USTAVNI SUD

KI56/22, podnosilac zahteva: Alija Ilazi, ocena ustavnosti presude ARJ. br. 131/2021 od 15. decembra 2021. godine Vrhovnog suda Kosova

KI56/22, rešenje o neprihvatljivosti od 27. jula 2022. godine, objavljeno 17. avgust 2022. godine

Ključne reči: pravo na pravično i nepristrasno suđenje, administrativno ćutanje, neprihvatljiv zahtev, neiscrpljivanje

Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva 2012. godine podneo zahtev Vladinoj komisiji za priznavanje i verifikaciju statusa nacionalnih palih boraca i invalida, veterana, ili interniranih pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova za priznavanje statusa veterana. Vladina komisija je odlukom odbila žalbu podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva je uložio žalbu drugom stepenu Vladine komisije, a ispostavilo se da poslednje navedena nije odgovorila na žalbu podnosioca zahteva protiv odluke prvog stepena Vladine komisije.

Podnosilac zahteva je zatim podneo tužbu Osnovnom sudu, tražeći da Vladina komisija u roku od 30 (trideset) dana donese odluku/upravni akt po žalbi podnosioca zahteva. Osnovni sud je dalje odbio tužbu podnosioca zahteva i pozivajući se na član 29, kao i na stav 1. tačka 1.1, i stav 2. člana 34. Zakona o upravnim sporovima (u daljem tekstu: ZUS), ocenio da je zahtev podnosioca preuranjen, jer podnosilac zahteva nije iscrpeo interna pravna sredstva žalbe, odnosno ponovljeni zahtev, uslov neophodan za sticanje prava na pokretanje upravnog spora. Apelacioni sud i Vrhovni sud su, nakon žalbe podnosioca zahteva, usvojili u celosti odluku prvog stepena.

Podnosilac zahteva je navodio da su mu osporenom odlukom povređena prava zagarantovana članom 21. [Opšta načela], članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava], članom 54. [Sudska zaštita prava] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.

Iz spisa predmeta i iz obrazloženja redovnih sudova, Sud je primetio da podnosilac zahteva nije iskoristio pravo da uloži žalbu drugom stepenu Vladine komisije, kao što je propisano u stavu 1. člana 29. ZUS-a, odnosno nije iscrpeo delotvorna pravna sredstva propisana zakonom.

Shodno tome, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca neprihvatljiv, zato što podnosilac zahteva nije iscrpeo pravna sredstva u skladu sa članom 113.7 Ustava, članovima 20. i 47. Zakona i pravilom 39 (1) (b) Poslovnika.