Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, 29. novembra 2022. godine
Ref. br.:RK 2084/22
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI70/22
Podnosilac
Melihate Hasi
Ocena ustavnosti rešenja
Ac. br. 6192/20 od 9. marta 2022. godine Apelacionog suda
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija i
Nexhmi Rexhepi, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podnela Melihate Hasi, sa prebivalištem u Đakovici (u daljem tekstu: podnositeljka zahteva).
Osporena odluka
Podnositeljka zahteva osporava ustavnost rešenja [Ac. br. 6192/20] od 9. marta 2022. godine Apelacionog suda u vezi sa nalogom [P. br. 353/18] od 18. novembra 2020. godine privatnog izvršitelja Gj.R..
Predmetna stvar
Predmetna stvar zahteva je ocena ustavnosti gore navedenog rešenja, kojim podnositeljka zahteva navodi da su joj povređena prava zagarantovana članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 102.5 [Opšta načela sudskog sistema] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) i članom 6. (Pravo na pravično suđenje), 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) i članom 1. Protokola br. 1 (Zaštita imovine) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: EKLJP).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] u vezi sa članom 21.4 Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 18. maja 2022. godine, podnositeljka je podnela zahtev pošti, koji je u Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud) registrovan 24. maja 2022. godine.
Dana 30. maja 2022. godine, predsednica Suda je imenovala sudiju Radomira Labana za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Gresa Caka-Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Nexhmi Rexhepi (članovi).
Dana 8. juna 2022. godine, Sud je o registraciji zahteva obavestio podnositeljku zahteva, od koje je tražio da popuni formular zahteva u roku od 15 dana. Istog datuma, kopija zahteva je dostavljena privatnom izvršitelju Gj.R i Apelacionom sudu.
Dana 15. novembra 2022. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na izvršni postupak, odnosno na osporavanje naloga za izvršenje [P. br. 353/18] od 18. novembra 2020. godine privatnog izvršitelja Gj.R, kojim je naloženo, na zahtev poverioca NLB Banka a.d, prodaja na javnoj aukciji nepokretnosti, odnosno stana na površini od 89,62 m² (kvadratnih metara), koji se nalazi u ulici Yll Morina u Đakovici, ulaz br. II, IV sprat, koji je, prema spisima predmeta, ostavio kao hipoteku pokojni suprug podnositeljke zahteva.
Dana 18. novembra 2020. godine, privatni izvršitelj Gj.R, je na zahtev poverioca NLB Banka a.d, izdao nalog [P. br. 353/18], kojim je naložio sledeće:
PRODAJU se nepokretnosti dužnika: - Shukrija (Halil) Hasija iz Đakovice, sa privremenom zastupnicom Melihatom Hasi, tj. stan koji se nalazi u Đakovici, ul. Yll Morina, ulaz br. II, IV sprat, koji se sastoji od soba, kuhinje, kupatila, ostalih korišćenih delova, u površini od 89,86 m²,...”;
Nepokretnost opisana u tački I ovog naloga se prodaje poveriocu NLB Banka a.d., u Prištini prema uslovima na osnovu zaključka o javnoj prodaji od 21.10.2020. godine po ukupnoj ceni od 144,951.00 evra.
DUŽNI su dužnici i drugi korisnici da poveriocu oslobode predmetnu nepokretnost od ljudi i svojih stvari koje se nalaze na toj nepokretnosti i da tu nepokretnost predaju u posed poveriocu.
Imovinsko pravna služba pri Opštinskoj direkciji za geodeziju, katastar i imovinu u opštini Đakovica izbrisaće pravo svojine dužniku Sh. Hasi bivši iz Đakovice, ... a nepokretnost iz tačke I ovog naloga registrovaće kao svojinu na ime poverioca-kupca NLB Banka a.d., sa sedištem u Prištini.
Nalaže se Imovinsko pravnoj službi pri Opštinskoj direkciji za geodeziju, katastar i imovinu u opštini Đakovica da u javnoj knjizi nepokretnosti izbriše upisana prava i terete, osim onih koja ostaju za nepokretnost i nakon njene predaje kupcu ili koju je poslednji navedeni preuzeo.
U obrazloženju gore navedenog naloga se ističe: „Pošto dužnici, ni nakon što je dozvoljeno izvršenje, nisu izvršili obavezu prema poveriocu, prema zahtevu poverioca, izvršitelj je 27.11.2019. godine doneo zaključak o prodaji i zakazao licitaciju za prvu javnu prodaju za 13.01.2020. godine. Od Direkcije za katastar u opštini Đakovica su tražene i pisane informacije o nepokretnostima pod hipotekom u vezi sa ovim predmetom. Prema potvrdama o imovini izdatim 05.12.2019. godine od Direkcije za katastar u opštini Đakovica smo uspeli da obezbedimo pisanu informaciju o trenutnom stanju nepokretnosti koju je dužnik stavio pod hipoteku, gde se prema potvrdama o imovini vidi da su katastarske parcele dužnika hipoteke prvog reda poveriocu NLB Banka a.d.”.
Dana 25. novembra 2020. godine, podnositeljka zahteva je na nalog [P. br. 353/18] od 18. novembra 2020. godine uložila žalbu Apelacionom sudu, zbog bitne povrede odredaba izvršnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, navodeći da nije znala da je njen pokojni suprug stavio pod hipoteku gore navedenu nepokretnost i da se ne slaže sa navedenom cenom.
Odgovor na žalbu podnositeljke zahteva je podneo i poverilac NLB Banka a.d., sa predlogom da se ostavi na snazi nalog [P. br. 353/18] od 18. novembra 2020. godine privatnog izvršitelja Gj.R., o prodaji nepokretnost i da se žalba odbije, kao neosnovana.
Dana 9. marta 2022. godine, Apelacioni sud je, rešenjem [Ac. br. 6192/20], odbio, kao neosnovanu, žalbu podnositeljke zahteva i potvrdio nalog [P. br. 353/18] od 18. novembra 2020. godine, sa sledećim obrazloženjem: „Prema oceni Apelacionog suda, nalog o prodaji je pravilan u skladu sa odredbom člana 222. ZIP-a, jer nakon obavljanja postupka o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti, izvršni organ donosi zaključak o prodaji nepokretnosti kojim određuje vrednost nepokretnosti i način i uslove prodaje, kao i vreme i mesto prodaje, ako se prodaja obavlja preko javne aukcije. Izvršni organ, u skladu sa članom 223. ZIP-a, zaključak o prodaji nepokretnosti objavljuje na oglasnoj tabli izvršnog organa, a na odluku izvršnog organa i na drugi odgovarajući način”.
Navodi podnosioca
Podnosteljka zahteva navodi da su joj osporenim rešenjem u vezi sa nalogom [P. br. 353/18] od 18. novembra 2020. godine privatnog izvršitelja Gj.R., povređena prava zagarantovana članovima 31, 32 i 102 (5) Ustava, kao i članovima 6.1., 13., i 1. Protokola 1. EKLJP-a, zato što su nalog i predmetna sudska odluka nezakoniti, jer su doneti uz ozbiljnu povredu odredaba parničnog i izvršnog postupka.
Podnositeljka zahteva navodi da u vreme kada je njen pokojni suprug Sh.H. podigao kredit, nije znala da je stan stavljen pod hipoteku i da je za ovu činjenicu saznala nakon što je privatni izvršitelj pokrenuo izvršni postupak. Na osnovu navedenog, podnositeljka zahteva ističe: „Banka je morala da ima moju saglasnost i garanciju u vezi sa kreditom, stoga su mi povređena prava, jer nisam dala saglasnost banci u vezi sa tim kreditom“. Štaviše, podnositeljka zahteva navodi da nije ispoštovan Zakon br. 2004/32 Kosova o porodici, pozivajući se na Poglavlje IV (četiri), član 47 „Zajednička imovina“ i dodajući da se u konkretnom slučaju postupalo u suprotnosti sa ovim zakonom.
Pored toga, podnositeljka zahteva navodi da privatni izvršitelj Gj.R nije pozvao veštaka na sednicu o glavnom pretresu i da je njegovo prisustvo bilo neophodno shodno članu 362. Zakona o parničnom postupku, koji se prema njoj primenjuje i u ovom postupku. Podnositeljka zahteva dalje navodi: „Apelacioni sud ... nije na odgovarajući način analizirao žalbu koju je uložila Melihate Hasi iz Đakovice. Žalba je imala dovoljan pravni osnov da se predmet vrati na preispitivanje i presuđivanje ili da se ukine i preinači, jer je u postupku došlo do povrede zakona”.
Podnositeljka zahteva, između ostalog, traži od Suda da uzme u obzir činjenicu da se u konkretnom slučaju radi o zastarelosti duga, te da ovaj prigovor nije obrađen u skladu sa važećim zakonima od strane sudova, obrazlažući sledeće: „... odredba člana 34. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o obligacionim odnosima „Službeni list SRFJ“ 31/93 od 18.06.1993. godine koji je stupio na snagu 25.06.1993. godine koja drugačije reguliše tu oblast od one koja je regulisana zakonskim odredbama na snazi, do 22. marta 1999. godine je NEPRIMENLJIVA ODREDBA, koja se ni izuzetno NE MOŽE PRIMENITI, bez obzira na to što je nediskriminatorna, na osnovu čega proizilazi da je član 34. Zakona o izmenama i dopunama Zakona za obligacionim odnosima „Službeni list SFRJ“ 31/93 od 18. juna 1993. godine neprimenljiv zakon“.
Na kraju, podnositeljka zahteva traži od Suda: da ukine i proglasi 1. neustavnim nalog [P. br. 353/18] od 18. novembra 2020. godine privatnog izvršitelja Gj.R i 2. rešenje [Ac. br. 6192/2020] od 9. marta 2022. godine Apelacionog suda.
Relevantne odredbe
Ustav Republike Kosovo
Član 31
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.
[...]
Član 32
[Pravo na pravno sredstvo]
Svako lice ima pravo da koristi pravna sredstva na sudske i administrativne odluke, koje uskraćuju njena/njegova prava ili interese, na zakonom propisan način.
Član 102
[Opšta načela sudskog sistema]
[...]
5. Garantuje se pravo na sudsku odluku, osim ako je zakonom drugačije određeno. Pravo korišćenja vanrednih pravnih mera, je regulisano zakonom. Zakonom se može odobriti pravo na neposredno podnošenje predmeta Vrhovnom sudu, i u takvim slučajevima nema pravo na žalbu.
Evropska konvencija o ljudskim pravima
Član 6
(Pravo na pravično suđenje)
Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. Presuda se izriče javno, ali se novinari i javnost mogu isključiti s čitavog ili jednog dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne sigurnosti u demokratskom društvu, kada to nalažu interesi maloletnika ili zaštite privatnog života strana u sporu, ili kada to sud smatra izričito neophodnim zato što bi u posebnim okolnostima publicitet mogao naneti štetu interesima pravde.
[...]
Član 13
(Pravo na delotvorni pravni lek)
Svako čija su prava i slobode, priznata ovom konvencijom, narušena ima pravo na pravni lek pred nacionalnim vlastima, čak i onda kada su povredu ovih prava i sloboda učinila lica u vršenju svoje službene dužnosti.
Član 1 Protokola br. 1
(Zaštita imovine)
1. Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i općim načelima međunarodnog prava.
Prihvatljivost zahteva
Sud prvo razmatra da li su ispunjeni uslovi prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuju:
1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.
[…]
Sud se takođe dalje poziva na uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se prvo poziva na članove 47. (Individualni zahtevi), 48. (Tačnost podneska) i 49. (Rokovi) Zakona, koji propisuju:
Član 47
[Individualni zahtevi]
1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.
Član 48
[Tačnost podneska]
Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori.
Član 49
[Rokovi]
Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku [...].
Što se tiče ispunjenja ovih uslova, Sud smatra da je podnositeljka zahteva ovlašćena strana, koja osporava akt (sudsku odluku) javnog organa, odnosno rešenje [Ac. br. 6192/20] od 9. marta 2022. godine Apelacionog suda, nakon što je iscrpela sva pravna sredstva propisana zakonom u vezi sa njenim slučajem. Podnositeljka zahteva je takođe naglasila osnovna prava i slobode za koje navodi da su joj povređene, u skladu sa zahtevima člana 48. Zakona i podnela je zahtev u skladu sa rokovima propisanim u članu 49. Zakona.
Međutim, pored toga, Sud razmatra da li je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivosti propisane u pravilu 39 [Kriterijum o prihvatljivosti], odnosno u stavu (2) ovog pravila Poslovnika, koji propisuje:
Pravilo 39
[Kriterijum o prihvatljivosti]
(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev očigledno neosnovan, jer podnosilac nije dovoljno dokazao i potkrepio tvrdnju.
Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao „očigledno neosnovan“ u celini ili samo u odnosu na određeni navod koji zahtev može sadržati. S tim u vezi, tačnije je nazivati ih „očigledno neosnovanim navodima“. Poslednje navedeni se, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu svrstati u četiri različite grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“; (ii) navodi kategorisani „odsustvom očigledne ili evidentne povrede“; (iii) navodi koji su „nepotkrepljeni ili neobrazloženi”, kada se ispuni jedan od dva sledeća pod-uslova: a) kada podnosilac/podnositeljka zahteva jednostavno citira jednu ili više odredaba Konvencije ili Ustava, ne objašnjavajući pritom na koji su način one povređene, osim ukoliko se na osnovu činjenica i okolnosti slučaja očigledno vidi povreda Ustava i EKLJP-a (vidi, slučaj ESLJP-a: Trofimchuk protiv Ukrajine, br. 4241/03, odluka od 31. maja 2005. godine; vidi, takođe Baillard protiv Francuske, br. 6032/04, odluka od 25. septembra 2008. godine); i b) kada podnosilac/podnositeljka zahteva propusti ili odbije da predoči materijalne dokaze kojima bi potkrepio svoje navode (to naročito važi za odluke sudova ili drugih domaćih vlasti), osim ukoliko postoje izuzetne okolnosti koje su van njegove kontrole i koje ga sprečavaju da to učini (npr. ako zatvorske vlasti odbiju da predoče sudu dokumente iz spisa predmeta zatvorenika o kome je reč) ili ako sud sam ne odluči drugačije (vidi, slučaj Suda: KI166/20, podnosilac zahteva: Ministarstvo rada i socijalne zaštite, rešenje o neprihvatljivosti od 5. januara 2021. godine, stav 43), i na kraju, (iv) “konfuzni i nejasni” navodi (vidi, slučajeve ESLJP-a: Kemmache protiv Francuske, br. 17621/91, presuda od 24. novembra 1994. godine, kategorija (i), Juta Mentzen protiv Litvanije, br. 71074/01, odluka od 7. decembra 2004. godine, kategorija (ii) i Trofimchuk protiv Ukrajine, zahtev br. 4241/03, kategorija (iii).
Sud podseća da podnositeljka zahteva navodi da su joj osporenim rešenjem Apelacionog suda i nalogom o izvršenju povređena prava zagarantovana članovima 31, 32 i 102 (5) Ustava, kao i članovima 6, 13 i članom 1 Protokola br. 1 EKLJP-a, jer su prilikom sprovođenja izvršnog postupka predmetni akti doneti uz ozbiljnu povredu odredaba parničnog i izvršnog postupka, kršeći zakon o porodici i da su se primenile odredbe zakona koje nisu bile primenjive u njenom slučaju, ističući da je dug zastareo.
Na osnovu napred navedenog, Sud primećuje da se suština navoda podnositeljke zahteva odnosi na i) način tumačenja i primenu materijalnog i procesnog prava. U tom smislu, Sud će ove navode razmotriti u skladu sa sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP), u skladu sa kojom su, na osnovu člana 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, redovni sudovi i Ustavni sud dužni da tumače osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom.
i. Što se tiče “tumačenja i primene materijalnog i procesnog prava”
Pozivajući se na navodne povrede podnositeljke zahteva, Sud primećuje da podnositeljka zahteva pred Sudom ističe da je Apelacioni sud odbijanjem njene žalbe izvršio ozbiljne povrede odredaba parničnog i izvršnog postupka, jer nije poštovao Zakon Kosova o porodici.
U tom smislu, Sud se poziva na relevantne delove osporenog rešenja Apelacionog suda, u kojem je obrazloženo: „Iz spisa predmeta proizilazi da je poverilac NLB Banka a.d, sa sedištem u Prištini, ul. Ukshin Hoti br. 124, dana 12.05.2009. godine podneo predlog za izvršenje protiv dužnika na osnovu izvršne isprave-presude Okružnog suda u Prištini IC. br. 427/2008 od 17.12.2008. godine, pravosnažne od 24.04.2009. godine. Prvostepeni sud je rešenjem Ekz. br. 669/09 od 12.05.2009. godine, protiv koga su dužnik Melihate Hasi i dužnik I.K podneli prigovore, za koje je Opštinski sud u Đakovici odlučio rešenjem E. br. 669/09 od 22.05.2012. godine i E. br. 669/09 od 26.04.2012. godine, odbio prigovore dužnika“. Pored toga, Apelacioni sud je obrazložio: „Prvostepeni sud je nastavio izvršni postupak, gde je nakon zahteva poverioca, zaključkom E. br. 669/09 od 30.03.2018. godine, ustupio predmet privatnom izvršitelju Gj.R. radi nastavka izvršnog postupka”.
Što se tiče navoda podnositeljke zahteva o povredi odredaba parničnog postupka, Apelacioni sud je obrazložio: „... privatni izvršitelj je, na osnovu dokaza koji su se nalazili u spisima predmeta, doneo pravičan nalog i zasnovan na konkretnim zakonskim odredbama, isti je razumljiv i jasan, stoga, nalog izvršnog organa u vezi sa ovim pitanjem, prihvata i Apelacioni sud, ocenjujući da je osporeni nalog uredan i zakonit, jer isti nije zahvaćen bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 182, stavovi 1 i 2 ZPP-a, pravilno je utvrđeno činjenično stanje i primenjeno materijalno pravo, tako da se može ispitati i oceniti zakonitost ovog naloga, a na te povrede drugostepeni sud pazi prema službenoj dužnosti na osnovu člana 194. ZPP-a”.
Što se tiče navoda podnositeljke zahteva da nije znala da je njen pokojni suprug Sh.H. stavio stan pod hipoteku, Sud primećuje da je Apelacioni sud obrazložio: „... što se tiče činjenice da u vreme kada je nepokretnost stavljena pod hipoteku nije dobijena saglasnost supruge dužnika– ovde Melihate Hasi, odnosno da je povređen član 47. ZKP-a, za Apelacioni sud je takav navod potpuno neosnovan, jer iz spisa predmeta, odnosno na osnovu potvrde o pravu svojine na nepokretnost ... sa br. 15-952-01-2129/2008, koju je izdala Opštinska katastarska služba u Đakovici, vidi se da je Sh.H. (predak dužnika Melihate Hasi) u vreme kada je stan stavljen pod hipoteku, bio isključivi vlasnik nepokretnosti (stana), odnosno stan je bio njegova posebna svojina, stoga i u tom pogledu, prema oceni ovog suda, treba potvrditi nalog o prodaji privatnog izvršitelja i odbiti žalbu šestog dužnika Melihate Hasi iz Đakovice, kao neosnovanu”.
Sud primećuje da je Apelacioni sud odgovorio i na druge navode podnositejke zahteva i obrazložio: „Apelacioni sud je ocenio i druge žalbene navode dužnika Melihate Hasi iz Đakovice, ali koji, prema oceni Apelacionog suda, nisu dovoljan osnov za odlaganje izvršenja i stoga se podrazumeva da je privatni izvršitelj na pravičan i zakonit način, nakon što je rešenje o dozvoli izvršenja postalo pravosnažno, u skladu sa zakonskim odredbama ZIP-a nastavio izvršni postupak i nakon održane dve sednice javne aukcije doneo odluku o prodaji nepokretnosti, stoga su navodi dužnika neosnovani i Apelacioni sud je odlučio da ih odbije, dok je potvrdio nalog o prodaji”.
Na osnovu gore navedenog, Sud ističe da su navodi podnositeljke zahteva o povredi materijalnog i procesnog prava dobili obrazložen odgovor od Apelacionog suda. Međutim, Sud podseća da je podnositeljka zahteva u vezi sa istim navodima o zakonskim povredama izgradila zahtev i za Ustavni sud.
S tim u vezi, Sud smatra da je podnositeljka zahteva izgradila zahtev na osnovu zakonitosti, a ne na osnovu ustavnosti. Samo jedan navod podignut na nivou ustavnosti može pokrenuti Sud da interveniše u otklanjanju povreda zagarantovanih Ustavom i međunarodnim instrumentima koji su direktno primenljivi u domaćem pravnom poretku (vidi, s tim u vezi, slučaj Ustavnog suda: KI76/21, podnosilac zahteva: Qemajl Babuni, rešenje od 10. novembra 2021. godine, stav 33).
Sud podseća da je na osnovu sudske prakse ESLJP-a, koja se odnosi na doktrinu četvrtog stepena, stalno razjašnjavao razliku između „ustavnosti“ i „zakonitosti“ i tvrdio da nije njegova dužnost da se bavi greškama u činjenicama ili pogrešnom tumačenju i primeni zakona, za koje se tvrdi da su ih izvršili redovni sudovi, osim i u meri u kojoj su takve greške mogle povrediti prava i slobode zaštićene Ustavom i EKLJP-om (vidi, u ovom kontekstu, slučajeve Suda: KI179/18, podnositeljka zahteva: Belgjyzar Latifi, rešenje o neprihvatljivosti od 23. jula 2020. godine, stav 68; KI49/19, podnosilac zahteva: Akcionarsko društvo Limak Kosovo Međunarodni aerodrom A.D, “Adem Jashari”, rešenje od 31. oktobra 2019. godine, stav 47; KI56/17, podnosilac zahteva: Lumturije Murtezaj, rešenje o neprihvatljivosti od 18. decembra 2017. godine, stav 35; i KI154/17 i KI05/18, podnosilac zahteva: Basri Deva, Afërdita Deva i Društvo sa ograničenom odgovornošću “Barbas”, rešenje o neprihvatljivosti od 12. avgusta 2019. godine, stav 60, i nedavan slučaj KI76/21, podnosilac zahteva: Qemajl Babuni, rešenje od 10. novembra 2021. godine, stav 34).
Sud je dosledno tvrdio da nije njegova uloga da preispituje zaključke redovnih sudova u vezi sa činjeničnim stanjem i primenom materijalnog prava i da ne može da ocenjuje same činjenice zbog kojih je redovni sud doneo jednu umesto neke druge odluke. U suprotnom, Sud bi delovao kao sud „četvrtog stepena“, što bi rezultiralo nepoštovanjem granica utvrđenih u njegovoj nadležnosti (vidi, u tom smislu, slučaj ESLJP-a: García Ruiz protiv Španije, br. 30544/96, presuda od 21. januara 1999. godine, stav 28 i tu korišćene reference; i vidi i slučajeve Suda: KI49/19, gore citiran, stav 48; i KI154/17 i KI05/18, gore citiran, stav 61, i nedavni slučaj KI76/21, podnosilac zahteva: Qemajl Babuni, rešenje od 10. novembra 2021. godine, stav 35).
Sud, međutim, ističe da sudska praksa ESLJP-a i Suda takođe propisuju okolnosti pod kojima treba da se napravi izuzetak od ovog stava. Kao što je gore navedeno, dok redovni sudovi imaju primarnu dužnost da rešavaju probleme oko tumačenja primenjivog zakona, uloga Suda je da obezbedi ili verifikuje da su efekti tog tumačenja u saglasnosti sa Ustavom i EKLJP-om (vidi, slučaj ESLJP-a: Miragall Escolano i drugi protiv Španije, br. 38366/97, 38688/97, 40777/98, 40843/98, 41015/98, 41400/98, 41446/98, 41484/98, 41487/98 i 41509/98, presuda od 25. maja 2000. godine, stavovi 33-39; i vidi slučaj Suda: KI154/17 i KI05/18, gore citiran, stav 63). U principu, takav izuzetak se odnosi na slučajeve koji rezultiraju kao očigledno proizvoljni, uključujući one u kojima je sud „očigledno pogrešno primenio zakon“ u posebnom slučaju i koji je mogao rezultirati „proizvoljnim“ ili „očigledno neobrazloženim“ zaključcima za relevantnog podnosioca zahteva (za detaljnije objašnjenje u vezi sa konceptom „primena zakona na očigledno pogrešan način“, vidi, između ostalog, Vodič ESLJP-a o članu 6. EKLJP-a (građanski aspekt), od 31. avgusta 2020. godine, deo IV. Proceduralni kriterijumi; 3. Četvrti stepen; b. Delokrug i ograničenja nadzora Suda, stavovi 329-333; i slučaj Suda KI154/17 i KI05/18, gore citiran, stav 60 do 65 i tu korišćene reference, i nedavni slučaj KI76/21, podnosilac zahteva: Qemajl Babuni, rešenje od 10. novembra 2021. godine, stav 36).
Uzimajući u obzir navode podnositeljke zahteva i pozivajući se na spise predmeta, Sud utvrđuje da podnosilteljka zahteva ipak nije uspela da dokaže da efekti tumačenja i primene materijalnog prava nisu u skladu sa pravima zagarantovanim Ustavom i EKLJP-om. Štaviše, iz obrazloženja osporenog rešenja jasno se primećuje da se u okolnostima konkretnog slučaja ne radi o „očigledno pogrešnoj primeni zakona” niti o „proizvoljnim” ili „očigledno neobrazloženim” zaključcima od strane Apelacionog suda.
Uzimajući u obzir napred navedeno, Sud utvrđuje da navodi podnositeljke zahteva u vezi sa ovim delom spadaju u prvu kategoriju (i) navoda „četvrtog stepena“ i kao takvi odražavaju navode na nivou zakonitosti i nisu argumentovani na nivou ustavnosti, stoga, kao takvi, isti moraju biti proglašen očigledno neosnovanim, na ustavnim osnovama.
ii. Što se tiče “zastarelosti duga”
Sud primećuje da podnositeljka zahteva, između ostalog, traži od Suda da razmotri i pitanje zastarelosti duga, ističući da su sudovi primenili odredbe zakona koje nisu bile primenljive u pogledu zastarelosti duga u okolnostima ovog slučaja. U vezi sa ovim, Sud smatra da je podnositeljka propustila priliku (rok) da osporava prethodne odluke redovnih sudova koje su prethodile izvršnom postupku, jer se u ovoj fazi postupka pobija rešenje [Ac. br. 6192/2020] od 9. marta 2022. godine Apelacionog suda, u vezi sa nalogom o izvršenju [P. br. 353/18] od 18. novembra 2020. godine privatnog izvršitelja Gj.R, postupak koji je pokrenut na osnovu prethodnih postupaka završenih pred redovnim sudovima pravosnažnim odlukama (vidi gore stav 29). Prema tome, u vezi ovog navoda, Sud proglašava zahtev neblagovremenim shodno članu 49. Zakona..
iii. Što se tiče drugih navoda
Pored gore navedenih navoda, Sud primećuje da se podnositeljka zahteva poziva i na član 32 i 102 (5) Ustava, član 13 i član 1. Protokola br. 1 EKLJP-a. Međutim, Sud ponavlja da samo pominjanje članova Ustava i EKLJP-a ili njihova povezanost sa drugim članom Ustava ne znači automatski i povredu drugih članova Ustava ili EKLJP-a ako se dalje ne argumentuje i razrađuje na nivou ustavnosti kako su i zašto povređeni. Sud je u više navrata naglašavao da samo pozivanje i pominjanje članova Ustava i EKLJP-a nije dovoljno da se izgradi utemeljen navod o povredi Ustava. Kada se navodi povreda prava zagarantovanih Ustavom i EKLJP-om, podnosioci zahteva moraju dati obrazložene navode i ubedljive argumente (vidi, u tom kontekstu, slučajeve Suda: KI175/20, podnosilac zahteva: Kosovska agencija za privatizaciju, rešenje o neprihvatljivosti od 22. aprila 2021. godine, stav 81; i nedavni slučaj KI04/21, podnositeljka zahteva: Nexhmije Makolli, rešenje o neprihvatljivosti od 11. maja 2021. godine, stavovi 38-39).
Iz tih razloga, Sud utvrđuje da navodi podnositeljke zahteva o povredi člana 32 i 102 (5) Ustava, člana 13 i člana 1. Protokola br. 1 EKLJP-a spadaju u treću kategoriju (iii), pod-kategorije (a) “nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda, stoga, kao takvi, na ustavnim osnovama, isti treba da se proglase kao očigledno neosnovani.
Zaključak
Ukratko, Sud, uzimajući u obzir sve gore navedene razrade i zaključke, utvrđuje da: (I) navodi podnositeljke zahteva koji se odnose na tumačenje i primenu sudskog i procesnog prava, spadaju u prvu kategoriju (i) navoda „četvrtog stepena” i kao takvi, odražavaju navode na nivou zakonitosti i nisu argumentovani na nivou ustavnosti, pa se kao takvi trebaju proglasiti očigledno neosnovanim, na ustavnim osnovama; (II) navod podnositeljke zahteva u pogledu zastarelosti duga proglašava se neblagovremenim shodno članu 49. Zakona; (III) navodi podnositeljke zahteva o povredi članova 32 i 102 (5) Ustava, člana 13 i člana 1. Protokola br. 1. EKLJP-a, spadaju u treću kategoriju (iii) pod-kategorije (a) „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, pa se kao takvi isti trebaju proglasiti kao očigledno neosnovani, na ustavnim osnovama.
Shodno tome, zahtev u celini, u skladu sa članom 49. Zakona i pravilom 39 (1, c) i (2) Poslovnika, se proglasi neprihvatljivim.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.1 i 113.7 Ustava, članovima 20., 47. i 49. Zakona i u skladu sa pravilima 39 (1, c) i (2), i 59 (b) Poslovnika, dana 15. novembra 2022. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu odmah.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Radomir Laban Gresa Caka-Nimani
Melihate Hasi
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je podnet van roka, Zahtev je očigledno neosnovan
Drugi