USTAVNI SUD

KI196/21, Podnosilac: Gëzim Shtufi, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova PML. br. 310/2021 od 14. septembra 2021. godine

KI196/21, presuda od 26. maja 2022. godine, objavljena 16. juna 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, krivični predmet, nepristrasnost suda, pravo na obrazloženu odluku, prihvatljiv zahtev, povreda prava na pravično i nepristrasno suđenje 

Okolnosti ovog predmeta odnose se, između ostalog, na sudski postupak u krivičnom predmetu, u kojem je ista sudija učestvovala u veću za odlučivanje na dva nivoa nadležnosti. Tačnije, iz spisa predmeta proizilazi da je protiv podnosioca zahteva Osnovno tužilaštvo u Prizrenu podiglo optužnicu za izvršenje krivičnih dela „iznuda“ i „neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja “. Osnovni sud je oslobodio podnosioca zahteva prve optužnice, dok ga je proglasio krivim po drugoj, osudivši podnosioca na novčanu kaznu. Po žalbi Osnovnog tužilaštva, Apelacioni sud je vratio predmet na ponovno suđenje Osnovnom sudu, povodom oslobađanja od optužnice za krivično delo „iznuda“. Predsedavajuća pretresnog veća u ovom odlučivanju bila je sudija M.M. Odlučujući o ponovnom suđenju, Osnovni sud je ponovo odbacio optužbu protiv podnosioca zahteva za krivično delo „iznuda“, pozivajući se na načelo res judicata. Apelacioni sud je, postupajući po žalbi Osnovnog tužilaštva, po drugi put vratio predmet Osnovnom sudu na ponovno suđenje, naloživši da se u ponovnom postupku ovaj krivični predmet dodeli drugom pretresnom veću, pošto pretresno veće koje je sudilo u prvom stepenu nije se pridržavao primedbi i uputstava Apelacionog suda. Predsedavajuća pretresnog veća u ovom odlučivanju ponovo je bila sudija M.M. Osnovni sud je ponovo odbacio optužnicu protiv podnosioca zahteva, pozivajući se na princip res judicata i ne bis in idem. Osnovno tužilaštvo je na presudu Osnovnog suda uložilo žalbu Apelacionom sudu, koji je predmet po treći put vratio Osnovnom sudu na ponovno suđenje, u kom slučaju je ovaj proglasio podnosioca zahteva krivim za krivično delo “iznude” i osudio ga na uslovnu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine. Protiv presude Osnovnog suda, žalbu je izjavilo Osnovno tužilaštvo, ali ovaj put samo u odnosu na visinu izrečene kazne. Apelacioni sud je preinačio presudu Osnovnog suda na taj način što je uslovnu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine povećao u kaznu efektivnog zatvora u trajanju od tri godine. Podnosilac zahteva je protiv presude Apelacionog suda podneo Vrhovnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti, kojom prilikom ovaj poslednji odbio zahtev za zaštitu zakonitosti i potvrdio nižestepene presude, ostavljajući na snazi izrečenu kaznu efektivnog zatvora u trajanju od 3 (tri) godine.  U ovom odlučivanju član pretresnog veća je bila sudija M.M.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom naveo povredu principa (i) „nepristrasnosti suda“, kao rezultat učešća sudije M.M. na dva različita nivoa nadležnosti za krivični predmet protiv njega, odnosno onaj Apelacionog suda i onaj Vrhovnog suda; i (ii) „pravo na obrazloženu odluku“, kao sastavni deo prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovanog članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava i članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Ocenjujući navode podnosioca zahteva, Sud je prvo razradio opšte principe svoje sudske prakse i Evropskog suda za ljudska prava, u vezi sa „nepristrasnošću suda“, a zatim ih primenio na okolnosti ovog slučaja. Sud je, između ostalog, naglasio da nepristrasnost suda, zasnovana na njegovoj konsolidovanoj sudskoj praksi i na praksi Evropskog suda za ljudska prava, treba da bude utvrđena prema (i) subjektivnom testu, koji se odnosi na lično uverenje i ponašanje sudije, procenjujući da li je sudija možda imao lične predrasude ili pristrasnosti u određenom slučaju; i (ii) objektivnom testu ili da li je sam sud, inter alia, njegov sastav, pružio dovoljne garancije da isključi svaku legitimnu sumnju u ovom pogledu.

U tom smislu, Sud je, primenjujući navedene kriterijume, našao da je pretresno veće Vrhovnog suda bilo nepristrasno u pogledu subjektivnog testa, ali nije bilo nepristrasno u pogledu objektivnog testa, jer je sudija M.M. učestvovala na dva različita nivoa nadležnosti u krivičnom predmetu, i to dva puta kao predsedavajuća veća Apelacionog suda i poslednji put kao član veća Vrhovnog suda. U tom kontekstu, Sud je, pored kriterijuma utvrđenih u članu 31. Ustava i članu 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, podsetio i na sadržaj stava 2. člana 39. Zakonika o krivičnom postupku, kojim je specifično propisano da sudija treba da bude izuzet od odlučivanja u slučaju da je učestvovao u prethodnim postupcima u istom krivičnom predmetu, što se nije desilo u okolnostima konkretnog slučaja.

Shodno tome i na osnovu obrazloženja datih u objavljenoj presudi, Sud je našao da je osporena presuda [PML. br. 310/2021] od 14. septembra 2021. godine Vrhovnog suda, doneta suprotno procesnim garancijama iz člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, vraćajući istu Vrhovnom sudu na ponovno odlučivanje.