USTAVNI SUD

K70/22, Podnosilac: Melihate Hasi, ocena ustavnosti rešenja Apelacionog suda Ac. br. 6192/20 od 9. marta 2022. godine   

KI70/22, rešenje od 15. novembra 2022. godine, objavljeno 9. decembar 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, fizičko lice, izvršni postupak, pravo na pravično suđenje, očigledno neosnovan zahtev, neprihvatljiv zahtev

Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa izvršnim postupkom, odnosno osporavanjem naloga za izvršenje [P. br. 353/18] privatnog izvršitelja Gj.R. od 18. novembra 2020. godine, kojim je naložena prodaja na javnom nadmetanju nepokretnosti, odnosno stana u površini od 89,62 m2 (kvadratnih metara), u ulici “Yll Morina” u Đakovici, ulaz br. II, IV sprat, koji je prema spisima predmeta stavljen pod hipoteku od strane pokojnog supruga podnositeljke zahteva. U vezi sa ovim nalogom za izvršenje, podnositeljka zahteva je, dana 25. novembra 2020. godine, izjavila žalbu Apelacionom sudu zbog bitne povrede odredaba izvršnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, navodeći da nije znala za stavljanje gore navedene nepokretnosti pod hipoteku od strane njenog pokojnog supruga i da se ne slaže sa određenom vrednošću cene. Povodom njene žalbe, Apelacioni sud je, dana 9. marta 2022. godine, doneo rešenje Ac. br. 6192/20, kojim je odbio, kao neosnovanu, žalbu podnositeljke zahteva, sa obrazloženjem da je po njegovoj oceni, nalog [P. br. 353/18] od 18. novembra 2020. godine o prodaji nepokretnosti bio pravilan i u skladu sa članom 222. Zakona o izvršnom postupku.

Podnositeljka zahteva je pred Ustavnim sudom tvrdila da su odlukom Apelacionog suda i nalogom za izvršenje izvršitelja Gj.R., povređena njena prava zagarantovana članovima 31, 32. i 102.5 Ustava, kao i članovima 6, 13. i 1. Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima (EKLJP) zbog toga što su tokom sprovođenja izvršnog postupka predmetni akti doneti uz ozbiljne povrede odredaba parničnog i izvršnog postupka, uz povrede Zakona o porodici i jer su primenjene odredbe zakona koje nisu bile primenljive u njenom slučaju, ističući da je dug zastareo.

Ustavni sud je na početku ocenio kriterijume prihvatljivosti prema Ustavu, Zakonu i Poslovniku, smatrajući da je podnositeljka zahteva ovlašćena strana, da je iscrpela raspoloživa pravna sredstva, da je precizirala članove Ustava i akt javnog organa koji se osporava pred Sudom i da je podnela svoj zahtev u vremenskom roku od četiri meseca. Prilikom ispitivanja navoda podnositeljke zahteva, Sud je primetio da je suština navoda iz zahteva povezana sa načinom tumačenja i primenom materijalnog i procesnog prava. U tom kontekstu, Sud je razmotrio ove navode u saglasnosti sa sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava u skladu sa kojom je on, na osnovu člana 53. Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom. Povodom navoda o povredi člana 31. Ustava, Sud je smatrao da je podnositeljka zahteva izgradila zahtev na osnovama zakonitosti, a ne na osnovama ustavnosti, ponavljajući svoj stav da samo navod iznet na nivou ustavnosti može da pokrene Sud da interveniše na otklanjanju povreda prava zagarantovanih Ustavom i međunarodnim instrumentima koji se direktno primenjuju u domaćem pravnom poretku. Sud je, uzimajući u obzir navode podnositeljke zahteva i pozivajući se na spise predmeta, utvrdio da podnositeljka zahteva ipak nije uspela da dokaže da su dejstva tumačenja i primene materijalnog prava bila nekompatibilna sa pravima zagarantovanim Ustavom i EKLJP. Pored navoda o povredi člana 31. Ustava, Sud je primetio da je podnositeljka zahteva tvrdila da je njen dug prema poveriocu, na osnovu važećih zakona, zastareo, međutim, u vezi sa ovim navodom, Sud je utvrdio da je isti neblagovremen iz razloga što je podnositeljka zahteva propustila mogućnost da ospori prethodne odluke redovnih sudova koje su prethodile izvršnom postupku i da se u ovoj fazi postupka osporava rešenje [Ac. br. 6192/2020] Apelacionog suda od 9. marta 2022. godine u vezi sa nalogom za izvršenje [P. br. 353/18] privatnog izvršitelja Gj.R. od 18. novembra 2020. godine, koji postupak je pokrenut na osnovu prethodnih postupaka koji su pred redovnim sudovima okončani pravosnažnim odlukama. Takođe, povodom navoda podnositeljke zahteva o povredi člana 32. i 102.5 Ustava, člana 13. i člana 1. Protokola br. 1 EKLJP, Sud je podsetio da samo pozivanje i pominjanje članova Ustava i EKLJP nije dovoljno da se izgradi argumentovana tvrdnja o ustavnoj povredi. Kada se tvrde povrede prava zagarantovanih Ustavom i EKLJP, podnosioci zahteva moraju pružiti obrazložene navode i ubedljive argumente.

Kao rezultat toga i na osnovu objašnjenja navedenih u objavljenom rešenju, Sud je, uzimajući u obzir sva gornja izlaganja i utvrđenja, zaključio: (I) da navodi podnositeljke zahteva o tumačenju i primeni materijalnog i procesnog prava spadaju u prvu (i) kategoriju navoda “četvrtog stepena” i kao takvi, odražavaju navode na nivou zakonitosti i nisu argumentovani na nivou ustavnosti, pa se kao takvi moraju proglasiti očigledno neosnovanim na ustavnim osnovama; (II) da se navod podnositeljke zahteva koji se odnosi na zastarelost duga proglašava neblagovremenim u skladu sa članom 49. Zakona; (III) da navodi podnositeljke zahteva o povredi članova 33. i 102. 5 Ustava, člana 13. i člana 1. Protokola br. 1 EKLJP, spadaju u treću (iii) kategoriju, potkategoriju (a) “nepotkrepljenih ili neobrazloženih navoda”, pa se isti, kao takvi, na ustavnim osnovama, moraju takođe proglasiti očigledno neosnovanim. Shodno tome, zahtev se u celini, u skladu sa članom 49. Zakona i pravilima 39 (1, c) i (2) Poslovnika, proglašava neprihvatljivim.