USTAVNI SUD

KI169/21, Podnosilac zahteva: Xhevat Meha, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova, Rev. br. 645/2020, od 19. maja 2021. godine

KI169/21, Rešenje o neprihvatljivosti od 30. marta 2022. godine, objavljeno dana 13.aprila 2022.godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, upravni postupak

Okolnosti ovo konkretnog slučaja se tiču jednog konkursa koji je objavljen od strane CBK-a za poziciju zamenika guvernera, na kojem je konkurisao i podnosilac zahteva. Nakon toga, CBK je izvršio imenovanje zamenika guvernera na osnovu izbora izvršenog putem predmetnog konkursa, gde podnosilac zahteva nije izabran. Podnosilac zahteva je podneo tužbu Osnovnom sudu protiv odluke CBK, gde je tražio da se utvrdi da je CBK prekršila zakonske odredbe prilikom izbora zamenika guvernera, da se poništi odluka CBK-a br.19.2013 o imenovanju zamenika guvernera i da se obaveže CBK da ga imenuje na poziciju zamenika guvernera nakon što je diskriminisan time što nije imenovan na ovu poziciju. Osnovni sud je u celini odbio tužbeni zahtev podnosioca zahteva. Nakon toga, podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu, gde je potonji odbio njegovu žalbu kao neosnovanu. Podnosilac zahteva je protiv Presude Apelacionog suda podneo reviziju Vrhovnom sudu, gde je Vrhovni sud takođe odbio kao neosnovanu reviziju koju je podneo podnosilac zahteva.

Podnosilac zahteva je pred Sudom osporio Presudu [Rev. br. 645/2020] od 19. maja 2021. godine, tvrdeći da je osporenom odlukom došlo do povrede prava koja su zaštićena Ustavom, odnosno članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava.

Sud je, na osnovu svoje sudske prakse i prakse ESLJP-a, ocenio da su navodi podnosioca zahteva nepotkrepljeni ili neobrazloženi navodi. To je zato što je podnosilac zahteva samo pomenuo povredu članova Ustava, ne pružajući nikakvo obrazloženje i ne podržavajući svoje navode o načinu na koji je osporena presuda Vrhovnog suda, uključujući odluke nižih sudova, mogla rezultirati povredom njegovih osnovnih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom, odnosno članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava.

Sud je podsetio da je više puta isticao da samo pominjanje člana Ustava, bez jasnog i adekvatnog obrazloženja o tome kako je to pravo povređeno, nije dovoljno kao argument za aktiviranje mehanizama zaštite koje pružaju Ustav i Sud, kao institucija koja vodi računa o poštovanju ljudskih prava i sloboda. Sud je takođe podsetio da je, u skladu sa članom 48. Zakona i stavovima (1) (d) pravila 39 Poslovnika o Radu i u skladu sa svojom sudskom praksom, dosledno naglašavao da su (i) strane obavezne da jasno naglase i adekvatno iznesu činjenice i navode; kao i (ii) dokažu i dovoljno potkrepe svoje navode o povredi ustavnih prava ili odredbi.

Samim tim, Sud je utvrdio da se zahtev podnosioca zahteva treba proglasiti neprihvatljivim na osnovu člana 113.7 Ustava, člana 48 Zakona i pravila 39 (1) (d) Poslovnika o Radu.