002. godine. Tuženi su isto tako podneli protivtužbu protiv podnosilaca zahteva, koju su precizirali 15. novembra 2013. godine, kojom su tražili da se protivtužba protivtužilaca usvoji kao osnovana i da se utvrdi da su protivtužioci stekli pravo svojine na osnovu zastarelosti na nepokretnosti u površini od 0,36,70 ha koja je evidentirana kao katastarska parcela br. 757, po kulturi oranica V. klase, na mestu zvanom „Slanište“, katastarska zona Matičan, prema posedovnom listu br.  468 KZ Priština. Osnovni sud je odbio tužbu podnosilaca zahteva a usvojio je  protivtužbu tužilaca i potvrdio da su isti stekli pravo svojine na osnovu održaja.  Podnosioci zahteva su podneli žalbu Apelacionom sudu, koju je poslednje navedeni odbio. Podnosioci zahteva su podneli reviziju Vrhovnom sudu, gde je poslednje navedeni odbio kao van roka reviziju. Podnosioci zahteva su se podneskom obratili predsedniku Vrhovnog suda sa sledećim zahtevom: „… da zatražite od veća ovog suda koje je odlučilo o reviziji, da upravnim aktom traži spisa predmeta C. br. 33441l2 od Osnovnog suda u Prištini da bi se meritorno odlučilo u vezi sa revizijom”.  Predsednik Vrhovnog suda putem saopštenja obaveštava podnosioce zahteva o njihovom podnesku, gde, između ostalog, ističe:  Obaveštavam vas kao predsednik Vrhovnog suda Kosova o vašem obaveštenju: prema Zakonu br. 06/L-054 o sudovima, član 25 stav 7 je odgovoran za upravljanje i rad Vrhovnog suda; po potrebi, određuje sudije kako bi se osiguralo efikasno rešavanje predmeta; osigurava da je svaki slučaj koji je podnesen Vrhovnom sudu dodeljen adekvatnom veću sudija i imenuje predsedavajućeg sudiju tog veća; nije u zakonskoj nadležnosti predsednika suda da traži od veća ovog suda da upravnim aktom ili na neki drugi način zatraže spisa predmeta od Osnovnog suda. U konkretnom slučaju, predsednik nema pravo da se meša u odlučivanje veća sudija i da ocenjuje meritum predmeta, jer se to smatra uticajem na nezavisnost i nepristrasnost rada sudija”.

Podnosioci zahteva su osporili rešenja [Rev. br. 209/2021] od 10. januara 2022. godine Vrhovnog suda i obaveštenje predsednika Vrhovnog suda, navodeći da su isti doneti uz povredu njihovih osnovnih prava i sloboda zagarantovanih članovima 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava.

U svojoj oceni, Sud je primetio da je u konkretnom slučaju postupak protiv podnosilaca zahteva sproveden pred redovnim sudovima, u vezi sa imovinskim pitanjem, sproveden pred tri sudske instance, Osnovnim sudom, Apelacionim sudom i Vrhovnim sudom, a što je rezultiralo donošenjem rešenja Vrhovnog suda [Rev. br. 209/2021] od 10. januara 2022. godine.

Međutim, nakon prijema rešenja Vrhovnog suda, podnosioci zahteva su se obratili predsedniku Vrhovnog suda, sa predlogom da poslednje navedeni zatraži od veća sudija koje je odlučivalo o slučaju, da zatraže spise predmeta od Osnovnog suda i da se ponovo odluči o meritumu slučaja.  S tim u vezi, Sud ističe da je odgovor na navedeni zahtev potpuno diskrecioni za predsednika Vrhovnog suda.

Stoga, Sud ocenjuje da se „poslednjom odlukom“, u smislu člana 49. Zakona u vezi sa imovinskim pitanjem, smatra rešenje Vrhovnog suda [Rev. br. 209/2021] od 10. januara 2022. godine, kojim je odbijena revizija podnosilaca zahteva protiv presude Apelacionog suda.

U tom kontekstu, u okolnostima konkretnog slučaja, Sud podseća da su podnosioci zahteva rešenje [Rev. br. 209/2021] od 10. januara 2022. godine Vrhovnog suda, primili 8. februara 2022. godine, što se potvrđuje i povratnicom koju je Sudu dostavio Osnovni sud.  Podnosioci zahteva su podneli svoj zahtev Sudu 15. septembra 2022. godine, više od 4 meseca nakon prijema poslednje odluke, odnosno rešenja Vrhovnog suda.  Shodno tome, Sud utvrđuje da je zahtev podnosioca podnet nakon zakonskog roka od 4 (četiri) meseca propisan Zakonom i Poslovnikom o radu, te je stoga neprihvatljiv za razmatranje.